Ујгурски језик
| ујгурски | |
|---|---|
| ئۇيغۇر, Уйғур, Uyghur, Uyƣur | |
 | |
| Говори се у | Кина, Казахстан, Узбекистан |
Број говорника | 10,4 милиона (2016) |
| ујгурски алфабети | |
| Званични статус | |
Службени језик у | Аутономни ујгурски регион Синкјанг (Кина) |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | ug |
| ISO 639-2 | uig |
| ISO 639-3 | – |
 Аутономни ујгурски регион Синкјанг у којем се говори ујгурски језик | |
Ујгурски језик (ئۇيغۇر تىلى, Уйғур тили, Uyghur tili, Uyƣur tili или ئۇيغۇرچە, Уйғурчә, Uyghurche, Uyƣurqə) је туркијски језик којим говори између 8 и 11 милиона људи, а пре свега га користе ујгури у Аутономном ујгурском региону Синкјанг у западној Кини, где се користи као званични језик. Значајан број људи који говоре ујгурски живе у Казахстану и Узбекистану.
Ујгурски припада карлукском огранку туркијских језика. који укључује саларски и узбечки језик. Ујгурски је током историје био под снажним утицајем персијског и арапског језика, а у последње време и мандаринским кинеским и руским језиком.
Арапски систем писања је најчешћи и једини стандардни у Кини, мада се користе и други системи писања.
Историја
[уреди | уреди извор]Старотуркијски језик се користио од 7. до 13. века у Монголији и региону Синкјанг. Директни потомак је ујгурски туркменистански језици, који укључују ујгурски и узбечки језик.
Вероватно око 1077,[2] туркијски учењак Махмуд ал Кашгари из Кашага у данашњем Синкјангу, објавио је речник и опис географску расподелу туркијских језика.
Старотуркијски језик, услед утицаја персијске и арапске културе након 13. века, развио се у чагатајски језик, књижевни језик који се користио широм Централне Азије до 20. века. Након нестанка чагатајској, стандардне варијанте ујгурског и узбечког су развиле своје дијалекте.
Назив ујгурски језик је своје име добио у Совјетском Савезу 1922. и у Синкјангу 1934.[3][4] Сергеј Малов је био носилац промене имена са туркијског на ујгурски језик.[5]
Класификација
[уреди | уреди извор]Ујгурски језик припада карликско туркијском огранку туркијских језика. Близак је ајну, лопском, или туркијском језику, као и данас изумрели језици старотуркијски и чагатајском, као и нешто удаљенијем узбечком језику.
Дијалекти
[уреди | уреди извор]Ујгурски језик има три главна дијалекта који су географски расподељени. Сваки дијалекат има више поддијалеката.
- централни: говори се у од града Кумила до Јарканда на југу
- јужни: говори се од Гуме до Чаркалика на истоку
- источни: говори се од Чаркалика до Чонкола на северу
Централни дијалект користи око 90% ујгура, док остале дијалекте користи релативно мала мањина.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Етнолог
- ^ Dankoff, Robert (март 1981), „Inner Asian Wisdom Traditions in the Pre-Mongol Period”, Journal of the American Oriental Society, American Oriental Society, 101 (1): 87—95, doi:10.2307/602165, Приступљено 8. 3. 2010.
- ^ Brown, Keith; Ogilvie, Sarah (2009), „Uyghur”, Concise Encyclopedia of Languages of the World, Elsevier, стр. 1143, ISBN 978-0-08-087774-7.
- ^ Hahn 1998, стр. 379.
- ^ Institute of Muslim Minority Affairs (1991). Journal of the Institute of Muslim Minority Affairs, Volumes 12-13. King Abdulaziz University. стр. 108. Приступљено 28. 6. 2010.
- ^ Yakup 2005, стр. 8.
Литература
[уреди | уреди извор]- Institute of Muslim Minority Affairs (1991). Journal of the Institute of Muslim Minority Affairs, Volumes 12-13. King Abdulaziz University. стр. 108. Приступљено 28. 6. 2010.
