Божидар Кнежевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Божидар Кнежевић
Лични подаци
Датум рођења(1862-03-19)19. март 1862.
Место рођењаУб, Кнежевина Србија
Датум смрти3. март 1905.(1905-03-03) (42 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија

Божидар Кнежевић (Уб, 7/19. март 1862 — Београд, 18. фебруар/3. март 1905) био је српски филозоф, историчар филозофије, професор историје, преводилац неколико стручних радова са енглеског. Књижевности припада само његово, обимом мало али значајно дело, Мисли.

Биографија[уреди | уреди извор]

Отац му је био Стеван Кнежевић, а деда Кнез Иво од Семберије.[1]

Гимназију је завршио у Београду, а ту је и дипломирао на Историјско-филолошком одсеку Велике школе у Београду. Године 1884. је отишао у Ужице и постао је наставник у тамошњој гимназији, где је предавао француски језик, историју и филозофску пропедеутику (увод у филозофију). Напустио је на кратко професорски посао и 1885. године учествовао у српско-бугарском рату, као четни комесар. Године 1889. је био премештен са службом у Ниш, а затим је радио и у Чачку, Крагујевцу, Шапцу, да би 1902. године био премештен у Београд. Исте године је полагао професорски испит са темом Утицај Истока на цивилизацију европских народа.

Живео је и радио у изузетно неповољним приликама. Двадесет година, најбољи део свога живота, провео је у унутрашњости, у тешким материјалним условима. Цео Кнежевићев живот је био обележен крајњом немаштином, трошењем у тегобном раду да би се издржавао током школовања, мукотрпним професорским положајем и бригом и за своју и за породицу свога брата, честим премештањем по налогу просветних власти из једне у другу гимназију (из Ужица у Ниш, Чачак, Крагујевац, поново Чачак и Шабац), недостатком потребних средстава за истраживачки и преводилачки рад, што му је, уз стално саплитање из академских кругова, онемогућило да се професионално изгради и за живота добије потребно признање научника и мислиоца.[2][3]

Ипак, успео је да сам научи језике, посветио се дубљем изучавању филозофије, историје и социологије, што је, с обзиром на лошу опскрбљеност тадашњих библиотечких фондова и на необразованост и интелектуалну незаинтересованост паланачког окружења, био велики успех.[4]

Поред других, значајни су његови преводи са енглеског Историје цивилизације у Енглеској Х. Т. Беркла (Београд, 1893 — 1894) и О херојима Томаса Карлајла (Београд, 1903).

Године 1902. дошао је у Београд, где је умро 1905. године као професор Прве београдске гимназије.

По њему се зове Библиотека „Божидар Кнежевић” Уб.

Мисли[уреди | уреди извор]

Мисли Божидара Кнежевића нису мисли и изреке по типу уобичајених афоризама, нису ни савети практичне моралне филозофије, по узору на старе моралисте. У Мислима писац често даје закључке својих историјско-филозофских размишљања. У њима има трагова филозофског шпекулисања и историјских идеја. Терминологија је понекад научна, али у делу има врло много и личног, готово аутобиографског.

Незадовољан својим животом, духовно и душевно вређан од околине, без правог пријатеља и саговорника, Кнежевић се повукао у себе и одвојен од својих савременика и изнад своје средине тражио заборав и утеху у чистим висинама мисли.

Његове омиљене идеје су: констатовање ниске животињске природе људске, песимистичко схватање човека, разлика која постоји између нижег, анималног и вишег, интелектуалног човека, борба идеала и стварности, крајњи тријумф духа над материјом и вечности над пролазношћу, култ и поезија мисли, откупљење душе мишљу, не бесмртност душе него бесмртност духа.

Цела ова мала књига је лирика интелекта и апотеоза мисли, Кнежевићеве ослободитељке и утешитељке од чамотиње, нискости, глупости и неразумевања.[5]

Мисли су прво објављене у Српском књижевном гласнику (1901), а одштампане су у засебну књигу најпре 1902, па у другом, допуњеном издању у Београду 1914. године.[2]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

  • Принципи историје. Књ. 1, Ред у историји / написао Божо Кнежевић. - Београд : Издање Фонда Димитрија Николића Беље, 1898 (Београд : Краљевско-српска државна штампарија). - VIII, 306 стр. ; 23 cm
  • Принципи историје. Књ. 2, Пропорција у историји / написао Божо Кнежевић. - Београд : Краљевско-српска државна штампарија, 1901. - VII, [1], 384, [1] стр. ; 23 cm
  • Мисли / Бож.[Божидар] Кнежевић. - Београд : Државна штампарија, 1902 (Београд : Државна штампарија). - 151 стр. ; 17 cm
  • Историјски календар / [Божидар Кнежевић]. - Београд : Штампарија С. Николића, [1904]. - 112 стр. ; 20 cm
  • Мисли / Бож. Кнежевић. - 2. поправљено изд. - Београд : Л. Марковић, 1914 (Београд : Правда). - 156 стр. ; 19 cm
  • Закон реда у историји / од Божидара Кнежевића. - Београд : Геца Кон, 1920 (Панчево : Напредак). - XXIII, 171 стр. ; 19 cm

Преводи[уреди | уреди извор]

  • О херојима, хероизму и обожавању хероја у историји / написао Тома Карлајл, Београд, 1903.
  • Огледи / Т. Б. Маколеј ; превели Б. Кнежевић и В. Савић. - Београд : Српска књижевна задруга, 1912 (Београд : "Доситије Обрадовић"). - [4], 187 стр. ; 20 cm. - (Српска књижевна задруга ; 143)

Други о Божидару Кнежевићу[уреди | уреди извор]

  • Misli o velikom čovjeku / Božidar Knežević ; iz Kneževićevih djela odabrao Marko Đurić. - Zagreb : Tiskara V. Novotni, 1916. - 32 str. ; 16 cm. - (Knjižnica za narodno prosvećivanje ; 1)
  • Човек и историја / Божидар Кнежевић ; [предговор, избор и редакција Драган М. Јеремић]. - Нови Сад : Матица српска ; Београд : Српска књижевна задруга, 1972 (Нови Сад : Будућност). - 330 стр. : слика аутора ; 21 cm. - (Библиотека Српска књижевност у сто књига / [Матица српска, Нови Сад; Српска књижевна задруга, Београд] ; књ. 42)
  • Бележница : (1896-1897) / Божидар Кнежевић ; приредила Александра Вранеш. - Уб : Градска библиотека "Божидар Кнежевић", 2002 (Београд : МСТ Гајић). - IX, 99 стр. : факс. ; 18 cm
  • Божидар Кнежевић / приредио Саша Радојчић. - Нови Сад : Издавачки центар Матице српске, 2018 (Нови Сад : Сајнос). - 187 стр. ; 24 cm. - (Антологијска едиција Десет векова српске књижевности ; књ. 118)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јован Скерлић: Некролог Божидару Кнежевићу Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2016), приступљено 11. септембра 2016.
  2. ^ а б Анђелковић, Миливој (2003). Животописи знаменитих Срба : од тајне до истине. Београд: Златоусти. стр. 73—86. 
  3. ^ „Божидар Кнежевић: заборављени филозоф”. Пулс. Приступљено 31. 5. 2019. 
  4. ^ „Божидар Кнежевић” (PDF). Завичајно одељење Библиотеке у Убу. Приступљено 31. 5. 2019. 
  5. ^ „Мисли - Божидар Кнежевић”. Визионарски. Приступљено 31. 5. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Викицитат има цитате везане за чланак Божидар Кнежевић.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божидар_Кнежевић&oldid=27375974”