Пређи на садржај

Јела Кршић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јела Кршић
Портрет
Датум рођења(1915-12-21)21. децембар 1915.
Место рођењаСкопље,  Краљевина Србија
Датум смрти2. јануар 2005.(2005-01-02) (89 год.)
Место смртиБеоград,  Србија и Црна Гора

Јела Кршић (Скопље, 21. децембар 1915 – Београд, 2. јануар 2005) била је пијаниста, професор клавира, предавач на бројним семинарима за клавирске педагоге широм бивше Југославијa, први председник Удружења музичких педагога Београда, директор у Музичкој школи "Мокрањац"[1], инспектор за клавирску наставу и аутор многих публикација из области наставе клавира.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Јела Кршић је рођена у Скопљу, а школовала се у Београду и Солуну. Завршила је Државну трговачку академију у Београду 1934. године и Музичку школу "Мокрањац", која је тада имала статус високе школе, 1940. године (апсолуториум) у класи професорке Десанке Велимировић. Од 1945. до 1959. радила је на специјализацији педагогије клавира код Емила Хајека, професора Музичке академије у Београду. У музичкој школи "Мокрањац" радила је од 1940. године, као професор клавира, секретар и директор (1950-1952), а у Средњој музичкој школи при Академији - касније Музичка школа "Јосип Славенски" од 1952. до 1974. године, као професор клавира, камерне музике и методике наставе клавира. У њеној класи је дипломирало 50 средњошколаца од којих су тридесеторо постали професионални музичари.

Од 1960. до 1969. била је запослена на Музичкој академији (сада Факултет музичке уметности) у Београду, са звањем вишег стручног сарадника за предмет "Упоредни клавир", радећи са студентима различитих одсека од којих је данас велики број веома угледних композитора, певача, диригената и педагога.

Јела Кршић је била један од оснивача, веома активан члан и први председник Удружења музичких педагога Београда (1954-1964), дугогодишњи члан жирија на клавирским такмичењима, фестивалима музичких школа и предавач на преко 80 курсева и семинара за клавирске педагоге широм бивше Југославије. Као представник Удружења музичких педагога Југославије била је члан жирија за Европску награду на такмичењу ЕМСУ у Паризу 1972. године. Дуги низ година била је помоћни инспектор за клавирску наставу при Просветно-педагошком савету у Београду. Оснивач је издавачке делатности Удружења музичких педагога Србије и дугогодишњи члан управе УМУС-а. На предлог Музичке академије добила је звање педагошког саветника 1963. године.

Од 1946. до 1958. године, Јела Кршић је као пијаниста и клавирски сарадник наступала на концертима у Београду и другим градовима, у концертним дворанама, домовима културе, фабричким халама, болницама. Поред великог броја снимака за Радио Београд, у емисијама са директним преносом свирала је дела стандардног пијанистичког репертоара и композиције српских композитора. За чешку дискографску кућу снимила је Сонатину за клавир Предрага Милошевића. Наступила је у неколико ТВ емисија.

Гордана Крајачић, музиколог и музички критичар, написала је, између осталог, о Јели Кршић: "И када је отишла у пензију - није престала да се музиком бави. Њена књига о Шопену је не само зналачка (што се подразумева) него и топло, љубављу исписана, јер је управо таква била и госпођа Јела Кршић. Увек је била беспрекорног изгледа, уредне фризуре, ненаметљиво благо нашминкана, једноставно и елегантно обучена и обувена. И својим изгледом (као и свим што је кроз музику чинила) служила је за пример."[2]

Награде

[уреди | уреди извор]

За веома запажене педагошке резултате Јела Кршић је више пута награђивана:

  • 1960. Награда Удружења музичких педагога Србије за успех у раду и постигнуте резултате ученика на такмичењима
  • 1970. Плакета Музичке школе "Славенски" у Београду за нарочите заслуге за рад и успех школе
  • 1972. Октобарска награда "Доситеј Обрадовић"
  • 1982. Орден рада са сребрним венцем
  • 1992. Награда за животно дело Савеза друштава музичких и балетских педагога Србије
  • 1993. Награда "Вук Стефановић Караџић" Културно - просветне заједнице

Изабрана је за почасног члана Удружења музичких педагога Србије, почасног члана Савеза музичких педагога Југославије, добила је Повељу Савеза музичких педагога Југославије и European Piano Teachers Association (1998).

Објављени радови

[уреди | уреди извор]
Публикације Јеле Кршић
  • Педал и његова примена у клавирском извођењу, издање аутора, 1961.
  • Ритам – Приручник за наставу клавира, издавач Удружење музичких педагога СРС, 1964.
  • Оспособљавање ученика за самосталан рад, Зборник "Музичко васпитање и образовање", Младо поколење, 1966, стр.66-86
  • Збирка клавирских композиција за савлађивање техничких проблема, 1. и 2. свеска, избор и редакција у сарадњи са проф. Ружицом Ранковић, издавач Уметничка академија, Београд, 1967.
  • Mетодика наставе клавира, издавач Удружење музичких педагога, 1966.
  • Почетна школа за клавир, издавач УМП, 1970,НОТА Књажевац, 1989, MARCOMPANY, 1995.
  • Хајдн - сонатине и сонате, избор и редакција у сарадњи са проф. Душицом Шишмановић, издавач НОТА, Књажевац,1972.(осам издања)
  • Клавирска читанка за 2. разред ШОМО, издавач НОТА, Књажевац, 1972.(12 издања), издавач MARCOMPANY 1990.
  • Клавирска вежбанка за 3. разред ШОМО, издавач НОТА, Књажевац, 1976.(двадесет издања)
  • Засвирајмо заједно 1. и 2. свеска, редакција композиција за клавир четвороручно, издавач НОТА, 1979.
  • Наши композитори младим пијанистима 1. и 2. свеска, редакција у сарадњи са проф Душицом Шишмановић, издавач УМП СРС 1980.
  • Композиције домаћих аутора за клавир, редакција у сарадњи са проф. Душицом Шишмановић, издавач Нота, 1980.
  • Читање с листа и клавирска корепетиција, издавач Завод за уџбенике, Београд, 1982, обновљено 2005.
  • Орнаментика, педализација, трема – три важна фактора у клавирској педагогији, издавач "Свјетлост" ООУР Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево, 1982.
  • Клавирска хрестоматија за 4. разред ШОМО(1985), 5. разред (1987), 6. разред (1989), издавач НОТА, Књажевац,(по двадесет издања),
  • Настава клавира, издавач "Просвета" Београд,
  • ХЕНДЛ – избор и редакција клавирских композиција, 1. свеска, издавач СДМБПС, 1992, и 2. свеска, издавач ФМУ, 1993.
  • "За двадесет прстију" Редакција композиција за клавирски дуо у сарадњи са Весном Кршић, издавач СДМБПС 1996.
  • Камерна музика 2. клавирски дуо, У сарадњи са Весном Кршић, издавач Дизајн студио Поповић, 1996.
  • Клавирски практикум, издавач MARCOMPANY, 1997.
  • Радна свеска за почетнике, 1 и 2, издавач MARCOMPANY, 1997.
  • "Ја волим Шопена" редакција, издавач MARCOMPANY, 1999.
  • Трема, издавач MARCOMPANY, 2001.
  • Прича о Фредерику Шопену, издавач MARCOMPANY, 2002.
  • Методика наставе клавира, издавач НОТА, 2003.

Семинари одржани за наставнике клавира

[уреди | уреди извор]

Омаж Јели Кршић

[уреди | уреди извор]
Јела Кршић, Београд

Године 2015,[3] у препуној Галерији Коларчеве задужбине окупили су се поштоваоци професорке Јеле Кршић, али и њене колеге и ђаци и ученици њене кћери Весне Кршић и унуке Милице Секулић. Идеју да се обележи стогодишњица њеног рођења и десетогодишњица смрти драге професорке потекла је од њене друге унуке Љубице Секулић, коју су на једном њеном концерту у Скопљу обасули комплиментима о њеном свирању и дивним сећањима на драгу професорку, њену баку, десетак њених бивших ђака. Управо њени наследници, јединица Весна и унуке Милица и Љубица осмислиле су програм, онако како би волела да чује и сама госпођа Кршић.

Свирана су дела која је волела и и сама интерпретирала Јела Кршић: „Сонатину“ Предрага Милошевића, коју су једно време имали на репертоару готово сви наши пијанисти; интерпретирала ју је Весна Кршић. Са Снежаном Николајевић одсвирала је „Фолк токату“ Зорана Христића, омиљеног ђака госпође Кршић и две Словенске игре Антоњина Дворжака. Харфисткиња и виолисткиња Љубица Секулић извела је (на харфи) Фантазију опус 35 Камија Сен Санса, представљајући у најлепшем светлу свој вилински инструмент, а Милица Секулић је на почетку и на крају овог дирљивог и душе пуног сећања на дивну особу Јелу Кршић свирала нежно али и са бљештавим виртуозитетом Ноктурно опус 48 број 2 и Полонезу опус 44 Фредерика Шопена, који је био омиљени композитор и њене баке, кога је она не само свирала него о њему написала и монографију.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „МШ "Мокрањац" Историјат”. mokranjacbg.rs. Приступљено 26. 11. 2019. 
  2. ^ Крајачић, Гордана (2007). „Јела Кршић, Весна Кршић Секулић, Милица Секулић и Љубица Секулић”. Музичка сусретања (Графопак, Аранђеловац): 83—84. 
  3. ^ „Омаж Јели Кршић”. muzikaklasika.com. Приступљено 26. 11. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  1. Часопис "Музика и школа" бр.3-4, Загреб, 1960 Савезни семинар у Задру, приказ предавања Ј. Кршић
  2. Мирјана Шуица Бабић: Клавирски педагог Јела Кршић, Pro musica, бр. 119/1983
  3. Лексикон југословенске музике, издање ЈЛЗ "М. Крлежа" Загреб, 1984, стр 485, Јела Кршић
  4. Никола Рацков: 45 година педагошког рада професор Јеле Кршић, Pro musica, бр. 126/1985
  5. Алекса Асановић: Скица за портрет Јеле Кршић, Музички гласник Црне Горе, Удружење композитора, бр. 8 /1998, стр 14
  6. Гордана Крајачић: Портрет – Јела Кршић, Musicmarketing, бр. 2 /1991.
  7. Дејан Марковић: Јела Кршић – награда за животно дело, Musicmarketing, бр. 5 /1992
  8. Дејан Марковић: Јела Кршић – Клавирски практикум, Радна свеска(приказ издања) Musicmarketing, бр. 16-17/1997. стр. 21
  9. Јелена Јанковић: Разговор са Јелом Кршић, Musicmarketing, бр22-23/1998.
  10. Дејан Марковић: Јела Кршић – Клавирска читанка (приказ издања и семинара) Musicmarketing, бр. 41-42/2001.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јела_Кршић&oldid=28528655”