Алфонсо XII од Шпаније

С Википедије, слободне енциклопедије
Алфонсо XII од Шпаније
Лични подаци
Датум рођења(1857-11-28)28. новембар 1857.
Место рођењаМадрид, Шпанија
Датум смрти25. новембар 1885.(1885-11-25) (27 год.)
Место смртиЕл Пардо, Шпанија
Породица
СупружникMercedes of Orléans, Марија Кристина од Аустрије
ПотомствоMercedes, Princess of Asturias, Infanta Maria Teresa of Spain, Алфонсо XIII од Шпаније, Fernand Sanz
РодитељиФрансиско де Асис де Борбон
Изабела II, краљица Шпаније
ДинастијаБурбон
Период18741885.
ПретходникАмадео I од Шпаније
НаследникАлфонсо XIII

Алфонсо XII (28. новембар 185725. новембар 1885) био је шпански краљ, владао је од 1875. до смрти 1885. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

краљица Марија Кристина са децом

Био је син краљице Изабеле II. Његов биолошки отац није сигуран, али службено је то Изабелин супруг и братић, Франциско де Асис де Борбон, син војводе од Кадиза, за којег се говорило да је хомосексуалац. Према неким теоријама, претпоставља се да је краљев отац могао бити Енрике Пуиг и Молто, сатник Краљевске гарде,[1] или генерал Франсиско Серано. Обојица су била позната као краљичини љубавници.

Након што је краљица Изабела срушена у Славној револуцији 1868. године, цела је краљевска породица побегла у Париз. Алфонсо је наставио студиј у Бечу. Након што је позван натраг у Париз, његова је мајка 25. јуна 1870. абдицирала у његову корист, у друштву бројног шпанског племства које је следило судбину прогнане краљевске породице. Узео је име Алфонсо XII, име које су носили краљеви Леона и Кастиље, потврђујући тиме наставак старог историјског краљевства. Недуго након тога наставио је школовање на Војној академији Сендхерст у Уједињеном Краљевству.

За време избивања краљевске породице у Шпанији су се смењивале привремене владе (1868—1870), владавина краља Амадеа I из куће Савоја (1871—1873) те Прва Република (1873—1874). Она је била срушена пучем генерала Павија, чиме се отворио други период привремених влада.

Дана 1. децембра 1874. године, одговарајући на рођенданске честитке својих присталица, издао је манифест (Манифест из Сендхерста), представљајући се Шпанцима као католички принц, Шпанац, који поштује Устав, либералан са жељом да служи нацији.

Крајем године, 29. децембра, када је генерал Серано напустио Мадрид како би заповедао војском на северу у Карлистичком рату, генерал Мартинез Кампос, који је отворено подупирао краља, са неколико је бригада ушао у Сагунто (Валенсија), те прогласио Алфонса краљем. Председник привремене владе Сагаста поднео је оставку, а власт је привремено препуштена краљевом овлаштенику и саветнику Кановасу дел Кастиљо, како био водио владу до повратка краља из егзила. У следећих неколико дана краљ је стигао у Барселону, а три дана касније и у Мадрид, где је пред Кортесима проглашен краљем.

Рестаурацијом монархије консолидовао се политички систем којим је доминирала сеоска аристокрација (властелини) и двостраначка олигархија: Конзервативна странка под вођством Кановаса дел Кастиља, коју је подупирала аристократија и више средње класе, те Либерална странка под вођством Сагасте, коју су подупирали индустријалци и трговци.

Почетком владавине настојао је да смири унутрашње борбе које су се дешавале претходних година. Тако је добио надимак „ел Пасификадор“ (Миротворац). Године 1876. донесен је нови устав. Током те године завршен је Карлистички рат, којег су водили присталице Дон Карлоса (који је требало да влада као Карло VII), противника владавине његове мајке Изабеле. Слободе додељене Баскима и Наваранима су смањене. Године 1978. преживео је неуспели атентат којег је починио млади радник из Тарагоне Хуан Олива Монкаси.

Алфонсо XII 1883. служено је посетио Белгију, Аустрију и Француску. У Немачкој је прихватио титулу почасног пуковника једне пуковније гарнизона из Алзаса, подручја којег је окупирала Немачка, а на које је право полагала Француска. Та је чињеница утицала на врло негативно расположење током његове посете Француској.

Немачка је покушала окупирати Каролиншка острва, која су била под шпанском влашћу, што је довело до инцидента између две државе. То је резултовало потписивањем шпанско-немачког споразума 1885. у корист Шпаније. Исте је године избила епидемија туберкулозе у Аранхуезу. Владар је посетио оболеле. Недуго након тога, 25. новембра 1885. умро је од исте болести у Палати Прадо у Мадриду.

За време краткотрајне владавине успео је смирити унутрашње немире, а на спољнополитичком плану успо је задржати шпанску неутралност. Државне су финансије добро вођене, а управа је доживела реформу.

Породични живот[уреди | уреди извор]

Шпански маузолеј

Дана 23. јануара 1878. оженио се рођакињом, принцезом Марија де лас Мерседес, ћерком војводе од Монпенсјеа, али је она умрла шест месеци након венчања.

29. новембра 1879. оженио се даљом рођакињом, надвојвоткињом Маријом Кристином Аустријском, ћерком надвојводе Карла Фердинанда Аустријског и Елизабете. За време меденог месеца на млади пар пуцао је пастир Отеро, док су се ови возили према Мадриду.

У браку су имали троје деце:

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Карлос III од Шпаније (=24)
 
 
 
 
 
 
 
8. Карлос IV од Шпаније (=12, 22, 30)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Марија Амалија Саксонска (=25)
 
 
 
 
 
 
 
4. Infante Francisco de Paula of Spain
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Филип, војвода од Парме (=26)
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Лујза од Парме (=13, 23, 31)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Лујза Елизабета од Француске (=27)
 
 
 
 
 
 
 
2. Франсиско, војвода од Кадиза
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Фердинанд I од Две Сицилије (=28)
 
 
 
 
 
 
 
10. Франц I од Сицилије (=14)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Марија Каролина Аустријска (=29)
 
 
 
 
 
 
 
5. Princess Luisa Carlotta of the Two Sicilies
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Карлос IV од Шпаније (=8, 12, 30)
 
 
 
 
 
 
 
11. Марија Изабела од Шпаније (=15)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Марија Лујза од Парме (=9, 13, 31)
 
 
 
 
 
 
 
1. Алфонсо XII од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Карлос III од Шпаније (=16)
 
 
 
 
 
 
 
12. Карлос IV од Шпаније (=8, 22, 30)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Марија Амалија Саксонска (=17)
 
 
 
 
 
 
 
6. Фернандо VII од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Филип, војвода од Парме (=18)
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија Лујза од Парме (=9, 23, 31)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Лујза Елизабета од Француске (=19)
 
 
 
 
 
 
 
3. Изабела II од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Фердинанд I од Две Сицилије (=20)
 
 
 
 
 
 
 
14. Франц I од Сицилије (=10)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Марија Каролина Аустријска (=21)
 
 
 
 
 
 
 
7. Марија Кристина од Две Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Карлос IV од Шпаније (=8, 12, 22)
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Изабела од Шпаније (=11)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Марија Лујза од Парме (=9, 13, 23)
 
 
 
 
 
 

Породица[уреди | уреди извор]

Први брак[уреди | уреди извор]

Супружник[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти
Мерседес од Орлеана
24. јун 1860. 26. јун 1878.

Други брак[уреди | уреди извор]

Супружник[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти
Марија Кристина од Аустрије
21. јул 1858. 6. фебруар 1929.

Деца[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Марија Мерседес од Бурбона
11. септембар 1880. 17. октобар 1904. Карлос од Бурбона-Две Сицилије
Марија Тереза од Бурбона
12. новембар 1882. 23. септембар 1912. Фердинанд од Баварске
Краљ Алфонсо XIII
17. мај 1886. 28. фебруар 1941. Викторија Евгенија од Батенберга

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Juan Sisinio Pérez Garzón, Isabel II: Los Espejos de la Reina (2004)


краљ Шпаније
18751885