Аустронежански језици

аустронежански
Географска распрострањеност	југоисточна Азија, Океанија, Мадагаскар
Језичка класификација	једна од примарних светских језичких породица
Прајезик	прааустронежански
Подподела	цојски западноформожански северозападноформожански атајалски источноформожански бунунски рукајски пујумски пајвански малајско-полинежански
ISO 639-2 / 5	map
Глотолог	aust1307
Распрострањеност аустронежанских језика

Аустронежански језици су породица језика распрострањена у југоисточној Азији, Мадагаскару и Океанији. Заједно са индоевропским, афроазијским и уралским језицима чини групу старих и распрострањених језичких породица.

Термин аустронежански потиче од латинске речи auster (јужни ветар) и грчке речи nêsos (острво). Ово име илуструје чињеницу да велика већина говорника ових језика живи на острвима. Малајски језик је једини аустронежански језик значајније заступљен у континенталној Азији. Неки аустронежански језици имају само пар говорника, док друге користе десетине милиона људи. Лингвисти сматрају да их има преко 1.200, што је петина укупног броја језика на свету.

У основи, аустронежански језици се деле на језике Формозе (Тајвана), са девет подгрупа, и малајско-полинежанске језике, који чине десету подгрупу. Сматра се да је Тајван прапостојбина целе ове језичке групе.

Простор на којем су распрострањени аустронежански језици обухвата: Мадагаскар, Индонежански архипелаг, Малајско полуострво, Филипине, Тајван (2% становништва), Фиџи, Хаваје, острва Микронезије и Полинезије, све до Ускршњег острва.

Најважнији аустронежански језици

Мапа која приказује заступљеност језичких породица.

  Aустронезијска језичка породица

• Јавански (76 милиона говорника)
• Малајски (40 милиона као први језик, 175 милиона укупно)
  • Индонежански језик - стандардизована форма малајског језика (23 милиона као први језик, ~220 милиона укупно)
• Сунда (27 милиона)
• Тагалог (22 милиона као први језик, ~70 милиона укупно)
• Цебуано (19 милиона као први језик, ~30 милиона укупно)
• Малгашки (17 милиона)
• Мадура (14 милиона)
• Илокано (8 милиона као први језик, ~10 милиона укупно)
• Хилигајнон (7 милиона као први језик, ~11 милиона укупно)
• Минангкабау (7 милиона)
• Батачки језици (7 милиона)
• Банџарски језик (3,5 милиона)

Класификација

Ширење аустронежанских језика.

Унутрашња структура аустронежанске породице језика је сложена, она се састоји од великог броја језика, који су међусобно веома слични и блиско сродни, при чему многи од њих улазе у састав неког од дијалекатских континуума, који постоје у оквиру ове породице језика. Ово отежава одређивање граница између грана. Ипак, јасно је да највећа разноликост постоји на Тајвану, док су најмање различити језици Океаније (острва Тихог Океана).

Класификацији аустронежанских језика дали су допринос многи лингвисти. Први значајни корак ка откривању основних грана аустронежанских језика направио је Ото Демпволф. Он је језике Океаније класификовао у једну грану, данас се за њу користи назив океански језици, док је он користио назив меланезијски језици. Посебан положај језика Тајвана први је приметио Андре Жорж Ходрикур (1965), он је поделио аустронежанске језике на три гране: северни аустронежански (= форможански језици), источни аустронежански (= океански језици) и западни аустронежански језици (сви остали).

Први лингвиста који је приметио да су форможански језици најархаичнији представници ове породице је Ото Кристијан Дал (1973). Други лингвисти су затим приметили да форможански језици нису једна основна грана, већ неколико посебних. Роберт Бласт (1977) је први представио модел класификације, коју данас прихватају скоро сви научници који проучавају аустронежанске језике. Према њему на Тајвану постоји већи број основних грана, док сви остали аустронежански језици који су у употреби ван Тајвана чине једну основну грану малајско-полинежански језици.

Класификација према Бласту

Класификација аустронежанских језика према Бласту (1999).

Аустронежански

  цојски

• цојски
• саројски
• канаканабујски

  западноформожански

• таоски
• централно-западни
  • бабузијски
  • папорско-хоањски (папорски језик, хоањски језик)

  северозападноформожански

• саисијатски
• пазешки

  атајалски

• атајалски
• седички

  источноформожански

• северни
  • басајски
  • кавалански
  • кетагалански
• централни
  • натаорански
  • амиски
  • сакизајски
• сирајски

  бунунски

  рукајски

• мантаурански, тонаски и магаски дијалекти

  пујумски

  пајвански

  малајско-полинежански

Класификација према Лију

Форможански језици пре ширења кинеског језика на Тајвану.

• F0: форможански = аустронежански
  •   рукајски
    • мантаурски језик
    • мага-тона, будајско-лабуанско-тарамачки
  • F1
    •   централноформожански (цојски)
      • цојски
      • јужноцојски
        • саројски
        • канаканабујски
    • F2
      •   северноформожански
        • северозападноформожански језици
          • саисијатско–кулонско–пазешки
          • западноформожански језици
            • таоски
            • западнообалски форможански језици (папорски–хоањски–бабузијски–таокаски)
        • атајалски
          • скуличкоатајалски
          • цолеско-атајалски
          • седички
      •   источноформожански
        • каваланско–басајски
        • сирајско–амиско-натаорански
        • сакизајски
      • ? јужноформожански језици (непоуздано)
        •   бунунски
          • исбукунски
          • северни и централни
        • пајванско-пујумски (непоуздано)
          •   пајвански
          •   пујумски

Карактеристике

За разнолику језичку породицу, као што је аустронежанска, тешко је издвојити опште карактеристике. У основи, ови језици су вишесложни. Речи се творе од корена и афикса.

Неки језици (језици Филипина) имају изражену особину да реченица започиње глаголом и необичан систем падежа и глаголских стања.

Честа је употреба редупликације (понављање речи или њиховог дела, рецимо: wiki-wiki). Број фонема је мали, а слогови су најчешће типа сугласник+самогласник.

Јединство језичке породице

Сличности између географски веома удаљених језика су видљиве из следећих примера:

(малајски — малгашки — рапанујски језик »српски превод«)

• mata — maso — mata »око«
• langit — lanitra — rangi »небо«
• hati — aty — ate »јетра«
• mati — maty — mate »умрети«

Литература

• Dempwolff, Otto (1934-37). Vergleichende Lautlehre des austronesischen Wortschatzes. (Beihefte zur Zeitschrift für Eingeborenen-Sprachen 15;17;19). Berlin: Dietrich Reimer. (3 vols.)
• Haudricourt, André G. (1965). „Problems of Austronesian comparative philology”. Lingua. 14: 315—329. doi:10.1016/0024-3841(65)90048-3. 
• Dahl, Otto Christian (1973). Proto-Austronesian. Lund: Skandinavian Institute of Asian Studies. 
• Blust, Robert (1977). „The Proto-Austronesian pronouns and Austronesian subgrouping: a preliminary report”. Working Papers in Linguistics. Honolulu: Department of Linguistics, University of Hawaii. 9 (2): 1—15. 
• Bellwood, Peter (јул 1991). „The Austronesian Dispersal and the Origin of Languages”. Scientific American. 265 (1): 88—93. Bibcode:1991SciAm.265a..88B. doi:10.1038/scientificamerican0791-88. 
• Bellwood, Peter (1997). Prehistory of the Indo-Malaysian archipelago. Honolulu: University of Hawai'i Press. 
• Bellwood, Peter (1998). „Taiwan and the Prehistory of the Austronesians-speaking Peoples”. Review of Archaeology. 18: 39—48. 
• Bellwood, Peter; Fox, James; Tryon, Darrell (1995). The Austronesians: Historical and comparative perspectives. Department of Anthropology, Australian National University. ISBN 978-0-7315-2132-6. 
• Bellwood, Peter; Sanchez-Mazas, Alicia (јун 2005). „Human Migrations in Continental East Asia and Taiwan: Genetic, Linguistic, and Archaeological Evidence”. Current Anthropology. 46 (3): 480—484. doi:10.1086/430018. 
• Blench, Roger (10—13. јун 2004). Stratification in the peopling of China: how far does the linguistic evidence match genetics and archaeology? (PDF). Human migrations in continental East Asia and Taiwan: genetic, linguistic and archaeological evidence. Geneva. 
• Blevins, Juliette (2007). „A Long Lost Sister of Proto-Austronesian? Proto-Ongan, Mother of Jarawa and Onge of the Andaman Islands” (PDF). Oceanic Linguistics. 46 (1): 154—198. doi:10.1353/ol.2007.0015. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 1. 2011. г. 
• Blundell, David. „Austronesian Dispersal”. Newsletter of Chinese Ethnology. 35: 1—26. 
• Blust, Robert (1985). „The Austronesian Homeland: A Linguistic Perspective”. Asian Perspectives. 26: 46—67. 
• Blust, Robert (1999). „Subgrouping, circularity and extinction: some issues in Austronesian comparative linguistics”. Ур.: Zeitoun, E.; Li, P.J.K. Selected papers from the Eighth International Conference on Austronesian Linguistics. Taipei: Academia Sinica. стр. 31—94. 
• Blust, Robert (2013). The Austronesian Languages (revised изд.). Australian National University. ISBN 978-1-922185-07-5. hdl:1885/10191. 
• Blust, Robert (2014). „Some Recent Proposals Concerning the Classification of the Austronesian Languages”. Oceanic Linguistics. 53 (2): 300—391. 
• Comrie, Bernard (2001). „Languages of the world”. Ур.: Aronoff, Mark; Rees-Miller, Janie. The Handbook of Linguistics. Languages of the world. Oxford: Blackwell. стр. 19–42. ISBN 1-4051-0252-7. 
• Diamond, Jared M (2000). „Taiwan's gift to the world”. Nature. 403 (6771): 709—10. Bibcode:2000Natur.403..709D. PMID 10693781. doi:10.1038/35001685. 
• Dyen, Isidore (1965). „A Lexicostatistical classification of the Austronesian languages”. International Journal of American Linguistics (Memoir 19). 
• Fox, James J. (19—20. август 2004). Current Developments in Comparative Austronesian Studies (PDF). Symposium Austronesia Pascasarjana Linguististik dan Kajian Budaya. Universitas Udayana, Bali. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 10. 2006. г. Приступљено 04. 02. 2020. 
• Fuller, Peter (2002). „Reading the Full Picture”. Asia Pacific Research. Canberra, Australia: Research School of Pacific and Asian Studies. Архивирано из оригинала 27. 09. 2011. г. Приступљено 28. 7. 2005. 
• Grace, George W. (1966). „Austronesian Lexicostatistical Classification:a review article (Review of Dyen 1965)”. Oceanic Linguistics. 5 (1): 13—58. JSTOR 3622788. doi:10.2307/3622788. 
• Greenhill, S.J.; Blust, R.; Gray, R.D. (2008). „The Austronesian Basic Vocabulary Database: From Bioinformatics to Lexomics”. Evolutionary Bioinformatics. Sage Publications. 4: 271—283. PMC 2614200 . PMID 19204825. doi:10.4137/EBO.S893. 
• Greenhill, S.J.; Blust, R.; Gray, R.D. (2003—2019). „Austronesian Basic Vocabulary Database”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2018. г. Приступљено 04. 02. 2020. 
• Haudricourt, André G. (1965). „Problems of Austronesian comparative philology”. Lingua. 14: 315—329. doi:10.1016/0024-3841(65)90048-3. 
• Li, Paul Jen-kuei (2004). „Origins of the East Formosans:Basay, Kavalan, Amis, and Siraya” (PDF). Language and Linguistics. 5 (2): 363—376. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 04. 2019. г. Приступљено 04. 02. 2020. 
• Li, Paul Jen-kuei (2006). The Internal Relationships of Formosan Languages. Tenth International Conference on Austronesian Linguistics (ICAL). Puerto Princesa City, Palawan, Philippines. 
• Li, Paul Jen-kuei (2008). „Time perspective of Formosan Aborigines”. Ур.: Sanchez-Mazas, Alicia; Blench, Roger; Ross, Malcolm D.; Peiros, Ilia; Lin, Marie. Past human migrations in East Asia: matching archaeology, linguistics and genetics. London: Routledge. стр. 211–218. 
• Lynch, John; Ross, Malcolm; Crowley, Terry (2002). The Oceanic languages. Richmond, Surrey: Curzon Press. ISBN 0-415-68155-3. 
• Melton, T.; Clifford, S.; Martinson, J.; Batzer, M.; Stoneking, M. (1998). „Genetic evidence for the proto-Austronesian homeland in Asia: mtDNA and nuclear DNA variation in Taiwanese aboriginal tribes”. American Journal of Human Genetics. 63 (6): 1807—23. PMC 1377653 . PMID 9837834. doi:10.1086/302131. 
• Ostapirat, Weera (2005). „Kra–Dai and Austronesian: Notes on phonological correspondences and vocabulary distribution”. Ур.: Laurent, Sagart; Blench, Roger; Sanchez-Mazas, Alicia. The Peopling of East Asia: Putting Together Archaeology, Linguistics and Genetics. London: Routledge Curzon. стр. 107—131. 
• Peiros, Ilia (2004). Austronesian: What linguists know and what they believe they know. The workshop on Human migrations in continental East Asia and Taiwan. Geneva. 
• Pereltsvaig, Asya (2018). Languages of the World. Cambridge University Press. ISBN 978-1-316-62196-7. 
• Ross, Malcolm (2009). „Proto Austronesian verbal morphology: a reappraisal”. Ур.: Adelaar, K. Alexander; Pawley, Andrew. Austronesian Historical Linguistics and Culture History: A Festschrift for Robert Blust. Canberra: Pacific Linguistics. стр. 295—326. 
• Ross, Malcolm; Pawley, Andrew (1993). „Austronesian historical linguistics and culture history”. Annual Review of Anthropology. 22: 425—459. OCLC 1783647. doi:10.1146/annurev.an.22.100193.002233. 
• Ross, John (2002). „Final words: research themes in the history and typology of western Austronesian languages”. Ур.: Wouk, Fay; Malcolm, Ross. The history and typology of Western Austronesian voice systems. Canberra: Pacific Linguistics. стр. 451—474. 
• Sagart, Laurent (8—11. јануар 2002). Sino-Tibeto-Austronesian: An updated and improved argument (PDF). Ninth International Conference on Austronesian Linguistics (ICAL9). Canberra, Australia. 
• Sagart, Laurent (2004). „The higher phylogeny of Austronesian and the position of Tai–Kadai”. Oceanic Linguistics. 43 (2): 411—440. doi:10.1353/ol.2005.0012. 
• Sagart, Laurent (2005). „Sino-Tibeto-Austronesian: An updated and improved argument”. Ур.: Blench, Roger; Sanchez-Mazas, Alicia. The Peopling of East Asia: Putting Together Archaeology, Linguistics and Genetics. London: Routledge Curzon. стр. 161—176. ISBN 978-0-415-32242-3. 
• Sapir, Edward (1968) [1949]. „Time perspective in aboriginal American culture: a study in method”. Ур.: Mandelbaum, D.G. Selected writings of Edward Sapir in language, culture and personality. Berkeley: University of California Press. стр. 389–467. ISBN 0-520-01115-5. 
• Taylor, G. (1888). „A ramble through southern Formosa”. The China Review. 16: 137—161. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 04. 02. 2020. 
• Terrell, John Edward (децембар 2004). „Introduction: 'Austronesia' and the great Austronesian migration”. World Archaeology. 36 (4): 586—590. doi:10.1080/0043824042000303764. 
• Thurgood, Graham (1999). From Ancient Cham to Modern Dialects. Two Thousand Years of Language Contact and Change. Oceanic Linguistics Special Publications No. 28. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 0-8248-2131-9. 
• Trejaut, J. A.; Kivisild, T.; Loo, J. H.; Lee, C. L.; He, C. L. (2005). „Traces of archaic mitochondrial lineages persist in Austronesian-speaking Formosan populations”. PLoS Biol. 3 (8): e247. PMC 1166350 . PMID 15984912. doi:10.1371/journal.pbio.0030247. 
• Wouk, Fay; Ross, Malcolm, ур. (2002). The history and typology of western Austronesian voice systems. Pacific Linguistics. Canberra: Australian National University. 
• Bengtson, John D., The "Greater Austric" Hypothesis, Association for the Study of Language in Prehistory.
• Blust, R. A. (1983). Lexical reconstruction and semantic reconstruction: the case of the Austronesian "house" words. Hawaii: R. Blust.
• Cohen, E. M. K. (1999). Fundaments of Austronesian roots and etymology. Canberra: Pacific Linguistics. ISBN 0-85883-436-7
• Marion, P., Liste Swadesh élargie de onze langues austronésiennes, éd. Carré de sucre, 2009
• Pawley, A., & Ross, M. (1994). Austronesian terminologies: continuity and change. Canberra, Australia: Dept. of Linguistics, Research School of Pacific and Asian Studies, The Australian National University. ISBN 0-85883-424-3
• Sagart, Laurent, Roger Blench, and Alicia Sanchez-Nazas (Eds.) (2004). The peopling of East Asia: Putting Together Archaeology, Linguistics and Genetics. London: RoutledgeCurzon. ISBN 0-415-32242-1.
• Tryon, D. T., & Tsuchida, S. (1995). Comparative Austronesian dictionary: an introduction to Austronesian studies. Trends in linguistics, 10. Berlin: Mouton de Gruyter. ISBN 3110127296
• Wittmann, Henri (1972). "Le caractère génétiquement composite des changements phonétiques du malgache." Proceedings of the International Congress of Phonetic Sciences 7.807-10. La Haye: Mouton.
• Wolff, John U., "Comparative Austronesian Dictionary. An Introduction to Austronesian Studies", Language, vol. 73, no. 1, pp. 145–56, Mar 1997, ISSN 0097-8507

Спољашње везе

• Етнолошки извештај о аустронежанским језицима
• Основне фразе на преко 400 језика ове породице
• Blust's Austronesian Comparative Dictionary
• Swadesh lists of Austronesian basic vocabulary words (from Wiktionary's Swadesh-list appendix)
• „Homepage of linguist Dr. Lawrence Reid”. Приступљено 28. 7. 2005. 
• Summer Institute of Linguistics site showing languages (Austronesian and Papuan) of Papua New Guinea.
• „Austronesian Language Resources”. Архивирано из оригинала 22. 11. 2004. г. 
• Languages of the World: The Austronesian (Malayo-Polynesian) Language Family
• Introduction to Austronesian Languages and Culture (video) (Malayo-Polynesian) Language Family на сајту YouTube