Житорађа

Житорађа
Житорађа;
	Панорама Житорађе
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Топлички
Општина	Житорађа
Становништво
— 2022.	2.992
Географске карактеристике
Координате	43° 11′ 14″ С; 21° 42′ 28″ И / 43.187333° С; 21.707833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Житорађа Житорађа на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	18412
Позивни број	027
Регистарска ознака	PK

Житорађа је насељено место и седиште истоимене општине у Топличком округу. Према попису из 2022. било је 2.992 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Општина Житорађа налази се на југоистоку Србије, у Топличком округу, на удаљености 10 km од коридора 10 који повезује Србију са Северном Македонијом, Грчком и даље са Далеким истоком. Општина се налази на удаљености 35 km југозападно од Ниша, и гравитира Нишу као економском, политичком и културном центру.

Историја[уреди | уреди извор]

Први подаци о Житорађи као насељеном месту датирају из 4. века, откад се помиње стари византијски град Житорађско кале (лат. Ad Herculum). Из овог доба потиче и сачуван је верски објекат Латинска црква надомак Житорађе.

Житорађа је 1877. ослобођена од Турака. Ова година се сматра годином оснивања општине.

Посебно познати и атрактивни локалитети налазе се на планини Пасјачи—место звано Кале где су лоцирани остаци старог римског града Ад Херкулем, затим у близини села Глашинца — место звано Глашинска чука, чувена Латинска црква која датира још из 4. века.

Образовање[уреди | уреди извор]

Основна школа у Житорађи почела је са радом далеке 1873. године, а ова школе има и осморазредна одељења у Пејковцу, Црнатову и Дубову, а у осталим насељима четвороразредне школе. Школа броји 1652 ученика. Средња школа Житорађа ради од 1978. године. Школу чине 3 образовна профила машинске, пољопривредне и економске школе. Предшколска установа за децу је дечји вртић Прва радост, основан 1981. године. У Житорађи постоји Народна библиотека са фондом од око 35.000 књига.

Здравство[уреди | уреди извор]

Дом здравља Житорађа постоји од 1956. године, а у свим већим селима постоје амбуланте.

Инфраструктура[уреди | уреди извор]

Окосницу друмског саобраћаја чини деоница регионалног пута Р-245 Ниш – Житорађа – Прокупље - Приштина која пролази кроз Житорађу, регионални путни правац Р–221, Ниш - Пејковац – Прокупље – Приштина који пролази кроз Добрич, средиште повртарске и пољопривредне производње општине, и регионални пут Р - 223 А који повезује општину Житорађа са општином Бојник и пролази кроз Дубово. Укупна дужина регионалних путева износи 38 km. Удаљеност општине од међународног путног коридора Е-75 износи свега 12 km. Последњих година урађено је много на модернизацији свих путних праваца, а посебна пажња је посвећена уређењу локалних и атарских путева. Само у 2005. години у потпуности је реновирано 24 km путне мреже у општини, а у 2006. години настављено са још 5 km нових путева, тако да се до 2008. г. очекује комплетна модернизација свих путних праваца у општини и свих локалних улица.

Електроенергетска мрежа је на задовољавајућем нивоу. У Житорађи је у припреми и реконструкција далековода 10 kV према Дреновцу и потенцијално новој индустријској зони Бадњевац.

Већина становништва општине Житорађа снабдева се водом путем бунара, изузев општинског центра Житорађа које има уређен систем за водоснабдевање. Изградња водоводне и канализационе мреже у свим селима је у плану. У току је изградња водоводне мреже у 5 месних заједница по заједничком пројекту Европске уније и општине, а у припреми су пројекти за водоснабдевање и осталих месних заједница.

На територији општине постоје богата изворишта воде. Пројектом је планирано повезивање у јединствен систем који ће бити повезан са системом водоснабдевања Селова. Телекомуникациону инфраструктуру општине Житорађа чине: мрежа фиксне телефоније Телекома Србије и мрежа мобилне телефоније Теленора и Телекома Србије. Чворна централа у Житорађи везана је за оптички кабл Ниш – Прокупље.

Аутобуска станица
Аутобуска станица
Река у Житорађи

Привреда[уреди | уреди извор]

У структури привреде општине Житорађа доминантно место заузима пољопривреда. У структури пољопривреде последњих година примат заузима производња раног поврћа из пластеника и производња бостана. Развијено је воћарство, а такође су заступљене и све остале културе. Житорађа располаже са укупно 23.303,89 хектара обрадиве површине. Према последњим подацима структура пољопривредне производње изгледа овако:

Ратарске културе 13.874 ha Повртарство 1.200 ha Воћњаци 700 ha Винова лоза 654 ha Ливаде и пашњаци 864 ha Шуме 489 ha

Основна карактеристика производње је у томе што се марљивим и стручним радом на малим површинама постижу изванредни резултати у производњи, уз занемарљиво коришћење хербицида. Производња здраве хране у наредном периоду одвијаће се уз сарадњу и под надзором стручњака из Лабораторије за испитивања састава земљишта и животних намирница при Средњој школи Житорађа. У области сточарства у општини Житорађа постоји С. З. С. З 1 Децембар са капацитетом од 30.000.000 товљених свиња годишње. Фарма спада у ред најуспешнијих у Србији и има заокружени циклус производње. Велике су развојне могућности ове фарме у проширењу делатности на производњу финалних производа, кланичну индустрију и производњу сточне хране за тржиште. Процес приватизације очекује се у 2008. години.

Постојала је Земљорадничка задруга Победа Доње Црнатово са капацитетом за узгој кока носиља од 12000 комада, мешаоном сточне хране и расположивим обрадивим земљиштем од 17 ha и шумом од 120 ha, као и ЗЗ Будућност Житорађа са капацитетом до 10.000 комада товних пилади, опремом и обрадивим земљиштем од 65 ha. Од индустријских капацитета овде је смештен и некадашњи погон ЕИ Ниш – АД АД ХЕРКУЛЕМ Житорађа.

У приватном сектору на територији општине Житорађа послује око 180 самосталних радњи и свега неколико предузећа. У структури самосталних радњи најбројније су радње из области трговине. Тежња је општине и самосталних занатских радњи да се у будућности стимулишу занатске делатности са посебним акцентом на очување старих заната. Од приватних предузећа треба истаћи ПП Серђо Житорађа (фабрика обуће), ПП Амер- пром Влахово (лековити чајеви), ПП Ниле Житорађа (трговина на велико и мало), Кони-трејд Житорађа (кондиторски производи), Кристал Житорађа (обрада стакла)и друга.

Пољопривредни произвођачи су организовани кроз следећа Удружења :

Удружење пољопривредних произвођача општине Житорађа
Удружење воћара и повртара Фармер Влахово
Удружење пољопривредних произвођача Фортеса Вољчинац
Удружење пољопривредних произвођача Агротим Влахово
Пчеларско друштво Цвет Житорађа
Број регистрованих пољопривредних газдинстава је 2.200.

Општина има формирану службу за рурални развој.

Туризам[уреди | уреди извор]

О развоју туризма у Општини се стара Туристичка организација општине Житорађа

Општина је кренула са израдом пројектне документације за изградњу „Етно села са ловачким домом“. Предлози су: излетиште Главичица на брду изнад Житорађе, удаљено 3 km од Житорађе, ловни резерват у с. Зладовац на удаљености 11 km од Житорађе и викенд насеље Дебели Луг на 5,5 km од Житорађе. Последњих година подручје општине је веома посећено ловцима и љубитељима природе из Италије и Грчке који у све већем броју и све дужем временском периоду бораве у Житорађи. Главни адути су пољска јаребица и препелица које живе и опстају само у срединама где нема пестицида и хербицида у земљишту.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Житорађа живи 2771 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,8 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 1.008 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,51.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	2.442
1953.	2.464
1961.	2.618
1971.	2.849
1981.	3.270
1991.	3.503	3.408
2002.	3.543	3.724
2011.	3.370
2022.	2.992

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	3.269	92,26%
Роми	246	6,94%
Македонци	6	0,16%
Југословени	6	0,16%
Бугари	2	0,05%
Црногорци	1	0,02%
Горанци	1	0,02%
непознато	9	0,25%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	15	27
80+	15	42
75—79	35	52
70—74	72	100
65—69	107	115
60—64	95	95
55—59	103	94
50—54	164	126
45—49	112	136
40—44	110	103
35—39	110	99
30—34	128	106
25—29	139	134
20—24	122	129
15—19	113	116
10—14	101	92
5—9	132	116
0—4	90	98
Просек :	37,8	39,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	383	423	560	700	850	950	1.008

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	134	218	162	217	117	113	32	7	6	2	3,51

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.440	341	998	79	11	11
Женски	1.474	203	998	228	33	12
УКУПНО	2.914	544	1.996	307	44	23

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	739	49	0	1	220
Женски	337	42	0	0	73
УКУПНО	1.076	91	0	1	293
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	66	59	6	46
Женски	0	2	53	10	5
УКУПНО	3	68	112	16	51
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	7	11	122	30	34
Женски	6	2	23	33	58
УКУПНО	13	13	145	63	92
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	22	0	0	63
Женски	10	0	0	20
УКУПНО	32	0	0	83

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Житорађа је родно место певачице народне музике Светлане Ражнатовић^[4].

У Житорађи је одрастао и завршио основну школу^[4] српски политичар Ивица Дачић. Дачићева породица се убрзо по његовом рођењу преселила из Призрена у Житорађу.