Пређи на садржај

Левичарски национализам

С Википедије, слободне енциклопедије

Левичарски национализам или социјалистички национализам описује облик национализма, који је заснован на друштвеној једнакости (не нужно и политичкој), народном суверенитету и националном самоопредељењу. Левичарски национализам типично се залаже за антиимперијализам. У контрасту је са десничарским национализмом и често одбацује етнички национализам.[1][2][3]

У историји има више познатих покрета левичарског национализма попут: Индијски национални конгрес, који под вођом Махатме Гандија је довео до индијске независности, странка Раднички ционизам која је промовисала јеврејски национални повратак, Шин Фејн током ирског рата за независност и током модернијих сукоба са Великом Британијом, и Афрички национални конгрес из Јужне Африке кога је водио Нелсон Мандела у борби против апартхејдa.

Леве националистичке партије

[уреди | уреди извор]

Неке леве националистичке партије:

Држава Назив партије
Белгија Фламански Социјалистички Покрет
Канада Канадска Партија Акције
Ирска Синн Феин
Палестина Фатах
Шпанија Партија Андалузије
Сирија Арапска социјалистичка Бас партија
Србија Социјалистичка партија Србије (период од 1992—2000)
Турска Патриотска партија
Шкотска Шкотска Националистичка Партија
Венецуела Уједињена социјалистичка партија Венецуеле
Зимбабве Афрички национални савез Зимбабвеа – Патриотски фронт

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Frankel, Jonathan. 1984. Prophecy and Politics: Socialism, Nationalism, and the Russian Jews, 1862-1917. Cambridge: Cambridge University Press. [Originally published in 1981.]
  • Milner, Henry and Sheilagh Hodgins. 1973. The Decolonization of Quebec: An Analysis of Left-Wing Nationalism. Toronto: McClelland and Stewart. pp. 257 available online.
  • Milner, Henry. 1989. Sweden: Social Democracy in Practice. New York: Oxford University Press.
  • Nimni, Ephraim. 1991. Marxism and nationalism: theoretical origins of a political crisis. London: Pluto Press.
  • Pask, Kevin. "Late Nationalism: The Case of Quebec", New Left Review, 11, September–October 2001 (preview)
  • Perica, Vjekoslav. 2002. Balkan Idols: Religion and Nationalism in Yugoslav States. New York: Oxford University Press.
  • Sabrina P. Ramet 2006. The three Yugoslavias: state-building and legitimation, 1918-2005. Bloomington: Indiana University Press.
  • Sa'adah, Anne. 2003. Contemporary France: a democratic education. Lanham: Rowman Littlefield & Publishers.
  • Schmitt, Richard. 1997, "Introduction to Marx and Engels: a critical reconstruction." Dimensions of Philosophy Series. Boulder and Oxford: Westview Press. [Originally published in 1987].
  • Smith, Angel; Berger, Stefan. 1999. Nationalism, labour and ethnicity 1870-1939. Manchester and New York: Manchester University Press.
  • Taras, Ray (ed.). 1992. The Road to disillusion: from critical Marxism to post-communism in Eastern Europe. Armonk: M. E. Sharpe.
  • van Ree, Erik. 2002. The political thought of Joseph Stalin: a study in twentieth-century revolutionary patriotism. London and New York: RoutledgeCurzon.
  • Wachtel, Andrew. 2006. Remaining relevant after communism: the role of the writer in Eastern Europe. Chicago and London: University of Chicago Press.