Пређи на садржај

Медвеђа

Координате: 42° 50′ 37″ С; 21° 35′ 05″ И / 42.8436001° С; 21.5847063° И / 42.8436001; 21.5847063
С Википедије, слободне енциклопедије
Медвеђа
Медвеђа
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаМедвеђа
Становништво
 — 2022.2.686
Географске карактеристике
Координате42° 50′ 37″ С; 21° 35′ 05″ И / 42.8436001° С; 21.5847063° И / 42.8436001; 21.5847063
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина440 m
Медвеђа на карти Србије
Медвеђа
Медвеђа
Медвеђа на карти Србије
Остали подаци
Поштански број16240
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Медвеђа (алб. Medvegjë или Medvegja) је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Јабланичком управном округу. Према попису из 2022. било је 2.686 становника.

Овде се налазе Споменик ослободиоцима у Медвеђи, Културно уметничко друштво Вез Медвеђа, као и ФК Јабланица Медвеђа.

Географија

[уреди | уреди извор]

Медвеђа је смештена у ерозивном проширењу формираном заједничким ерозивним радом реке Јабланице и њене леве притоке Лепаштице. Од овог проширења, смештеног у алувијалној равни Јабланице дужине 3,5 км, ширине 1,5 км, зависила је и морфолошка структура Медвеђе. Оно је предодредило микроположај па и правце територијалног ширења варошице. Медвеђа се, као и река Јабланица, пружа од југа ка северу (око 3 км), више примакнута побрђу него реци. Залази и уз долину Лепаштице око 1,5 km у правцу исток-запад.

Кроз ерозивно проширење води пут који спаја Лесковац са Приштином. Удаљена је 43 км од Лесковца и 22 км од Лебана. На малом удаљењу од Медвеђе налазе се Сијаринска бања и рудник злата, олова и цинка Леце.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

У време деспотовине Ђурђа Бранковића Медвеђа се помиње као Међеђа, а током турског ропства као Медока. Под именом Медвеђа први пут се помиње у XV веку. Турски попис из 1516. године помиње је као седиште општине и градско насеље у којем се једном недељно одржава пазар.

Одлукама Берлинског конгреса од 1/13. јула 1878. године, гранична линија између Србије и Турске је прошла између Брвенице и Медвеђе; цео басен Медвеђе је припао Србији.[2] Данашња Медвеђа формирана је 1879. године, по ослобођењу од Турака. Основана је 1891. године од дванаест села нова општина Медвеђска, са седиштем у селу Медвеђа.[3] Указом Краља од 31. децембра 1921. године насеље је добило статус варошице. То је подстакло снажан развој трговине и заната. Помиње се 1934. године код села Медвеђе, рудник злата "Слишане" АД. Ту постоје трагови рудокопа из римског доба и средњег века када су ту радили Саси.[4]

У Медвеђи је православна црква посвећена празнику Вазнесењу Господњем. Године 1916. месни парох био је поп Стојан Гвоздић. Основна четвороразредна школа у месту постоји од 1888. године. У месту је 1930. године активно Четничко удружење, са дугом традицијом, из времена првих српских комита. У међуратном периоду постојао је СК "Јабланица" који наступа у локалној фудбалској лиги (1933).

У послератном периоду варош поново стагнира, чак и назадује. Скромна индустрија почела се развијати тек осамдесетих година, када су на алувијалној равни десно од Јабланице саграђене две мале фабрике („Нитекс” и „Термовент”) - погони истоимених нишких предузећа. Последњих година у овој варошици развијају се хемијска и текстилна индустрија.[1]

У Медвеђи се налазе запис Савића крушка и запис крст код цркве.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Медвеђа живи 2.035 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,3 година (34,6 код мушкараца и 37,9 код жена). У насељу има 924 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Општина Медвеђа припада групи изразито емиграционих подручја.[1]

Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.732
1953. 1.810
1961. 2.188
1971. 2.621
1981. 2.488
1991. 3.057 3.001
2002. 2.810 2.986
2011. 2.860
2022. 2.686
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
2.370 84,34%
Албанци
  
203 7,22%
Роми
  
97 3,45%
Црногорци
  
90 3,20%
Македонци
  
9 0,32%
Бугари
  
4 0,14%
Муслимани
  
2 0,07%
Буњевци
  
1 0,03%
Бошњаци
  
1 0,03%
непознато
  
4 0,14%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Образовање

[уреди | уреди извор]

У Медвеђи постоји Техничка школа "Никола Тесла".

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Јовић С. Горан, (2005): Туристички потенцијали насеља Јабланице, Природно-математички факултет, Ниш
  2. ^ "Отаџбина", Београд 1890. године
  3. ^ "Народна скупштина", Београд 26. фебруар 1891. године
  4. ^ "Правда", Београд 1934. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]