Пређи на садржај

Метовница

Координате: 43° 57′ 21″ С; 22° 08′ 23″ И / 43.955833° С; 22.139833° И / 43.955833; 22.139833
С Википедије, слободне енциклопедије
Метовница
Црква Вазнесења Господњег
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ГрадБор
Становништво
 — 2022.Пад 775
 — густина17,56 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43° 57′ 21″ С; 22° 08′ 23″ И / 43.955833° С; 22.139833° И / 43.955833; 22.139833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина288 m
Површина44,131 km2
Метовница на карти Србије
Метовница
Метовница
Метовница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19204
Позивни број030
Регистарска ознакаBO

Метовница је насељено место града Бора у Борском округу. Метовница се налази се на путу Брестовачка Бања - Зајечар, а источни  део атара је у близини магистралног пута Параћин - Зајечар. Насеље лежи у долини Брестовачке реке, у близини њеног ушћа у Црни Тимок. Према попису из 2022. у насељу је било 775 становника.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Насеље је разбијеног типа, налази се на надморској висино од 130 до 350 мнв и простире се око десет километара уздуж подножја коса које се протежу дуж Брестовачке реке, са обе стране, чинећи утисак клисуре. Реони у којима се налази село, зову се: Сеоско Брдо, Попово Брдо, Спинет, Лунка, Сува Река, Тимок, Џаново поље, Божуров поток, Беличино поље, Рошково поље.

Брестовачка река се на источном крају села у близини бивше железничке станице улива у Црну Реку а према подацима само је једном плавила село, и то 1915. године.

Околна места су са северозапада Брестовац, са севера Слатина, са истока Николичево, са југа Гамзиград и са запада Шарбановац.

Историја

[уреди | уреди извор]

У атару села близу обала Црног Тимока су евидентирана три праисторијска локалитета из периода старијег неолита (старчевачка култура) и раног средњег и бронзаног доба, као и из млађег гвозденог доба односно латенске културе.[2]

Према писаним изворима Метовница се некада налазила у Продановом пољу где постоје неидентификовани остаци античке вароши, а на путу за Шарбановац се налази један брежуљак који се зове Манастирско брдо што је такође индикатор старости насеља.[3]

О настанку имена села постоје три предања. По једном се назив села везује за Старословенски назив мед који значи бакар јер се сматра да је на овим просторима постојао рудник бака о чему су постојали скромни трагови и остаци рударења о томе да су руду овде копали римљани још у четвртом веку.[4]

Друга верзија је да име села потиче по меду јер су се у овим крајевима гајиле пчеле, на влашком албина што има везе са потесом Албина (Пчелино поље) где је било остатака неке грађевине за које се причало да је била црква, а постоји и Медовнички поток.

Трећа теорија се везује за турске пописе из 1560. године у којима се јављају два села Доња Метелница (Метефница) која је имала 6 кућа и Горња Метелница која је имала 15 кућа.[5]

Од 14. јануара 1911. године до 25. маја 1968. године до Метовнице је ишла пруга уског колосека која се од 1912. године повезивала са пругом Зајечар-Параћин. И данас се може видети зграда железничке станице и стари железнички мост изграђен 1912. године а преко кога се још увек може прелазити и колима. Овом пругом у почетку радници који су радили у Борском руднику бесплатно се превозили на посао.[6][7]

Насеље данас

[уреди | уреди извор]

Становници се једним делом баве пољопривредом док је највећи део запослен у РТБ-у Бор а данас Зијин и у новом руднику Чукару Пеки који је отворен 2021. године на простору између Бора, Слатине, Николичева, Брестовца и Метовнице.

У центру насеља су у Дом културе, Школа, Црква, Пошта и продавнице, а у току је и изградња водовода.

Сеоске заветине су Петровдан и Илиндан.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према турском попису насеља на царској хасовини, 1560. године на овом подручју је уписана Доња Метелница (Метефница) са 6 кућа и Горња Метелница са 15 кућа.[8] Према попису из 1866. године, било је 890 становника од којих су 4 знали писати.

Према попису из 2022. у Метовници живи 775 становника што је за 336 мање (-30,24%) у односу на попис из 2011. када је било 1.111 становника. Ово је највећи пад броја становника од било ког борског насеља за овај период. У насељу има 694 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,52 година (47,69 код мушкараца и 53,42 код жена).[1]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 266 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91,[9] а према попису из 2002. у насељу има 297 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,67.

Ово насеље је углавном насељено Власима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[10]
Година Становника
1948. 2.002
1953. 2.086
1961. 2.160
1971. 1.988
1981. 1.794
1991. 1.569 1.548
2002. 1.331 1.382
2011. 1.111
2022. 775
Етнички састав према попису из 2002.[11]
Власи
  
977 73,40%
Срби
  
279 20,96%
Румуни
  
17 1,27%
Македонци
  
2 0,15%
Црногорци
  
1 0,07%
Хрвати
  
1 0,07%
Словенци
  
1 0,07%
Словаци
  
1 0,07%
Југословени
  
1 0,07%
непознато
  
5 0,37%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  2. ^ Капуран, Булатовић, Јовановић, Александар, Александар, Игор (2014). Бор и Мајданпек културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа и Црног Тимока. Београд - Бор: Археолошки институт, Београд и Музеј рударства и металургије Бор. стр. стр 176—180. 
  3. ^ Драшкић, Др Мирослав (1975). „Насеља, порекло становништва и етнички процеси у општини Бор”. Гласник Етнографског музеја у Београду. 38: 22—23. 
  4. ^ Станојевић, Маринко (1975). Црна река. Зајечар: Новинска установа Тимок. стр. 90. 
  5. ^ Динић, Јакша (2019). Топоними Црноречја. Београд: Ономатолошки прилози, САНУ. стр. 269. 
  6. ^ „Сметње на прузи Бор-Метовница; Колектив, број 289”. лист Колектив. 1968. Приступљено 17. јун 2023. 
  7. ^ „"Ћира" свечано испраћен из Бора”. лист Колектив бр 289, стр 8. 1968. Приступљено 17. јун 2023. 
  8. ^ Бојанић-Лукач, Др Душанка. „Зајечар и Црна река од XV до XVIII века”. Зајечар и Црна река у време турске владавине: 26. 
  9. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  10. ^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4. 
  11. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  12. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]