Горњане
Горњане | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Борски |
| Град | Бор |
| Становништво | |
| — 2022. |  731 |
| — густина | 8,09 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 14′ 37″ С; 22° 03′ 42″ И / 44.2435° С; 22.0618° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 398 m |
| Површина | 90,344 km2 |
.svg)  Горњане Горњане на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 030 |
| Регистарска ознака | BO |
Горњане је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2022. био је 731 становник[1] (према попису из 2011. било је 930 становника).
Географија
[уреди | уреди извор]
Горњане је село на северу града Бора, удаљено од Бора 27 километара. Смештено је на Горњанској висоравни око које се уздижу планине Стол, Велики крш, Мали крш и Дели Јован. Површина села је 9.034 хектара. На северу се граничи са Рудном Главом и Црнајком, на западу са Влаолом, на истоку са Луком и Тандом, а на југу са Бучјем и Кривељем. Просечна надморска висина села је 450 m. Село има 14 заселака: Црквенац, Балта Маре, Крушар, Фундоње, Думбрава, Визак, Краку Флореску, Велика Кулма, Мала Кулма, Селиште, Србулешти, Манастир, Гарван и Прекокрш.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Село Горњане се први пут помиње 1524. године под називом Горњан. Исте године област Пореча потпада под турску власт и у попису се спомињу чак осам насеља на простору данашњег Горњана: Горњан, Љубова, Грешница, Видориште, Клоковац, Црквенац, Лозовица и Доброснице. Некадашње село налазило се на обалама Љубовске реке која је представљала границу између Смедеревског и Видинског санџака. Данас се тај део села зове Старо село. 1839. село је доживело велику штету у поплавама, због чега је нова локација села изабрано ван речних токова, а селу је помогао и Милош Обреновић.[2] 1900. године је у селу изграђена црква Свете Тројице.
Локалитет Манастириште
[уреди | уреди извор]Локалитет „Манастириште” са остацима цркве налази се у подножју превоја Врата (Врац) на споју планина Велики крш и Мали крш. Удаљен је 2 km од Горњана. Поузданих података о настанку и животу манастира нема. Сматра се да је манастир настао у 16. или 17. веку и може се сврстати у групу храмова тзв. обновљеног рашког типа. Црква је дуга 14 m, а широка 8 m. Приликом археолошких истраживања нађена су и два гроба без прилога.[3]
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису из 2022. у Горњану живи 731 становник што је за 199 мање (-21,40%) у односу на попис из 2011. када је било 930 становника. У насељу има 630 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,91 година (49,48 код мушкараца и 50,36 код жена).[1]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 275 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,66,[4] а према попису из 2002. у насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.
Ово насеље је углавном насељено Власима (према попису из 2002. године), а од 1961. континуирано се бележи пад у броју становника.
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 482 | 481 | 505 | 491 | 473 | 423 | 369 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 71 | 104 | 74 | 50 | 27 | 28 | 13 | 1 | 0 | 1 | 3,02 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 499 | 123 | 309 | 39 | 28 | 0 |
| Женски | 484 | 49 | 312 | 105 | 17 | 1 |
| УКУПНО | 983 | 172 | 621 | 144 | 45 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 433 | 297 | 0 | 56 | 27 |
| Женски | 420 | 409 | 0 | 1 | 0 |
| Укупно | 853 | 706 | 0 | 57 | 27 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 9 | 2 | 6 | 2 | 7 |
| Женски | 0 | 1 | 3 | 1 | 0 |
| Укупно | 9 | 3 | 9 | 3 | 7 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 5 | 4 | 3 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | 3 |
| Укупно | 0 | 5 | 4 | 5 | 3 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 8 | 0 | 0 | 7 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Укупно | 8 | 0 | 0 | 7 | |
Спортски клубови
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]- Горњане
-
Горњане центар села -
Горњане Манастириште 1 -
Горњане Манастириште 2 -
Горњане споменик ученицимаНОБ -
-
Горњане панорама центра села -
Горњане поглед на центар села -
Горњане, споменик изгинулим словеначким инжењерима-градитељима ХЕ "Ђердап I“ у авионској несрећи 1967. год.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ а б Селима у походе - Горњане Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (28. јануар 2021) Јасна Томић, tobor.rs Приступљено 22. јануара 2021.
- ^ Локалитет "Манастириште" Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (28. јануар 2021) digitalniatlas.ipp.rs Приступљено 23. јануара 2021.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 12. 08. 2024.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
