Пређи на садржај

Милано—Санремо

С Википедије, слободне енциклопедије
Милано—Санремо
Милано—Санремо 2024.
Детаљи о трци
Датум одржавањапочетак марта
Регион одржавањаЛомбардија и Лигурија
Назив тркеМилано—Санремо
Локални назив(и)
  • Milano-Sanremo (језик: италијански)
  • Milan-Sanremo (језик: француски)
  • Milan-Sanremo (језик: енглески)
Други назив(и)Ла Примавера
Дисциплинадрумски
ТакмичењеUCI ворлд тур
Типједнодневна трка
ОрганизаторRCS Sport
Директор тркеМауро Вењи
Оснивач тркеЕуђенио Костамања
Историја
Прво одржавање14. април 1907.; пре 117 година (1907-04-14)
Број одржавања115 (до 2024)
Први победникФранцуска Лисјен Пети Бретон
Највише победа
  •  Еди Меркс (БЕЛ)

    7 пута

Тренутни победникБелгија Јаспер Филипсен (2024.)

Милано—Санремо, познат и као Ла Примавера (итал. La classica di Primavera), једнодневни је бициклистички класик, један од монументалних класика који се одржава почетком марта. Један је од најдужих једнодневних трка у UCI ворлд туру. Маршрута од Милана до Санрема незнатно варира из године у годину. За разлику од Париз—Рубеа који стартује 80 километара северно од Париза у Шампањи, Милано—Санремо и даље почиње у Милану. Након тога пут иде кроз тунел Пасо дел Туркино до обале. Стаза је великим делом директно на ривијери. У последњих неколико година победници се већином одлучују у спринту на Вија Рома. Потенцијални победници који желе избећи спринт траже своју шансу на кратким и стрмим успонима у задњих 40 km (итал. Cipressa, ређе; итал. Poggio, чешће). Након успона на Пођо следи 7 km спуста по уским и завојитим улицама пре доласка у град и циља на широкој авенији Вија Рома.

Алесандро Петаки, победник трке 2005.

Оваква структура стазе се одразила на листу победника, којом доминирају углавном спринтери попут Ерика Цабела, Марија Чиполинија, Оскара Фреиреа, Алесандра Петакија и Марка Кевендиша.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Ову трку од свог оснивања организује италијански часопис Газета дело спорт (итал. La Gazzetta dello Sport) који исто организује трку Ђиро д’Италија. У првој трци 14. априла 1907. године учествовало је 33 возача. Победник је Француз Лисјен Пети-Бретон, са просечном брзином од 26,6 km/h. Као победник прве трке је добио награду у износу од 5 лира.

Класичне бициклистичке трке

[уреди | уреди извор]

Трка Милано—Санремо данас је једна од пет великих класичних бициклистичких трка европског бициклизма. Резултати из ове трке бодују се према правилнику Светске бициклистичке федерације; све до 2007. ова трка се бодовала за UCI Про тур. Трка Милано—Санремо се често назива и спринтерски класик, док се сродна трка Ђиро ди Ломбардија (која се одржава у јесен) назива брдски класик.

Списак победника

[уреди | уреди извор]

Вишеструки победници

[уреди | уреди извор]
Возач Године
7 Белгија Еди Меркс 1966, 1967, 1969, 1971 , 1972, 1975, 1976
6 Италија Костанте Ђирарденго 1918, 1921, 1923, 1925, 1926, 1928
4 Италија Ђино Бартали 1939, 1940, 1947, 1950
Њемачка Ерик Цабел 1997, 1998, 2000, 2001
3 Италија Фаусто Копи 1946, 1948, 1949
Белгија Рогер де Фламинк 1973, 1978, 1979
Шпанија Оскар Фреире 2004, 2007, 2010
2 Италија Гаетано Белони 1917, 1920
Италија Алфредо Бинда 1929, 1931
Италија Ђузепе Олмо 1935, 1938
Италија Лорето Петручи 1952, 1953
Шпанија Мигел Поблет 1966, 1966
Француска Лоран Фињон 1988, 1989
Ирска Шон Кели 1986, 1992

Победе по државама

[уреди | уреди извор]
Држава Број победа
 Италија 51
 Белгија 23
 Француска 14
 Немачка 7
 Шпанија 5
 Холандија 4
 Швајцарска 2
 Аустралија 2
 Ирска 2
 Уједињено Краљевство 2
 Норвешка 1
 Пољска 1
 Словенија 1

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]