Матеј Мохорич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Матеј Мохорич
Matej Mohorič tras ganar la séptima etapa de La Vuelta Ciclista a España 2017.jpg
Мохорич на Вуелта а Еспањи 2017. године.
Личне информације
Пуно име Матеј Мохорич
Датум рођења (1994-10-19)19. октобар 1994.(23 год.)
Место рођења Крањ (Словенија)
Држављанство  Словенија
Висина 1.85 m[1]
Тежина 70 kg[1]
Информације о тиму
Tренутно члан тима Бахреин—Мерида
Дисциплина друмски
Тип возача брдаш
Професионална каријера
2014
2015
2016—2017
2018—
Кенондејл
Кенондејл—Гармин [2][3]
Лампре—Мерида
Бахреин—Мерида
Успеси

Ажурирано: 22. мај 2018.

Освојене медаље
Свјетско првенство
Друмски бициклизам
Златна медаља — прво место Валкенбург 2012. друмска трка јуниори
Златна медаља — прво место Тоскана 2013 друмска трка у23
Сребрна медаља — друго место Валкенбург 2012. вожња на хронометар јуниори

Матеј Мохорич (словен. Matej Mohorič; 19. октобар 1994),[4] словеначки је професионални бициклиста, који тренутно вози за бахреински професионални бициклистички тим Бахреин—Мерида.[5] Професионалну каријеру почео је 2014.[3] Највеће успјехену јуниорском узрасту остварио је на Свјетском друмском првенству, гдје је 2012. године, у конкуренцији јуниора освојио златну медаљу у друмској вожњи и сребрну у вожњи на хронометар; док је у конкуренцији возача до 23 године, освојио златну медаљу у друмској вожњи 2013 године.

У професионалној каријери, освојио је по етапу на Вуелта а Еспањи 2017 и на Ђиро д’Италији 2018.

Јуниорска каријера[уреди]

Бицикл је први пут возио са друговима, у трећем разреду основне школе.[3] Јуниорску каријеру почео је 2011. године. Јуниорски Париз—Рубеу завршио је на 14 мјесту,[6] након чега је возио трку у Чешкој Завод миру. На првој етапи одвојио се од групе заједно са Мартином Гијоом и Матејем Захалком, у спринту је авршио други.[7] Трку је завршио на 11 мјесту у генералном пласману.[8] На трци у Луксембургу, гранд при генерал Патон, посвјећену Америчком генералу Џорџу Смиту Патону. На првој етапи завршио је трећи, 35 секунди иза Адријена Лежроса,[9] док је другу етапу завршио у групи[10] и завршио је трку на другом мјесту у генералном пласману.[11] Најбољи резултат у сезони остварио је на хронометарској трци "Меморијал Давиде Фардели", гдје је завршио четврти.[12] Сезону је завршио на Свјетском првенству у друмској вожњи, гдје је завршио на 87 мјесту.[13]

Сезону 2012. почео је на јуниорској трци Милано—Санремо, коју је завршио на 11 мјесту, 39 секунди иза Рикарда Доната.[14] Након неколико трка на којима није био конкурентан, возио је трку у Аустрији, Оберестереих—Рундфарх (нем. Oberösterreich-Rundfahrt; досл. трка Горње Аустрије). На другој етапи, одвојио се од групе заједно са Тишом Бенотом, завршио је други у спринту, четири секунде испред Милоша Борисављевића и преузео је лидерску позицију.[15] Последњу, трећу етапу, завршио је у групи и освојио је трку, са истим временом као Бенот.[16] Европско првенство у вожњи на хронометар завршио је на трећем мјесту, 11 секунди иза Матијаса Кригбаума;[17] док је Европско првенство у друмској вожњи завршио на четвртом мјесту, у борби за треће мјесто одспринтао га је Давиде Балерини.[18] Почетком августа возио је Ђиро дела Луинђијана трку у Италији. Трећу етапу завршио је на другом мјесту, 11 секунди иза Силвија Херклоца.[19] На другом мјесту завршиио је и четврту етапу, изгубио је у спринту од Херклоца, након што су њих двојица отишли у бијег и завршили етапу минут испред групе.[20] Захваљујући томе што је Херклоц на првој етапи изгубио миниут и 20 секунди, Мохорич је освојио трку 51 секунду испред Херклоца.[21] Најуспјешнија трка у сезони за Мохорича била је Ђиро ди Базиликата, у Италији; побиједио је на четири од пет етапа, освојио је трку 36 секунди испред Илдара Арсланова, уз брдску и класификацију по поенима.[22] Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је наступао у конкуренцији јуниора. Трку на хронометар завршио је други, седам секунди иза Норвежанина Оскара Свендсена.[23] На друмској ттрци, очекивао се групни спринт, али је Мохорич напао на километар до циља, нико није успио да га достигне и тријумфовао је испред Калеба Јуана.[24]

Сезону 2013. почео у марту, на тркама у Хрватској; најбољи резултат остварио је на трци Истарско прољеће, где је завршио на 16 мјесту.[25] Након неколико једнодневних трка, возио је трку око Словеније. Пролог на отварању трке завршио је на 105 мјесту, минут и по иза Свејна Тафта[26] Тафт је тријумфовао и на другој етапи, док је Мохорич завршио на 12 мјесту, четири секунде иза групе.[27] У наредне двије етапе губио је вријеме и трку је завршио на 26 мјесту.[28] У настаку сезоне возио је трку у Кини и трку Тур дел Авенир у Француској. Сезону је завршио на Свјетском пренству, гдје је возио у конкуренцији возача до 23 године. На претпоследњем од седам кругова, Мохорич је достигао Жилијена Алафилипа, а затим отишао од њега на последњем успону и дошао до соло побједе, три секунде испред Луиса Ментјенса.[29]

Професионална каријера[уреди]

2014—2016[уреди]

Мохорич на Брабантс Пијл класику 2015. године.

Године 2014. почео је професионалну каријеру, у тиму Кенондејл.[30][31] Сезону је почео на Тур даун Андер трци у Аустралији. Није био конкурентан и завршио је трку на 89 мјесту у генералном пласману.[32] Хералд сан Тур завршио је на 66 мјесту,[33] након чега је возио Арденске класике. На Амстел голд рејсу био је у нападу од старта етапе, али је отпао од групе након што је достигнут и Амстел је завршио на 112 мјесту.[34] Флеш Валон и Лијеж—Бастоњ—Лијеж завршио је ван стотог мјеста. До краја сезоне није остварио ниједан значајан резултат.

На крају сезоне 2014, тимови Кенондеј и Гармин су се фузионисали у Кенондејл—Гармин тим; Мохорич је потписао једногодишњи уговор са тимом.[35][36] Сезону је почео на једнодневним тркама, а најбољи резултат остварио је на Гран прију Изола у Словенији, завршио је на 15 мјесту.[37] Другу етапу Вуелта ал Паис Васко трке завршио је на 23 мјесту у групном спринту,[38] док је на другим етапама губио вријеме и завршио је трку на 87 мјесту у генералном пласману, 56 минута иза побједника, Хоакима Родригеза.[39] Није завршио ниједан арденски класик, док је најбољи резултат на Тур де Свису остварио на седмој етапи, коју је завршиио на 32 мјесту у групном спринту.[40] Трку је завршио на 73 мјесту у генералном пласману, сат и пет минута иза Симона Шпилака.[41] У августу, возио је своју прву гранд тур тркуВуелта а Еспању. Прва етапа био је екипни хронометар, тим Кенондејл—Гармин завршио је хронометар на 21 мјесту од 22 тима, док је етапа времеснки неутралисана.[42] На шестој етапи отишао је у бијег, али је након 30 km отишао до медицинског возила, а затим је напустио трку.[43]

На крају сезоне потписао је уговор са Лампре Меридом за 2016. годину. Сезону је почео на Тур де Сан Луису, завршио га је на 53 мјесту.[44] У марту је возио Вуелта а Каталуња трку; само последњу, седму етапу, завршио је испод стотог мјеста, док је трку завршио на 117 мјесту у генералном пласману.[45] У мају, возио је свој други гранд тур, дебитовао је на Ђиро д’Италији. Трећу етапу у групном спринту завршио је на десетом мјесту,[46] док је на четвртој етапи био у бијегу, али је отпао од групе након достизања и завршио је осам минута иза побједника, сувозача Дијега Улисија.[47] И у наставку је нападао и био у бјеговима, али није остварио ниједан запаженији резултат и завршио је Ђиро на 98 мјесту.[48] Национално првенство Словеније у вожњи на хронометар завршио је на другом мјесту, два минута иза Приможа Роглича.[49] Ушао је у састав репрезентације Словеније за Олимпијске игре 2016. у Рио де Женеиру; заједно са Рогличем, Шпилаком и Јаном Поланцом. Возио је друмску трку, али је није завршио.[50] На крају сезоне возио је Тур Хајнан у Кини. Прву етапу у групном спринту завршиио је на деветом мјесту,[51] док је на шестој етапи остварио прву побједу у сезони. Мохорич је напао заједно са Нјемецом и Лушченском, побиједио их у спринту и дошао на друго мјесто у генералном пласману.[52] На осмој етапи изгубио је 40 секунди и пао је на треће мјесто у генералном пласману.[53] На последњој етапи није било промјена и завршио је трку на трећем мјесту, 44 секунде иза Лушченка.[54]

2017—[уреди]

Мохорич слави побједу на седмој етапи Вуелта а Еспање 2017.

На крају 2016, тим Лампре—Мерида остао је без спонзора, након чега је спонзорство узела корпорација из Абу Дабија, промијенила име тима у УАЕ Абу Даби за 2017. годину, са сједиштем у Абу Дабију. На дан 20. децембра 2016. године, UCI је потврдио да тиму остаје ворлд тур лиценца за 2017. годину.[55] Мохорич је сезону почео на Дубаји Туру, који је завршио на 25 мјесту у генералном пласману.[56] Тирено—Адријатико завршио је на 73 мјесту, 36 минута иза побједника Наира Кинтане.[57] док је Вуелта ал Паис Васко трку завршио на 87 мјесту, 36 минута иза побједника Алехандра Валвердеа.[58] Другу етапу завршио је на шестом мјесту у групном спринту.[59] Након арденских класика возио је Ђиро д’Италију. Најбољи резултат остварио је на етапи 13, када је у групном спринту завршио на 25 мјесту.[60] Завршио је Ђиро на 135 мјесту у генералном пласману, четири и по сата иза побједника Тома Димулена.[61] На националном првенству Словеније у друмској вожњи завршио је трећи, секунду иза Луке Мезгеца и Грега Болеа.[62] У финишу сезоне возио је Вуелта а Еспању. На петој етапи, Мохорич је отишао у бијег заједно са још 15 возача. У финишу, Марко Халер је напао и одвојио се од групе; Лушченко и Мохорич су пратили, али је Мохорич отпао и етапу је завршио на четвртом мјесту.[63] На седмој етапи, Мохорич је отишао у напад са још 14 возача. На спусту са последњег успона, Алто дел Кастиља, успио је да се одвоји од других возача, возио је соло последњих 10 km и побиједио је са 16 секунди испред Павела Пољанског. То је била највећа побједа Мохорича у каријери.[64] Био је у нападу и на етапи 18, али је завршио на 14 мјесту, три минута иза Сандера Армеа.[65] Вуелту је завршио на 30 мјесту у генералном пласману.[66] Након Вуелте, тријумфовао је на класику у Хонг Конгу, Сан Ханг Каи челенџу.[67] Сезону је завршио на првом издању Тур Гуангси трке у Гуангсију. На јединој брдској, четвртој етапи, завршио је седми, 12 секунди иза Тима Веленса.[68] У генералном пласману завршио је на шестом мјесту.[69]

Године 2018, прешао је у Бахреин—Мериду.[70] Сезону је почео на Абу Даби Туру, гдје је завршио на 35 мјесту у генералном пласману.[71] Страде Бјанке је завршио на 11 мјесту,[72] након чега је побиједио на другом класику у Италији, гран прију Индуситрија и Артиђјанато.[73] Крајем марта возио је Вуелта а Катулуњу. Другу етапу завршио је на петом мјесту у групном спринту.[74] На петој епапи, Харлинсон Пантано је тријумфовао из бијега, одспринтавши Вегара Лингрена; Мохорич је на спусту напао из главне групе, стигао до осталих возача који су били у бијегу и одспринтао их; на линији циља је славио мислећи да је побиједио. Завршио је трећи.[75] На шестој етапи, Максимилијан Шахман је у спринту побиједио Дијега Рубија из бијега; Мохорич је у групном спринту завршио иза Сема Бенета, на четвртом мјесту на етапи.[76] Трку је завршио на 20 мјесту у генералном пласману, три минута и 43 секунде иза побједника, Алехандра Вавлердеа.[77] У мају, возио је Ђиро д’Италију 2018.. На десетој етапи, Мохорич је био у бијегу, који је опстао до циља; на циљ је стигао са Ником Дензом, који је први почео да спринта, али га је Мохорич одспринтао и остварио прву побједу на Ђиру и другу на гранд тур тркама.[78] У наставку трке ишао је у нападе, али није успио да оствари још једну побједу, завршио је Ђиро на 30 мјесту.[79]

Резултати на Гранд тур тркама[уреди]

Гранд тур трке 2015 2016 2017 2018
Ђиро д’Италија 98 135 30
Тур де Франс
Вуелта а Еспања DNF 30
Легенда
Није учествовао
DNF Није завршио трку.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Matej Mohoric”. eurosport.co.uk. Приступљено 22. 5. 2018. 
  2. ^ „Team Cannondale - Garmin (TCG) - USA”. Union Cycliste Internationale. Приступљено 22. 5. 2018. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „Matej Mohorič”. Slipstream Sports LLC. Архивирано из оригинала на датум 21. 1. 2015. Приступљено 22. 5. 2018. 
  4. ^ „Matej Mohoric”. museociclismo.it. Приступљено 22. 5. 2018. 
  5. ^ „New signings for Bahrain-Merida - Transfer Shorts”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 7. 8. 2017. Приступљено 22. 5. 2018. 
  6. ^ „2011  » Paris - Roubaix Juniors (1.Ncup)”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  7. ^ „2011 » 40th Course De La Paix Juniors (2.Ncup) Stage 1”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  8. ^ „2011 » 40th Course De La Paix Juniors (2.Ncup) General Classification”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  9. ^ „2011 » 64th Gp Général Patton (2.Ncup) Stage 1”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  10. ^ „2011 » 64th Gp Général Patton (2.Ncup) Stage 2”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  11. ^ „2011 » 64th Gp Général Patton (2.Ncup) General Classification”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  12. ^ „2011 » Memorial Davide Fardelli - Cronometro Individuale (1.1)”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  13. ^ „Lecuisinier wins for France”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 24. 9. 2011. Приступљено 22. 5. 2018. 
  14. ^ „2012 » G.P. Sportivi Sovilla (La Piccola SanRemo)”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  15. ^ „2012 » Oberösterreich-Rundfahrt (2.1) Stage 2”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  16. ^ „2012 » Oberösterreich-Rundfahrt (2.1) General Classification”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  17. ^ „2012 » European Championships ITT (CC)”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  18. ^ „2012 » European Championship Road Race MJ (CC)”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  19. ^ „2012 » Giro della Lunigiana (2.1) Stage 3”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  20. ^ „2012 » Giro della Lunigiana (2.1) Stage 4”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  21. ^ „2012 » Giro della Lunigiana (2.1) General Classification”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  22. ^ „2012 » Giro di Basilicata (2.1) General Classification”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  23. ^ Benson, Daniel (17. 9. 2012). „Svendsen wins junior Worlds time trial”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  24. ^ „Worlds: Mohoric wins junior men's road race”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 23. 9. 2012. Приступљено 22. 5. 2018. 
  25. ^ „2013 » 10th Istarsko proljece - Istrian Spring Trophy (2.2) General Classification”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  26. ^ „Tuft blasts to time trial victory”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 14. 6. 2013. Приступљено 22. 5. 2018. 
  27. ^ „Felline claims photo finish win over Sulzberger”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 17. 6. 2013. Приступљено 22. 5. 2018. 
  28. ^ „Rogina wins Tour de Slovénie”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 17. 7. 2013. Приступљено 22. 5. 2018. 
  29. ^ Fotheringham, Alasdair (27. 9. 2013). „Mohoric wins U23 men's road race world championship”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  30. ^ „Cannondale Pro Cycling finalizes 2014 team roster”. Cyclingnews.com. Bath, England: Future plc. 22. 11. 2013. Приступљено 22. 5. 2018. 
  31. ^ „Cannondale unveils 27-rider 2014 roster”. VeloNews. San Diego, California: Competitor Group, Inc. 21. 11. 2013. Приступљено 22. 5. 2018. 
  32. ^ Woodpower, Zeb (26. 1. 2014). „Final day victory for Andre Greipel at the Tour Down Under”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  33. ^ Woodpower, Zeb (9. 2. 2014). „Final Stage of Herald Sun Tour cancelled handing Simon Clarke the win”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  34. ^ Frattini, Kirsten (20. 4. 2014). „Gilbert wins 2014 Amstel Gold Race”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  35. ^ Benson, Daniel (15. 9. 2014). „Mohoric signs with Cannondale team for 2015”. Cyclingnews.com. Bath, England: Future plc. Приступљено 22. 5. 2018. 
  36. ^ „Cannondale-Garmin Pro Cycling announce 2015 roster”. Cyclingnews.com. Bath, England: Future plc. 14. 10. 2014. Приступљено 22. 5. 2018. 
  37. ^ „GP Izola 2015 results” (PDF). kolesarska-zveza.si. 1. 3. 2015. Приступљено 22. 5. 2018. 
  38. ^ Frattini, Kirsten (7. 4. 2015). „Pais Vasco: Felline wins stage 2 in Vitoria-Gasteiz”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  39. ^ „Pais Vasco: Rodriguez secures overall title”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 11. 4. 2015. Приступљено 22. 5. 2018. 
  40. ^ Fletcher, Patrick (19. 6. 2015). „Tour de Suisse: Kristoff pips Sagan to win stage 7 in Düdingen”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  41. ^ Farrand, Stephen (21. 6. 2015). „Simon Špilak wins Tour de Suisse”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  42. ^ O'Shea (22. 8. 2015). „BMC win opening Vuelta a Espana team time trial”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  43. ^ Fletcher, Patrick (27. 8. 2015). „Vuelta a Espana: Chaves wins stage 6”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  44. ^ Frattini, Kirsten (24. 1. 2016). „Dayer Quintana wins Tour de San Luis”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  45. ^ Fotheringham, Alasdair (27. 3. 2016). „Quintana wins Volta a Catalunya”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  46. ^ Cossins, Peter (8. 5. 2016). „Giro d'Italia: Kittel wins stage 3”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  47. ^ Benson, Daniel (10. 5. 2016). „Giro d'Italia: Ulissi wins stage 4”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  48. ^ Fletcher, Patrick (29. 5. 2016). „Nibali wins 2016 Giro d'Italia”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  49. ^ „National Championships Slovenia - ITT (NC)”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  50. ^ Benson, Daniel (6. 8. 2016). „Van Avermaet wins gold in men's road race at Olympic Games”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  51. ^ „Andriato wins Tour of Hainan opener”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 23. 10. 2016. Приступљено 22. 5. 2018. 
  52. ^ „Mohoric wins Tour of Hainan queen stage”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 27. 10. 2016. Приступљено 22. 5. 2018. 
  53. ^ „Tour of Hainan: Lutsenko wins stage 8”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 29. 10. 2016. Приступљено 22. 5. 2018. 
  54. ^ „Alexey Lutsenko wins the Tour of Hainan”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 30. 10. 2016. Приступљено 22. 5. 2018. 
  55. ^ „Saronni reveals how he secured UAE Abu Dhabi’s WorldTour licence”. cyclingnews.com. 26. 12. 2016. Приступљено 22. 5. 2018. 
  56. ^ „Dubai Tour: Marcel Kittel wins final stage as Cavendish suffers mechanical”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 4. 2. 2017. Приступљено 22. 5. 2018. 
  57. ^ „Quintana seals Tirreno-Adriatico victory”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 14. 3. 2017. Приступљено 22. 5. 2018. 
  58. ^ „Valverde wins the Vuelta al Pais Vasco”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 8. 4. 2017. Приступљено 22. 5. 2018. 
  59. ^ „Pais Vasco: Albasini wins stage 2”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 4. 4. 2017. Приступљено 22. 5. 2018. 
  60. ^ „Giro d'Italia: Fourth win for Gaviria on stage 13”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 19. 5. 2017. Приступљено 22. 5. 2018. 
  61. ^ „Tom Dumoulin wins the Giro d'Italia”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 28. 5. 2017. Приступљено 22. 5. 2018. 
  62. ^ „2017 » National Championships Slovenia - Road Race (NC)”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  63. ^ Ryan, Barry (23. 8. 2017). „Vuelta a Espana: Lutsenko wins on stage 5”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  64. ^ Fletcher, Patrick (25. 8. 2017). „Vuelta a Espana: Mohoric wins in Cuenca”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  65. ^ Ryan, Barry (7. 9. 2017). „Vuelta a Espana: Armee wins stage 18”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  66. ^ „Chris Froome completes Tour de France - Vuelta a Espana double”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 10. 9. 2017. Приступљено 22. 5. 2018. 
  67. ^ „2017 » Sun Hung Kai Properties Hong Kong Challenge”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2018. 
  68. ^ „Tour of Guangxi: Wellens into red after stage 4 win”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 22. 10. 2017. Приступљено 22. 5. 2018. 
  69. ^ „Tour of Guangxi: Tim Wellens secures overall victory”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 24. 10. 2017. Приступљено 22. 5. 2018. 
  70. ^ „Matej Mohorič signs with BAHRAIN MERIDA Pro Cycling Team”. teambahrainmerida.com. 5. 8. 2017. Приступљено 22. 5. 2018. 
  71. ^ „Valverde wins Abu Dhabi Tour with final stage victory”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 25. 2. 2018. Приступљено 22. 5. 2018. 
  72. ^ Fletcher, Patrick (3. 3. 2018). „Strade Bianche: Benoot crushes the gravel in emphatic solo victory”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  73. ^ „Mohoric wins GP Industria e Artigianato”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 4. 3. 2018. Приступљено 22. 5. 2018. 
  74. ^ Farrand, Stephen (20. 3. 2018). „Volta a Catalunya: Valverde wins stage 2 in Valls”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  75. ^ „Volta a Catalunya: Pantano wins on Vielha”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 23. 3. 2018. Приступљено 22. 5. 2018. 
  76. ^ „Volta a Catalunya: Schachmann wins shortened stage 6”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 24. 3. 2018. Приступљено 22. 5. 2018. 
  77. ^ Fotheringham, Alasdair (25. 3. 2018). „Volta a Catalunya: Simon Yates wins final stage, Valverde takes overall”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  78. ^ Farrand, Stephen (15. 5. 2018). „Giro d'Italia: Mohoric wins stage 10”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  79. ^ Ostanek, Daniel (27. 5. 2018). „Giro d'Italia: Chris Froome takes a third straight Grand Tour victory”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 29. 5. 2018. 

Спољашње везе[уреди]