Милован Јанковић
| Милован Јанковић | |
|---|---|
 Милован Јанковић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. новембар 1828. |
| Место рођења | Влашка, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 20. октобар 1899. (70 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Милован Т. Јанковић (Влашка, 1. новембар 1828 — Београд, 20. октобар 1899) био је српски професор и политичар. Јанковић је предавао економију и био је министар финансија Србије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Влашкој код Београда 1828, а умро је 1899. у Београду.[1] Студирао је филозофију и политичке науке у Немачкој. Један је од оснивача Либералне странке.
Изабран је у Београду 16. новембра 1858. године за народног посланика.[2] Био је до тада секретар Министарства финансија Кнежевине Србије. Имао је важну улогу на Светоандрејској скупштини, приликом династијске промене. Он је тада био главни секретар скупштински.[3]
Затваран је и живео у емиграцији (од 1864. у Швајцарској[4]) у време кнеза Михаила. У време атентата 1868. године у Топчидеру налазио се у Новом Саду са Владимиром Јовановићем. Био је професор Велике школе, министар финансија, директор Управе фондова и председник Главне контроле (1885).[1] Није писао веће радове, осим песама, посланица и брошура. Најпознатије дело му је епски спев Српски цар Стјепане.[5]
Један је од оснивача Дружине младежи српске. Њен велики пријатељ и помагач. Пред оснивање Уједињене омладине српске објавио је брошуру са насловом: Шта је чије?. Постао је редован члан Друштва српске словесности у Београду, 2. јануара 1855. године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Милован Јанковић”. Српска енциклопедија. Архивирано из оригинала 11. 12. 2021. г. Приступљено 21. 1. 2019.
- ^ Слободан Јовановић: "Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858)", Београд 1912.
- ^ "Мале новине", Београд 28. фебруар 1903.
- ^ "Мале новине", Београд 26. мај 1889.
- ^ "Нова искра", Београд 21-22/1899.
.jpg)
