Влашка (Младеновац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Влашка
Vlaška 005.JPG
Споменик ратницима балканских и Првог светског рата (1912—1919)
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Младеновац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2440
Географске карактеристике
Координате 44°29′28″ СГШ; 20°41′09″ ИГД / 44.491166° СГШ; 20.685833° ИГД / 44.491166; 20.685833Координате: 44°29′28″ СГШ; 20°41′09″ ИГД / 44.491166° СГШ; 20.685833° ИГД / 44.491166; 20.685833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Влашка на мапи Србије
Влашка
Влашка
Остали подаци
Поштански број 11406
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Влашка је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 2440 становника.

Историја[уреди]

Ево шта каже предање о постанку овога места: „ У потесу кокорину, који припада атару Влашке, постојало је село Кокорин, из кога је за време Косовске Битке отишло седамдесет коњаника, који су тада изгинули. Село је после опустело и било пусто 200 година. После Косовског Боја, на 200 година, први се досељавају три брата: Владислав (Влајко), Младен и Рајко. Дошли су са Косова и настанили се у крају који се данас зове Шишмански Крај. Влајко ту остане и по њему село добије име. Младен и Рајко крену даље, и Младен оснује село Младеновац, а Рајко Рајковац. Не памти се како су се ова браћа презивала и од њих данас нема потомака.

После Влајка у Влашку долази преци Оџаковића (данас Вујићићи). И они су дошли са Косова и лутајући овим крајевима наишу на Влајкову кућу и ту се задрже. У исто време су дошли и преци Ракића који су се раније презивали Рисимовићи. И они старином од Косова. Из истога краја и у исто време су дошли и Пејовићи, који су раније презивали Ивковићи. Затим су долазиле и насељавале се и остале породице.

За Влашку имамо најстарије писане податке тек од почетка 18.века. На карти из доба аустријске владавине (1718—39.г) унето је ово село као насељено место под именом Vlaska. Од тога доба се Влашка чешче помиње. У арачким списковима из 1818. и 1822.г у кнежевини Вићентијевој помиње се село Влашка која је 1818. г. имала 51 и 1822.г. 61 кућу. Године 1846. Влашка је припадала срезу космајском и имала је 85 кућа. По попису из 1921. г. (Државна статистика) Влашка је имала 369 кућа са 2370 становника.

Предак данашњих Јанковића, Тодор, који је трговао „преком“ (Банат) први је у влашку довео учитеља Негована и у једној својој кућици основао школу. Стара школа је служила до 1905.г. када је подигнута нова школа.. село је имало цркву брвнару, која се 1717.г. срушила и тада саградили нову цркву. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Влашка живи 2011 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,8 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 793 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.913
1953. 2.941
1961. 2.949
1971. 2.800
1981. 2.808
1991. 2.938 2.757
2002. 2.547 2.697
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.483 97,48 %
Роми
  
12 0,47 %
Југословени
  
4 0,15 %
Македонци
  
2 0,07 %
Хрвати
  
1 0,03 %
Румуни
  
1 0,03 %
непознато
  
26 1,02 %


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић:Космај и из „Летописа“ општине села Влашке, Бр.545.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Спољашње везе[уреди]