Пређи на садржај

Мушниково

Координате: 42° 10′ 27″ С; 20° 53′ 36″ И / 42.1742° С; 20.8933° И / 42.1742; 20.8933
С Википедије, слободне енциклопедије
Мушниково
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаПризрен
Становништво
 — 2011.2.033[1]
Географске карактеристике
Координате42° 10′ 27″ С; 20° 53′ 36″ И / 42.1742° С; 20.8933° И / 42.1742; 20.8933
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1.080 m
Мушниково на карти Србије
Мушниково
Мушниково
Мушниково на карти Србије

Мушниково (алб. Mushnikovë) је насељено место у општини Призрен на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 2.033 становника.

Село је део Средачке жупе. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Мушниково површине 795 ha. Мушниково је на обронцима Шар-планине, десетак километара удаљено од Призрена.

Историја

[уреди | уреди извор]

Најранији писани запис о селу датира из 1465. године, када се помињу Срби приложници из „Мучникова“. У селу се налазе остаци двеју цркава.

Црква Св. Апостола Петра и Павла била је довршена и живописана 1563/1564. године, о чему сведочи фреско-натпис на западном зиду цркве. Предање каже да је она саграђена на старијим темељима храма из 14. века. Живопис цркве је доста страдао. Сачувано је десетак икона из 17. и 19. века.

Црква Св. Николе се налази у месном гробљу. Подигнута је и живописана у другој половини 16. века. Живопис је прилично добро очуван, а од икона су очуване олтарске царске двери из прве половине 17. века.

У месној српској школи обележен је 1906. године Савиндан. Чинодејствовао је у цркви поп Никола Никшић, а домаћин славе у школи био је Стојан Спасеновић.[2]

Иван Јастребов је записао да у цркви села Мушниково постоји натпис: Изволенијем Сина и поспешенијем Духа, сиј божествени храм саздасе трудом и поспешенијем светих апостола Петра и Павла в љето 7072 (1564.).[3]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године, Мушниково има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[а]
Македонци 1.043 (51,30%)
Албанци 900 (44,27%)
Срби 47 (2,31%)
други и остало 43 (2,12%)
Укупно 2.033
Демографија[1][4]
Година Становника
1948. 899
1953. 1.064
1961. 1.237
1971. 1.385
1981. 1.579
1991. 1.784
2011. 2.033

Порекло становништва

[уреди | уреди извор]

Подаци из 1947[5]

Село је 1947. године имало 99 кућа. Срби православци (94 k.) и Муслимани српског језика (5 k.).

Од тога старинци 16 кућа, стари досељеници 83 кућа пореклом из (Горње Мораве-Гњиланске околине), са Косова, од Призрена, из Сиринићке Жупе, од Тетова, из Македоније и Бугарске.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ „Цариградски гласник”, Цариград 1906. године
  3. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 179. Београд: Службени гласник. 
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  5. ^ Подаци: „Насеља“ (др. Т. Вукановић: Средска Жупа

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]