Пређи на садржај

Одра

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Одра (вишезначна одредница).
Одра
Odra/Oder
Река Одра у Вроцлаву
Опште информације
Дужина854 km
Басен118.861 km2
Пр. проток574 m3⁄s
СливБалтички
Пловностод ушћа до град Козла
Водоток
Извору Моравској
В. извора634 m
Ушћеу Шчећинском заливу
Географске карактеристике
Држава/е Чешка
 Немачка
 Пољска
НасељаОстрава, Ополе, Вроцлав, Франкфурт на Одри, Шчећин
ПритокеЛужичка Ниса, Опава, Бобр, Варта
Река на Викимедијиној остави

Одра (чеш. Odra, пољ. Odra, нем. Oder, лат. Viadrus, Viadua) је река у централној Европи. Извире у Моравској (Чешка Република) и тече кроз западну Пољску где сачињава 187 km границе између Пољске и Немачке (део тзв. линије Одра-Ниса). Река се улива у Шчећинску лагуну северно од Шчећина и онда путем три рукавца (Дзивна, Свина и Пене) истиче у Балтичко море.

Одра је друга најдужа река у Пољској по укупној дужини и трећа по дужини унутар њених граница после Висле и Варте.[1] Одра извире у Чешкој и тече 742 km (461 mi) кроз западну Пољску, касније формирајући 187 km (116 mi) границе између Пољске и Немачке као део линије Одра–Ниса.[2]

Имена

[уреди | уреди извор]

Птоломеј је познавао модерну Одру као Συήβος (Suebos; латински Suevus), име које је очигледно изведено од Суеба, германског народа. Иако он такође назива излаз у тој области као Οὐιαδούα Ouiadoua (или Οὐιλδούα Ouildoua; латински Viadua или Vildua), ово је очигледно била модерна Випрза, јер је речено да је била трећина удаљености и између Суеба и Висле.[3][4] Могуће је да је име Suebos сачувано у модерном називу реке Свина (немачки Swine), која је излива из Шчећинске лагуне у Балтик.

Географија

[уреди | уреди извор]

Река Одра је дуга 854 km: 112 у Чешкој, 742 у Пољској (укључујући 187 на граници са Немачком) и друга је по дужини у Пољској, после Висле. Слив јој има површину од 118.861 km², 106.056 у Пољској (89%), 7.217 у Чешкој (6%), и 5.587 у Немачкој (5%). Каналима је повезана са рекама Хафел, Шпреја и Висла. Протиче кроз Војводство шлеско, Војводство опољско, Војводство доњошлеско, Војводство лубушко и Војводство западно-поморско у Пољској и државе Бранденбург и Мекленбург-Западна Померанија у Немачкој.

Главни водоток се улива у Шћећинску лагуну. На северу лагуне су острва Уседом (западно) и Волин (источно).

Највеће леве притоке су Опава, Лужичка Ниса и Бобр, а десна Варта.

Највећи град на реци Одра је Вроцлав. Други важнији градови су Острава, Ополе, Глогов, Франкфурт на Одри, Шћећин, Свиноујшће.

Историја

[уреди | уреди извор]

Реку Одру су Римљани називали Viadrus или Viadua, и то је била једна од комуникација на „путу ћилибара“ од Балтика према Риму. Током средњег века, реку су звали Odera или Oddera. Први пут се помиње у документу „Dagome iudex“, где се описују границе ране Пољске државе под војводом Мјешком I око године 990. Рани средњовековни документи набрајају многе народе који су живели у долини Одре: Шлежане, Опољанце, Волинијане, Пиржице и друге.

Од 13. века па надаље, долина Одре је била централни део немачког Осциедлунга, због чега су градови на њеним обалама у наредним вековима говорили немачки.[5] Временом су контролу над деловима реке од Пољске преузеле друге земље, укључујући Маркгрофовију Бранденбург и Краљевину Чешку, а касније и Мађарска, Шведска, Пруска и Немачка.

Услови у Версајском уговору

[уреди | уреди извор]

Версајским уговором, пловидба Одром је постала предмет Међународне комисије Одре.[6] Сходно члановима 363 и 364 Уговора, Чехословачка је имала право да закупи у Штетину (данас Шчећин) свој део у луци, који се тада звао Чехословачка зона у луци Шчећин.[7] Уговор о закупу између Чехословачке и Немачке, под надзором Уједињеног Краљевства, потписан је 16. фебруара 1929. и престаје је да важи 2028. године, међутим, после 1945. Чехословачка није повратила овај правни положај, који је био де факто укинут 1938–39.

1943. Граница са Немачком

[уреди | уреди извор]

На Техеранској конференцији 1943. Савезници су одлучили да нова источна граница Немачке иде дуж Одре.[8] После Другог светског рата, некадашње немачке области источно од Одре и Лужичкe Нисe пришле су Пољској одлуком победоносних Савезника на Потсдамској конференцији (на инсистирање Совјета). Као резултат тога, такозвана линија Одра–Ниса формирала је границу између Совјетске окупационе зоне (од 1949. Источна Немачка) и Пољске. Коначна граница између Немачке и Пољске требало је да буде одређена на будућој мировној конференцији. Део немачког становништва источно од ове две реке нацисти су евакуисали током рата или је побегло од Црвене армије која се приближавала. После рата, преосталих 8 милиона Немаца је протерано са ових територија пољска и совјетске администрације.[9]

Еколошка катастрофа 2022

[уреди | уреди извор]

Дана 11. августа 2022. године откривено је да је река Одра контаминирана и најмање је 135 тона угинуле рибе окончало на њеним обалама.[10][11][12] Узорци воде узети 28. јула указали су на могућу контаминацију мезитиленом, иако токсин није био присутан у узорцима узетим након 1. августа.[13][11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ kontakt@naukowiec.org, naukowiec.org. „Największe rzeki w Polsce”. Naukowiec.org. Приступљено 13. 8. 2018. 
  2. ^ Statistical Yearbook of the Republic of Poland 2017, Statistics Poland, p. 85–86
  3. ^ Claudius Ptolemaios: Geographike Hyphegesis, Kap. 11: Germania Magna. (altgriech./lat./engl.)
  4. ^ Ralf Loock: Mündungen der Flüsse bestimmt. In: Märkische Oderzeitung, Frankfurt 2008,3 (März); Ralf Loock: Namenskrimi um Viadrus in: Märkische Oderzeitung – Journal. Frankfurt 25./26. Nov. 2006, S. 2; siehe auch Alfred Stückelberger, Gerd Graßhoff (eds.): Ptolemaios – Handbuch der Geographie. Schwabe, Basel. 2006. ISBN 3-7965-2148-7. стр. 223.
  5. ^ e.g. Charles Higounet. Die deutsche Ostsiedlung im Mittelalter (на језику: немачки). стр. 175. 
  6. ^ The commission was staffed with one representative of Czechoslovakia, Denmark, France, Poland, Sweden, and the United Kingdom each and three representatives of Prussia, being the German state competent for the navigable section of the Oder, comprised within the latter's borders. Cf. Der Große Brockhaus: Handbuch des Wissens in zwanzig Bänden: 21 Bde., completely revised ed., Leipzig: F. A. Brockhaus, 151928–1935, vol 13 (1932): Dreizehnter Band Mue–Ost, article: 'Oder', pp. 600seq., here p. 601. No ISBN.
  7. ^ Cf. Archiwum Państwowe w Szczecinie (State Archive of Szczecin), Rep. 126, Krajowy Urząd Skarbowy w Szczecinie [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2020)
  8. ^ Allen DJ (2003). The Oder-Neisse line: the United States, Poland, and Germany in the Cold War.  Praeger P13
  9. ^ Gregor Thum (2011). Uprooted: How Breslau Became Wroclaw during the Century of Expulsions. Princeton University Press. стр. 56. 
  10. ^ Auto, Hermes (11. 8. 2022). „Dead fish in River Oder on Poland-Germany border spur contamination probe | The Straits Times”. www.straitstimes.com (на језику: енглески). Приступљено 11. 8. 2022. 
  11. ^ а б Strzelecki, Marek (11. 8. 2022). „Dead fish in River Oder on Polish/German border spur contamination probe”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 11. 8. 2022. 
  12. ^ „Ten tonnes of dead fish hauled out of polluted River Odra”. www.thefirstnews.com (на језику: енглески). Приступљено 11. 8. 2022. 
  13. ^ S.A, Telewizja Polska. „Mass death of fish in River Oder raises environmental stink”. tvpworld.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 08. 2022. г. Приступљено 11. 8. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Одра&oldid=28495622”