Пирче (Косовска Митровица)
Изглед
Пирче | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Косовска Митровица |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 50′ 03″ С; 20° 52′ 11″ И / 42.83417° С; 20.86972° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Пирче (алб. Pirç) је заселак на Чичавици, у изворишту Пантинског потока. општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија. Село је након 1999. године познато и као Грамш и Пирај.
Историјат
[уреди | уреди извор]Заселак је обновљен на четири пет година пре доласка мухаџира, око 1873. Његови обнављачи (Шегаћи) кажу да је насеље при досељењу њихових предака било недавно напуштено, кућа није било, али су њиве на простору засеока обрађивали сељаци околних села. Заселак је по обновљењу био чифлук Муниш-аге из Кос. Митровице. Заселак је све до свршетка другог светског рата административно припадао суседном селу Врбници (Дреница) на другој страни Чичавице. Од тога времена је увршћен као заселак села Пантина.[1]
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]Албански родови
- Шегаћ (2 куће), од фиса Шаље. Досељен из Шегаћа у Лабу око 1873. У Лаб су прешли из Кутловца (Копаоничка Шаља).
Родови Срба муслимана
- Бошњак (2 куће). Са Пештера пресељен у Топлици у Блаце, средином 19. века, одакле се повратио као мухаџир 1878. При доласку из Топлице говорили су и „бошњачки“ и арбанашки.
- Имер Бошњак (1 кућа) и – Хасан Бошњак (1 кућа). Исељени из варошице Колашина (Црна Гора) 1878. као мухаџири. Живели су у Преказу (Дреница), одакле су се у Пирчу доселили 1917.
Колонисти
- Ђукановићи (2 куће) 1922. – Томашевић (1 кућа) 1924. и – Лековић (1 кућа) 1926. из црмничке нахије, и то први из Сотонића, други из Буковика и трећи из Годиње.
- Ђого (3 куће) 1927. из Расна (Столац, Херцеговина).[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 |
---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 173 | 208 | 220 | 280 | 351 | 415 |