Манастир Ђурђеви ступови — разлика између измена

Манастир Ђурђеви ступови
Манастир Ђурђеви ступови
Светска баштина Унеска
Званично име	Стари Рас и Сопоћани
Место	Нови Пазар, Србија
Координате	43° 09′ 56″ С; 20° 29′ 38″ И / 43.1656° С; 20.4939° И
Површина	112 ha (12.100.000 sq ft)
Критеријум	Културна: i, iii
Референца	96
Упис	1979. (3. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/96

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 29. октобар 2014. у 05:06

За манастир у Црној Гори погледајте Ђурђеви ступови (Црна Гора)

Ђурђеви ступови су манастир СПЦ, посвећен светом Ђорђу који се налази на брду изнад Новог Пазара, у Старом Расу. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира.^[1] Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена 1171. године)^[1], а црква је осликана око 1175. године^[1]. Манастир је уврштен у светску културну баштину и под заштиом је УНЕСКО-а^[1]. Манастир постоји већ преко 830 година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се обнавља. Данас је манастир великим делом обновљен^[1]. У манастиру живи 4 монаха и 2 искушеника.

О посебном значају манастира, поред старих биографских текстова, говори и изузетан положај манастира подигнутог на самом врху истакнутог узвишења, као и особена архитектура цркве светог Ђорђа са две куле-столпа/ступа који су дали каснији назив и цркви и манастиру - Ђурђеви ступови.

Историја

Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена 1171. године)^[1], а црква је осликана око 1175. године^[1].

По писању биографа Стефана Немање, његовог сина Стефана Првовенчаног, манастир је настао тако што се Немања, док је био затворен у једној пећини, заветовао да ће изградити манастир посвећен светом Ђорђу^[1].

Игуман манастира Светог Ђорђа је имао истакнуто место у животу цркве а сам манастир је спадао у краљевске манастире у тринаестом веку. Манастир је изграђен на крунским поседима династије Немањића и располагао је знатним властелинством^[1].

Други ктитор манастира био је краљ Драгутин који је доградио манастирску цркву и осликао њену припрату. Он је из Срема, где је живео, пренет у манастир светог Ђорђа и ту сахрањен 1316. године. Манастир Ђурђеви ступови је запустео 1689. године, након Аустро-турског рата, када је последњих 16 монаха који су чинили братство напустили манастир и пред Турцима побегли на север. Током наредна два века Ђурђеви ступови су постали рушевина коју су ратови још више разарали^[1].

У другој половини двадесетог века почели су радови на истраживању и обнови манастира. Археолошки и рестаураторски радови вођени су између 1960. и 1982. године у оквиру великог пројекта везаног за Стари Рас и Сопоћане, који су скупа од 1979. године уврштени у УНЕСКОву листу светске културне и природне баштине.

Архитектура

Ступови су изграђени карактеристичним стилом који представља јединствену синтезу две градитељске концепције средњега века, византијске архитектуре на Истоку и романске архитектуре на Западу. Црква светог Ђорђа има важно место у формирању ове архитектуре, познате под називом Рашка школа, као грађевина којом започиње ова стваралачка епоха у архитектури средњовековне Србије^[1].

Ђурђеви Ступови су грађевина са низом архитектонских и градитељских иновација у градитељству тог времена. Ту спадају карактеристичне куле - ступови, бочни вестибили, елипсаста купола, неправилан облик олтарског простора као и специфично решење централног куполног простора цркве^[1].

Фреске

Од првобитног живописа у цркви је остало веома мало трагова. Међутим о њему се знапреко старих фотографија које су настале између два светска рата, као и из првих истраживања (Н. Л. Окуњев). После Другог светског рата један део декорације и фресака је скинут са зидова и пренет у Народни музеј у Београду^[1].

У полукалоти се налазио Исус Христос Сведржитељ окружен анђелима. Зидне површине куполе биле су осликане фигурама пророка Илије, Јелисеја, Данила и Захарија Млађег, док су изнад пророка Данила били свети Азарије и Ананија^[1]. На западном пару пандатифа налазили су се свети јеванђелисти Лука и Марко, између њих света Керамида, а на јужној и северној страни овог прстена били су медаљони са анђелима. Горња и средња зона посвећене су великим празницима и сценама Христових страдања: Сретење, Крштење, Духови, Васкрсење Лазара, Цвети, Преображење, Издајство Јудино, Успење Пресвете Богородице, Распеће и вероватно, Оплакивање. У доњој зони су били свети ратници и попрсја светитеља. На потрбушју лука пролаза из наоса у припрату, у посебним оквирима су се налазили свети Пров, Тарах и Андроник а испод њих свети Петар и Павле^[1].

Конак

Манастирски конак је изграђен 2002. године. Изградња конака је представљала кључни тренутак за обнову манастира. Нови конак је омогућио да се манастир обнови и у литургијском смислу и да се након више од три века у њему опет нађу монаси. Конак је изграђен и реконструисан под руководством Јована Нешковића^[1].

Музеј

Испред манастира је саграђена мања грађевина која представља музеј који служи за заштиту и излагање најзначајнијих фрагмената са цркве и других грађевина. Неки од њих сложени су у целину и реконструисани. Тако је и у лапидаријуму реконструисан и најзначајнији, западни портал са цркве са свим фрагментима пронађеним у току радова, међу којима је и натпис о њеном грађењу^[1].

Обнова

Обнова манастира траје преко 45 година. Манастир је обнављан у две фазе^[1]:

од 1960. до 1999. године и
од 1999. године до данас

Године 1960. Народни музеј у Београду је започео систематска истраживања ђурђевих Ступова, а 1960, 1961. и 1962. године већи део манастирског комплекса је рашчишћен и откривени су остаци манастирских грађевина. Године 1964. Републички завод за заштиту споменика је извео заштитне радове на капели краља Драгутина, укључујући археолошка истраживања и чишћење живописа.

Године 1968. настављено је систематско истраживање и заштита споменичког комплекса од стране Завода за заштиту споменика у Краљеву. На свим објектима изведене су мере техничке заштите^[1].

Године 1999. године започета је обнова манастирског конака. Приземни делови конака су обновљени старом техником зидања у камену, док је спратни део такође од камена, али са сигом на унутрашњој страни дворишта, како би се означио нови део конака, који само прати основни облик старих конака, али не представља и њихову рестаурацију. Конак је сада потпуно обновљен и у њему живи 7 монаха и искушеника. Тренутно се прикупљају средства за потпуно обнављање и реконструисање цркве Светог Георгија и њених кула ступова у њиховој пуној висини^[1].

Потпуна обнова манастира почела је на пролеће 2001. године са благословом Његовог Преосвештенства Владике рашко-призренског и косовско-метохијског Артемија. Пројекат комплетне обнове манастира још увек је, међутим, далеко од завршетка. Тренутно се прикупљају средства и ради пројекат комплетне обнове цркве и кула/ступова Светог Ђорђа.

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р www.djurdjevistupovi.org, Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:43_09_56_N_20_29_48_E_
{{#coordinates:}}: invalid latitude

[Ступови-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р www.djurdjevistupovi.org, Приступљено 8. 4. 2013.

[1]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-:''За манастир у Црној Гори погледајте [[Ђурђеви ступови (Црна Гора)]]''
+:''За манастир у Црној Гори погледајте [[Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора)|Ђурђеви ступови (Црна Гора)]]''
 {{УНЕСКО кутијица
@@ Ред 18: / Ред 18: @@
 [[Датотека:Djurdjevi stupovi-Maketa03.JPG|мини|десно|200п|Макета манастира у манастирском музеју]]
 [[Датотека:Tabla na zidu - Ulaz u manastir Stupove.JPG|мини|десно|200п|Плоча на улазу која обавештава да је манастир под заштитом државе]]
-'''Ђурђеви ступови''' су [[манастир]] [[Српска православна црква|СПЦ]], посвећен [[свети Ђорђе|светом Ђорђу]] који се налази на брду изнад [[Нови Пазар|Новог Пазара]], у [[Стари Рас|Старом Расу]]. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира.<ref name="Ступови">[http://www.djurdjevistupovi.org.yu/main.htm -{www.djurdjevistupovi.org}-], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Манастир је подигао велики жупан [[Стефан Немања]] у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена [[1171]]. године)<ref name="Ступови"/>, а црква је осликана око [[1175]]. године<ref name="Ступови"/>. Манастир је уврштен у [[Светска културна баштина|светску културну баштину]] и под заштиом је [[УНЕСКО|УНЕСКО-а]]<ref name="Ступови"/>. Манастир постоји већ преко 830 година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се обнавља. Данас је манастир великим делом обновљен<ref name="Ступови"/>. У манастиру живи 4 монаха и 2 искушеника.
+'''Ђурђеви ступови''' су [[манастир]] [[Српска православна црква|СПЦ]], посвећен [[свети Георгије|светом Ђорђу]] који се налази на брду изнад [[Нови Пазар|Новог Пазара]], у [[Стари Рас|Старом Расу]]. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира.<ref name="Ступови">[http://www.djurdjevistupovi.org.yu/main.htm -{www.djurdjevistupovi.org}-], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Манастир је подигао велики жупан [[Стефан Немања]] у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена [[1171]]. године)<ref name="Ступови"/>, а црква је осликана око [[1175]]. године<ref name="Ступови"/>. Манастир је уврштен у [[светска баштина|светску културну баштину]] и под заштиом је [[Унеско|УНЕСКО-а]]<ref name="Ступови"/>. Манастир постоји већ преко 830 година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се обнавља. Данас је манастир великим делом обновљен<ref name="Ступови"/>. У манастиру живи 4 монаха и 2 искушеника.
-О посебном значају манастира, поред старих биографских текстова, говори и изузетан положај манастира подигнутог на самом врху истакнутог узвишења, као и особена архитектура цркве [[Свети Ђорђе|светог Ђорђа]] са две куле-столпа/ступа који су дали каснији назив и цркви и манастиру - ''Ђурђеви ступови''.
+О посебном значају манастира, поред старих биографских текстова, говори и изузетан положај манастира подигнутог на самом врху истакнутог узвишења, као и особена архитектура цркве [[свети Георгије|светог Ђорђа]] са две куле-столпа/ступа који су дали каснији назив и цркви и манастиру - ''Ђурђеви ступови''.
 == Историја ==
@@ Ред 29: / Ред 29: @@
 [[Игуман]] манастира Светог Ђорђа је имао истакнуто место у животу [[Црква (грађевина)|цркве]] а сам манастир је спадао у краљевске манастире у [[13. век|тринаестом веку]]. Манастир је изграђен на крунским поседима династије [[Немањићи|Немањића]] и располагао је знатним властелинством<ref name="Ступови"/>.
-Други ктитор манастира био је [[краљ Драгутин]] који је доградио манастирску цркву и осликао њену [[припрата|припрату]]. Он је из [[Срем]]а, где је живео, пренет у манастир светог Ђорђа и ту [[сахрана|сахрањен]] [[1316]]. године. Манастир Ђурђеви ступови је запустео [[1689]]. године, након Аустро-турског рата, када је последњих 16 [[монах]]а који су чинили братство напустили манастир и пред [[Турци]]ма побегли на север. Током наредна два века Ђурђеви ступови су постали рушевина коју су ратови још више разарали<ref name="Ступови"/>.
+Други ктитор манастира био је [[стефан Драгутин|краљ Драгутин]] који је доградио манастирску цркву и осликао њену [[нартекс|припрату]]. Он је из [[Срем]]а, где је живео, пренет у манастир светог Ђорђа и ту [[сахрана|сахрањен]] [[1316]]. године. Манастир Ђурђеви ступови је запустео [[1689]]. године, након Аустро-турског рата, када је последњих 16 [[монаштво|монаха]] који су чинили братство напустили манастир и пред [[Турци]]ма побегли на север. Током наредна два века Ђурђеви ступови су постали рушевина коју су ратови још више разарали<ref name="Ступови"/>.
-У другој половини [[20. век|двадесетог века]] почели су радови на истраживању и обнови манастира. Археолошки и рестаураторски радови вођени су између [[1960]]. и [[1982]]. године у оквиру великог пројекта везаног за [[Стари Рас]] и [[Сопоћани|Сопоћане]], који су скупа од [[1979]]. године уврштени у [[УНЕСКО]]ву листу светске културне и природне баштине.
+У другој половини [[20. век|двадесетог века]] почели су радови на истраживању и обнови манастира. Археолошки и рестаураторски радови вођени су између [[1960]]. и [[1982]]. године у оквиру великог пројекта везаног за [[Стари Рас]] и [[Манастир Сопоћани|Сопоћане]], који су скупа од [[1979]]. године уврштени у [[Унеско|УНЕСКОву]] листу светске културне и природне баштине.
 == Архитектура ==
@@ Ред 37: / Ред 37: @@
 [[Датотека:Djurdjevi stupovi03.JPG|мини|десно|200п|Манастирски конак]]
 [[Датотека:Djurdjevi stupovi-Muzej06.JPG|мини|десно|200п|Унутрашњост музеја - експонати]]
-Ступови су изграђени карактеристичним стилом који представља јединствену синтезу две градитељске концепције средњега века, [[Византија|византијске]] [[архитектура|архитектуре]] на Истоку и романске архитектуре на Западу. Црква светог Ђорђа има важно место у формирању ове архитектуре, познате под називом [[Рашка школа]], као грађевина којом започиње ова стваралачка епоха у архитектури средњовековне [[Сбија|Србије]]<ref name="Ступови"/>.
+Ступови су изграђени карактеристичним стилом који представља јединствену синтезу две градитељске концепције средњега века, [[византијско царство|византијске]] [[архитектура|архитектуре]] на Истоку и романске архитектуре на Западу. Црква светог Ђорђа има важно место у формирању ове архитектуре, познате под називом [[Рашки стил|Рашка школа]], као грађевина којом започиње ова стваралачка епоха у архитектури средњовековне [[Сбија|Србије]]<ref name="Ступови"/>.
 Ђурђеви Ступови су грађевина са низом архитектонских и градитељских иновација у градитељству тог времена. Ту спадају карактеристичне куле - ступови, бочни [[вестибили]], елипсаста [[купола]], неправилан облик [[олтар]]ског простора као и специфично решење централног куполног простора цркве<ref name="Ступови"/>.
 == Фреске ==
-Од првобитног живописа у цркви је остало веома мало трагова. Међутим о њему се знапреко старих [[фотографија]] које су настале између два светска рата, као и из првих истраживања (Н. Л. Окуњев). После [[Други светски рат|Другог светског рата]] један део декорације и [[фреске|фресака]] је скинут са зидова и пренет у Народни музеј у [[Београд]]у<ref name="Ступови"/>.
+Од првобитног живописа у цркви је остало веома мало трагова. Међутим о њему се знапреко старих [[фотографија]] које су настале између два светска рата, као и из првих истраживања (Н. Л. Окуњев). После [[Други светски рат|Другог светског рата]] један део декорације и [[фреска|фресака]] је скинут са зидова и пренет у Народни музеј у [[Београд]]у<ref name="Ступови"/>.
-У полукалоти се налазио [[Исус Христос]] Сведржитељ окружен [[анђели]]ма. Зидне површине куполе биле су осликане фигурама пророка [[Пророк Илија|Илије]], [[Јелисеј (пророк)|Јелисеја]], [[Пророк Данило|Данила]] и Захарија Млађег, док су изнад пророка Данила били [[свети Азарије]] и [[Ананија]]<ref name="Ступови"/>. На западном пару пандатифа налазили су се свети јеванђелисти [[Апостол Лука|Лука]] и [[Апостол Марко|Марко]], између њих [[света Керамида]], а на јужној и северној страни овог прстена били су медаљони са анђелима. Горња и средња зона посвећене су великим празницима и сценама Христових страдања: [[Сретење]], [[Крштење Исуса Христа|Крштење]], [[Духови]], [[Васкрсење Лазара]], [[Цвети]], [[Преображење Господње|Преображење]], [[Издајство Јудино]], [[Успење Пресвете Богородице]], [[Распеће]] и вероватно, Оплакивање. У доњој зони су били свети ратници и попрсја [[светитељи|светитеља]]. На потрбушју лука пролаза из наоса у припрату, у посебним оквирима су се налазили [[свети Пров]], [[свети Тарах|Тарах]] и [[свети Андроник|Андроник]] а испод њих свети [[Апостол Петар|Петар]] и [[Апостол Павле|Павле]]<ref name="Ступови"/>.
+У полукалоти се налазио [[Исус|Исус Христос]] Сведржитељ окружен [[анђео|анђелима]]. Зидне површине куполе биле су осликане фигурама пророка [[Илија (пророк)|Илије]], [[Јелисеј (пророк)|Јелисеја]], [[Данило (пророк)|Данила]] и Захарија Млађег, док су изнад пророка Данила били [[свети Азарије]] и [[Ананија]]<ref name="Ступови"/>. На западном пару пандатифа налазили су се свети јеванђелисти [[Лука Јеванђелиста|Лука]] и [[Марко Јеванђелиста|Марко]], између њих [[света Керамида]], а на јужној и северној страни овог прстена били су медаљони са анђелима. Горња и средња зона посвећене су великим празницима и сценама Христових страдања: [[Сретење Господње|Сретење]], [[Крштење Исуса Христа|Крштење]], [[Духови (празник)|Духови]], [[Васкрсење Лазара]], [[Цвети]], [[Преображење Господње|Преображење]], [[Издајство Јудино]], [[Велика Госпојина|Успење Пресвете Богородице]], [[Распеће]] и вероватно, Оплакивање. У доњој зони су били свети ратници и попрсја [[светац|светитеља]]. На потрбушју лука пролаза из наоса у припрату, у посебним оквирима су се налазили [[свети Пров]], [[свети Тарах|Тарах]] и [[Андроник Панонски|Андроник]] а испод њих свети [[Свети Петар|Петар]] и [[Апостол Павле|Павле]]<ref name="Ступови"/>.
 == Конак ==
@@ Ред 65: / Ред 65: @@
 Године 1999. године започета је обнова манастирског конака. Приземни делови конака су обновљени старом техником зидања у камену, док је спратни део такође од камена, али са сигом на унутрашњој страни дворишта, како би се означио нови део конака, који само прати основни облик старих конака, али не представља и њихову рестаурацију. Конак је сада потпуно обновљен и у њему живи 7 монаха и искушеника. Тренутно се прикупљају средства за потпуно обнављање и реконструисање цркве Светог Георгија и њених кула ступова у њиховој пуној висини<ref name="Ступови"/>.
-Потпуна обнова манастира почела је на пролеће [[2001]]. године са благословом Његовог Преосвештенства Владике рашко-призренског и косовско-метохијског [[Артемије Радосављевић|Артемија]]. Пројекат комплетне обнове манастира још увек је, међутим, далеко од завршетка. Тренутно се прикупљају средства и ради пројекат комплетне обнове цркве и кула/ступова [[Свети Ђорђе|Светог Ђорђа]].
+Потпуна обнова манастира почела је на пролеће [[2001]]. године са благословом Његовог Преосвештенства Владике рашко-призренског и косовско-метохијског [[Артемије Радосављевић|Артемија]]. Пројекат комплетне обнове манастира још увек је, међутим, далеко од завршетка. Тренутно се прикупљају средства и ради пројекат комплетне обнове цркве и кула/ступова [[Свети Георгије|Светог Ђорђа]].
 == Референце ==

п р у Непокретна културна добра у Србији - спискови по категоријама
Споменици културе	Споменици културе од изузетног значаја Споменици културе од великог значаја Заштићени споменици културе
Просторно културно-историјске целине	Просторно културно-историјске целине од изузетног значаја Просторно културно-историјске целине од великог значаја Заштићене просторно културно-историјске целине
Археолошка налазишта	Археолошка налазишта од изузетног значаја Археолошка налазишта од великог значаја Заштићена археолошка налазишта
Знаменита места	Знаменита места од изузетног значаја Знаменита места од великог значаја Заштићена знаменита места