Војнић — разлика између измена
м Cite book |
|||
| Ред 45: | Ред 45: | ||
Почетком маја 1942. године усташе су из села војнићког среза похапсиле и дотерале у двориште среског начелства у Војнићу око 5.000 људи, жена и деце.<ref>Миле Пајић, земљорадник из Крстиње, срез Војнић, Београд 16.5.1942. год.</ref> |
Почетком маја 1942. године усташе су из села војнићког среза похапсиле и дотерале у двориште среског начелства у Војнићу око 5.000 људи, жена и деце.<ref>Миле Пајић, земљорадник из Крстиње, срез Војнић, Београд 16.5.1942. год.</ref> |
||
Августа 1941. године у војничкој цркви било је затворено око 200 Срба из места и околине , где су толико злостављани и тучени да су неки од батина помрли. Свукли су их голе, батинама отерали у олтар и приморали да седну рукама налакћени на колена држећи се за главу. Тада су их немилосрдно тукли по целом телу кундацима , летвама од црквене ограде, чекићима црквеним свећњацима , копљима од рипида и барјака, црквеним кљигама и иконама. После тога су их оставлили да 2 дана леже на хладном бетону, затим пустили тобоже кућама, да бих их ускоро опет похватали.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 170</ref> |
|||
У срезу Војнић попаљена су сасвим или делимично ова села: Окић, Војнић, Живковића Коса, Купљенско, Михољско и Крњак. Првог децембра 1941. године на путу од Карловца усташе су палиле српска села. Тада су страдала села Тушиловић и Брезова Глава „Куће су палили не употребљавајући нека посебна запаљива средства „ већ шибицом а потом је ватра са једне куће преношена на другу запаљеним сеном; то је било могуће јер је уз сваку кућу био сењак“.<ref>Ђурађ Мађишић из Дугог Дола, Београд 11.6.1942 год. (К) Раде Љубишић из Тушиловића, београд 6.6.1942 (К)</ref> |
У срезу Војнић попаљена су сасвим или делимично ова села: Окић, Војнић, Живковића Коса, Купљенско, Михољско и Крњак. Првог децембра 1941. године на путу од Карловца усташе су палиле српска села. Тада су страдала села Тушиловић и Брезова Глава „Куће су палили не употребљавајући нека посебна запаљива средства „ већ шибицом а потом је ватра са једне куће преношена на другу запаљеним сеном; то је било могуће јер је уз сваку кућу био сењак“.<ref>Ђурађ Мађишић из Дугог Дола, Београд 11.6.1942 год. (К) Раде Љубишић из Тушиловића, београд 6.6.1942 (К)</ref> |
||
Верзија на датум 16. август 2015. у 18:56
Војнић | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Карловачка |
| Општина | Општина Војнић |
| Област | Кордун |
| Становништво | |
| — 2011. | 1.221 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 19′ 30″ С; 15° 41′ 46″ И / 45.325063843406134° С; 15.696232331757478° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Војнић Војнић на карти Хрватске | |
 Војнић Војнић на карти Карловачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 47220 Војнић |
| Позивни број | +385 47 |
| Веб-сајт | www |
Војнић је насељено мјесто и средиште истоимене општине на Кордуну, у Карловачкој жупанији, Република Хрватска.
Географија
Војнић се налази око 25 км од Карловца, недалеко од босанскохерцеговачке границе. До 1997. године Војнић је био дио Сисачко-мославачке жупаније.
Историја
На простору општине Војнић још у средњем веку постојала је општина Коларић у којој су сви становници били слободни сељаци. Титулу им је подарио угарски краљ Бела IV. Од настанка градића Војнића за време турских ратова, Војнић улази у састав Војне крајине. Имао је улогу обрамбеног града према Босни којег су населили Срби у 17. вијеку.
Јача насељавања подручја Војнића извршена су у време трећег рата Аустрије с Турском, када је после Београдског мира (1739) Аустрија изгубила предијеле с десне стране Уне. Тада је велики број српских породица преселио у Банију, али их је доста стигло и у предио Војнића.
У Другом свјетском рату, током владавине НДХ, велики број Срба је убијен. Тако се између осталог 17. априла 1942. догодио масакр у православној цркви у Војнићу, када је 64 особе закључано у цркву која је затим спаљена.[1] Такође је 351 становника Војнића убијено у логору Јасеновац.[2]
Војнић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Током операције Олуја у августу 1995. године хрватска војска заузела је Војнић протеравајучи већинско српско становништво у граду и околини.
Други свјетски рат
 |
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
У срезу Војнић приређено је неколико масовних покоља. Из самог Војнића више од 100 Срба убијено је само једног дана 29. јула 1941. на месту званом „Змијин јарак" и то ударцима чекића. У овом селу нарочито је много страдала општина Крњак, где је било неколико масовни покоља. Само крајем јула 1941. поубијано је око 530 Срба из ове општине. Једног дана у лето 1941. године у Војнићу усташе су похапсиле око 400 људи стрпале у камионе и одвели до шуме зване „Лоскуња“, на путу Војнић Тушиловић. Пошто су их избацили из камиона, наредили су боље обученима да се свуку, па су их затим побили ударајући их чекићем и крампом-будаком у главу. "Немогуће је описати пером или изрећи људским језиком грозоте и патње тих мученика. Сапсење је било за онога ко је добио јачи ударац у главу од кога је одмах умро“. Најтеже је било за оне који су били теже рањени, јер су неколико дана страшно мучени, а били су чувани да не би ко покушао да их ослободи. После неколико дана неке су поубијали, а неке оставили да остану у најтежим мукама. Тада су успели да се спасу свештеник Јанко Ђ. Малобабић парох у оближљој Рјеци и још два земљорадника, који су побегли у оближњу шуму.
Велики број људи, жена и деце убијено је из среза Војнић, Вргинмост, Глина убијени су у селу Мехино Стијење, код Велике Кладуше у срезу Цазин. По неким извештајима тамо је убијено између 10.000 и 12.000 Срба.[3]
У близини Војнића у шуми званој „Радоња", у једном јарку нађено је око 1.000 лешева људи, жена и деце. Нарочито је падао у очи леш једне младе жене од 25 година који је леђима лежао на земљи. Жена је ножем заклана, обе су јој дојке ножем прободене, а на прсима јој је био леш једногодишњег мушког детета"."Руке детета биле су провучене кроз разрезане материне дојке“.[4]
У село Војишницу срез Војнић, 29. јула 1941. године дошле су усташе из Загреба заједно са шефом загребачке полиције Владимиром Церовским „и кога су год од Срба нашли на путу, пред кућом или у кући тога су хватали и трпали у камионе“. Почетком августа усташе су наставиле хапшење Срба у Војнићу и околини“. “Већ рано у зору растурили су се по српским селима пуцали и купили Србе.[5][непоуздан извор?]
Почетком маја 1942. године усташе су из села војнићког среза похапсиле и дотерале у двориште среског начелства у Војнићу око 5.000 људи, жена и деце.[6]
Августа 1941. године у војничкој цркви било је затворено око 200 Срба из места и околине , где су толико злостављани и тучени да су неки од батина помрли. Свукли су их голе, батинама отерали у олтар и приморали да седну рукама налакћени на колена држећи се за главу. Тада су их немилосрдно тукли по целом телу кундацима , летвама од црквене ограде, чекићима црквеним свећњацима , копљима од рипида и барјака, црквеним кљигама и иконама. После тога су их оставлили да 2 дана леже на хладном бетону, затим пустили тобоже кућама, да бих их ускоро опет похватали.[7]
У срезу Војнић попаљена су сасвим или делимично ова села: Окић, Војнић, Живковића Коса, Купљенско, Михољско и Крњак. Првог децембра 1941. године на путу од Карловца усташе су палиле српска села. Тада су страдала села Тушиловић и Брезова Глава „Куће су палили не употребљавајући нека посебна запаљива средства „ већ шибицом а потом је ватра са једне куће преношена на другу запаљеним сеном; то је било могуће јер је уз сваку кућу био сењак“.[8]
Становништво
У Војнићу је 1991. године број Срба износио 90%. Многи од њих су протерани у операцији Олуја 1995. године. Први од њих који су се вратили 1997. дочекани су демонстрацијама и антисрпским графитима. Ситуација је данас боља, и процјењује се да Срба има око 65%. У јануару 2007. године постављене су двије ћириличне табле и српска тробојка на зграду општине.
Војнић је према попису из 2011. године имао 1.221 становника.[9]
Број становника по пописима
| Националност[10] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 1.156 | 1.204 | 1.120 | 981 | 743 | 732 | 488 | 441 | 509 | 511 | 476 | 406 | 337 | 355 | 336 |
Национални састав
| Националност[10] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Хрвати | 872 (75,43%) | 51 (4,23%) | 39 (3,48%) | 72 (7,33%) | 80 (10,76%) |
| Срби | 254 (21,97%) | 1.056 (87,70%) | 914 (81,60%) | 831 (84,70%) | 647 (87,07%) |
| Југословени | 0 | 30 (2,49%) | 141 (12,58%) | 70 (7,13%) | 8 (1,07%) |
| остали и непознато | 30 (2,59%) | 67 (5,56%) | 26 (2,32%) | 8 (0,81%) | 8 (1,07%) |
| Укупно | 1.156 | 1.204 | 1.120 | 981 | 743 |
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Војнић је имало 1.204 становника, следећег националног састава:
Привреда
Доминантна привредна грана је пољопривреда гдје је ратарство у функцији сточарства. Квалитетна шума је темељ дрвној индустрији, богате наслаге керамичке глине фабрици керамичких плочица. Од природних ресурса ту је још кварцни пијесак чија налазишта се не користе и нису довољно истражена. Стратешки план развоја привреде општине Војнић темељи се управо на властитим природним ресурсима гдје је могућ развој руралног туризма гдје би доминирао ловни туризам.
Спорт
Види још
Референце
- ^ Ђуро Затезало. „Масовне гробнице као сурова губилишта српског народа на подручју Кордуна, Баније и Лике 1941-1945.”. Радио сам свој сељачки и ковачки посао. Приступљено 6. 7. 2012.
- ^ jasenovac.info/cd/zrtve/mesta_z.
- ^ Страњаковић 1991, стр. 252, 253
- ^ Страњаковић 1991, стр. 224, 225
- ^ Душан Еромић, приватни чиновник из Војнића, Београд 28.9.1941. год. (К)
- ^ Миле Пајић, земљорадник из Крстиње, срез Војнић, Београд 16.5.1942. год.
- ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 170
- ^ Ђурађ Мађишић из Дугог Дола, Београд 11.6.1942 год. (К) Раде Љубишић из Тушиловића, београд 6.6.1942 (К)
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 8. 5. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
- Војнић – мапе, временски подаци
- Српско културно друштво „Просвјета": Фотографије
- СПЦО Војнић
- genocid.info