Операција Бљесак — разлика између измена

Операција Бљесак
	Део Рата у Хрватској
	; Операција Бљесак
Време	1. мај 1995 — 3. мај 1995.
Место	Република Српска Крајина
Исход	Победа Хрватске
Сукобљене стране
; Хрватска	; Р. С. Крајина
Жртве и губици
55 војника и полицајаца	283 цивила, убијено или нестало

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 19. децембар 2015. у 21:42

Операција Бљесак је војно-полицијска акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге 1. маја 1995. године под руководством Фрање Туђмана на територији Западне Славоније која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине са намером етничког чишћења простора западне Славоније. У време напада, подручје Западне Славоније било је под заштитом снага УН. За само 36 сати протерано је око 15.000 Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима 57 жена и 9 деце. Војска Југославије и Војска Републике Српске нису реаговале нити су се укључивале док је "Бљесак" трајао.^{[тражи се извор]}

Војна операција

Ову операцију су испланирали Фрањо Туђман (председник Хрватске), Гојко Шушак (министар одбране Хрватске), Јанко Бобетко (начелник Генералштаба хрватске војске), Петар Стипетић (генерал-потпуковник хрватске војске), Имре Аготић (генерал-потпуковник хрватске војске), Младен Маркач (генерал мајор хрватске полиције), Лука Џанко (генерал-мајор хрватске војске). Операција је почела у 05:00 часова 1. маја 1995. године, артиљеријским нападима на српске положаје од Пакраца до Јасеновца, са западне стране и од Доњих Богићеваца преко Медара до Пакраца са источне стране ЗС. Око 16.000 припадника хрватских снага напало је из више праваца мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине 1. маја у 5.30 сати, а становништво је затечено на спавању.^[1] Око шест часова, хрватски оклопни одред ушао је у „тампон“ зону, коју је у региону Пакраца требало да штите припадници јорданских „плавих шлемова“.

Изненадним ударом пресечени су градови Пакрац и Окучани с околином, а у окружењу хрватских снага нашло се 6.000 Срба, што значи да је нападача било више него становника у овој области, а однос броја војника четири према један.^{[тражи се извор]}

Команда Унпрофора потврдила је да је добила обавештење о почетку напада на Западну Славонију, у којем нису наведени разлози. Након почетка операције, јордански „плави шлемови“ су се повукли у своје базе, из којих су посматрали страдање људи које су били обавезни да заштите.

Хрватско Министарство унутрашњих послова саопштило је да је напад на Републику Српску Крајину само "полицијска операција" којом се "жели осигурати безбједност путника на дијелу ауто-пута од Загреба до Липовца", приписавши јој "локални карактер".^{[тражи се извор]}

У избегличкој колони Срба, који су се спашавали пред хрватском војском и полицијом на путу према Републици Српској убијена су или нестала 283 лица, међу којима је 57 жена и деветоро деце. Српски збег био је гађан авионским бомбама и топовским пројектилима.^[2]

Око 1.500 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН и одведено у логоре у Бјеловару и Вировитици. Након заробљавања хрватски судови су осудили велик број Срба за сваковрсне ратне злочине, од којих још увек 18-орица издржавају дугогодишње казне затвора у злогласном затвору Лепоглава.^{[тражи се извор]}

Већина од око 80.000 Срба напустила је своја огњишта и избегла у Републику Српску и тадашњу Савезну Републику Југославију, одакле се, према подацима УНХЦР-а, вратио незнатан број у односу на број избеглих, и то углавном старијих људи.^{[тражи се извор]}

До 1. маја 1995. године на територији Западне Славоније живела је 21.000 Срба, а до 1991. године око 150.000;

1. маја избегло је 8.000, остало у Пакрацу и околини 7.000, а страдало 6.000 Срба

450 бораца је погинуло, 285 жена и деце убијено у масакру, а 1.500 нестало.

Од тортуре умро је свештеник Лазар Дејанац, а свештеник Саво Почуча задобио је шест тешких рана приликом помоћи око евакуације жена и деце.

Манастир Света Ана је порушен, а четири сестре су нестале.

Ратни злочини и етничко чишћење

Хашки суд је 15. априла 2011. године прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале Хрватске војске Анту Готовину на 24 и Младена Маркача на 18 година затвора. Осуђени су за учествовање у удруженом злочиначком подухвату којег је предводио Фрањо Туђман, а чији је циљ био да током и након операција „Олуја“ и „Бљесак“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине.^[3] Хашки суд их је прогласио кривим за кривична дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а ослободио их је одговорности за присилно премештање становништва ^[4]

Документационо-информативни центар "Веритас" наводи податак да се за протеклих десет година на своја огњишта у западној Славонији вратило између 1.200 и 1.500 прогнаних Срба.^{[тражи се извор]}

У Хрватској се 1. мај обележава као празник кад је ослобођена Западна Славонија док се у Србији иде на парастос у цркву Светог Марка у Београду.^[5]^[6]^{[тражи се извор]}

Види још

Референце

Спољашње везе

[1] Vesti online / Vesti / Ex YU / Godišnjica stradanja u akciji "Bljesak", Приступљено 1. 4. 2013.

[2] ttp://www1.umn.edu/humanrts/commission/country52/6-yug.htm

[3] Gotovinin Doprinos Udruženom Zločinačkom Poduhvatu | Sense Agency | Vest, Приступљено 1. 4. 2013.

[4] Међународни кривични суд за бившу Југославију: Саопштење пресуде Готовини, Маркачу и Чермаку

[5] Odluka o ustanovljenju medalja za sudjelovanje u vojno-redarstvenim operacijama i u iznimnim pothvatima (NN 060/1995)

[6] Bebić: "Bljesak" je obasjao nadolazeću "Oluju" – Nacional.hr

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]