Фрушкогорски манастири — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 46: Ред 46:
{{портал|Србија|Православље}}
{{портал|Србија|Православље}}
{{commonscat|Monasteries on Fruška Gora}}
{{commonscat|Monasteries on Fruška Gora}}
* [http://fruskac.net/rs/lokacije/manastiri Фрушкогорски манастири] Фрушкаћ, Водич кроз Фрушку гору
* [http://www.discoverserbia.org/sr/srem/fruskogorski-manastiri Фрушкогорски манастири] Комплетан водич кроз Србију
* [http://www.discoverserbia.org/sr/srem/fruskogorski-manastiri Фрушкогорски манастири] Комплетан водич кроз Србију
* [http://www.dvorci.info/manastiri/mapa.php Фрушкогорски манастири]
* [http://www.dvorci.info/manastiri/mapa.php Фрушкогорски манастири]

Верзија на датум 18. фебруар 2016. у 14:20

Мапа манастира Српске православне цркве на Фрушкој гори
Манастир Раваница у Врднику
Улазне вратнице у манастир Гргетег
Унутрашњост манастира Крушедол
Манастир Кувеждин са околином
Шишатовац, главни прилаз манастирској цркви

На простору 50 km дужине и 10 km ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине УНЕСКО-а.

Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.

Манастири Српске православне цркве

Од запада ка истоку налазе се манастири:

Поред наведених, на Фрушкој гори се налази још један манастир Српске православне цркве: Света Петка код Беркасова[1]. Женски манастир успостављен је 2006. године уз цркву Свете Петке из 19. века и не сврстава се у ред традиционалних фрушкогорских манастира.

Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.

Манастирски храмови саграђени током 18. века представљју занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.

Зилотски манастир

Поред манастира Српске православне цркве, на Фрушкој гори се налази и православни зилотски манастир на Угару. [1]

Литература

Спољашње везе

  1. ^ http://sid.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=93:manastir-sveta-petka&catid=23