Фрушкогорски манастири — разлика између измена
Ред 46: | Ред 46: | ||
{{портал|Србија|Православље}} |
{{портал|Србија|Православље}} |
||
{{commonscat|Monasteries on Fruška Gora}} |
{{commonscat|Monasteries on Fruška Gora}} |
||
* [http://fruskac.net/rs/lokacije/manastiri Фрушкогорски манастири] |
* [http://fruskac.net/rs/lokacije/manastiri Фрушкогорски манастири] Водич кроз Фрушку гору, Фрушкаћ |
||
* [http://www.discoverserbia.org/sr/srem/fruskogorski-manastiri Фрушкогорски манастири] Комплетан водич кроз Србију |
* [http://www.discoverserbia.org/sr/srem/fruskogorski-manastiri Фрушкогорски манастири] Комплетан водич кроз Србију |
||
* [http://www.dvorci.info/manastiri/mapa.php Фрушкогорски манастири] |
* [http://www.dvorci.info/manastiri/mapa.php Фрушкогорски манастири] |
Верзија на датум 18. фебруар 2016. у 14:21
На простору 50 km дужине и 10 km ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине УНЕСКО-а.
Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.
Манастири Српске православне цркве
Од запада ка истоку налазе се манастири:
- Привина Глава
- Дивша
- Кувеждин
- Петковица
- Шишатовац
- Бешеново
- Мала Ремета
- Беочин
- Раковац
- Јазак
- Врдник
- Старо Хопово
- Ново Хопово
- Гргетег
- Велика Ремета
- Манастир Крушедол.
Поред наведених, на Фрушкој гори се налази још један манастир Српске православне цркве: Света Петка код Беркасова[1]. Женски манастир успостављен је 2006. године уз цркву Свете Петке из 19. века и не сврстава се у ред традиционалних фрушкогорских манастира.
Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.
Манастирски храмови саграђени током 18. века представљју занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.
Зилотски манастир
Поред манастира Српске православне цркве, на Фрушкој гори се налази и православни зилотски манастир на Угару. [1]
Литература
- Бранка Кулић, Недељка Срећков, „Манастири Фрушке горе“, Нови Сад 1994.
- Мирослав Тимотијевић, „Манастир Крушедол“, I-II, Београд 2008.
- Бојана Ибрајтер, историчар уметности (НИН, 29.9.2005)
Спољашње везе
- Фрушкогорски манастири Водич кроз Фрушку гору, Фрушкаћ
- Фрушкогорски манастири Комплетан водич кроз Србију
- Фрушкогорски манастири
- Добродошли на „српску Свету гору“ („Вечерње новости“, 8. септембар 2014)