Бар (Црна Гора) — разлика између измена

Бар
Бар;
	Панорама Бара
	Грб
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Бар
Становништво
— (2011)	13.503
Географске карактеристике
Координате	42° 05′ 21″ С; 19° 06′ 01″ И / 42.089166° С; 19.100166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	64 m
	Бар Бар на карти Црне Горе
Остали подаци
Градоначелник	Жарко Павићевић
Поштански број	85000
Позивни број	030
Регистарска ознака	BR
Веб-сајт	www.bar.me

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 31. мај 2016. у 21:39

Бар је градско насеље у општини Бар у Црној Гори. Према попису из 2011. има 13.503 становника (према попису из 1991. било је 10971 становника). Лука Бар је највећа црногорска лука. Бар је веза Црне Горе са свијетом, јер је гранична општина, која је Јадранским морем везана са Италијом. Од Подгорице је удаљен 75 km. Градоначелник је Зоран Срзентић.

Географија

Барска општина се налази на југу Црне Горе, између Јадранског мора и Скадарског језера. Сам град се налази на 42°6' географске ширине и 19°6' географске дужине, на надморској висини од 4 метра. Бар има преко 270 сунчаних дана што га чини једним од најсунчанијих градова у Европи.

Бар окружују бројне планине. Највећа је Румија, која се налази на надморској висини од 1.595 m. Поред ње, ту је, са једне стране Суторман чији се врх „Широка страна“ на надморкој висини од 1.185 m. Са друге стране налази се Лисињ са највишим врхом „Лошка“ на надморској висини од 1.353 m.

У околини Бара налази се неколико мањих ријека. Најближе граду су Рикавац (17 km) и Жељезница (19,5 km), које се уливају у Јадранско море.

Током 2010. године општину Бар је посетило 142.000 туриста што је чини једном од главних туристичких дестинација у Црној Гори.

Историја

Стари дио града, Стари Бар, помиње се у документима који потичу из 10. вијека. И поред многих земљотреса и ратова, сачувани су остаци зидина и тврђава са којој је предиван поглед на цијели град и околину. У близини града, у насељу Мировица, налази се дрво маслине старо између 2.000 и 2.500 година.

Име града

О називу Бара, имамо свједочанство из књиге Милорада Г. Медаковића, „Живот и обичаји Црногораца“ из 1860. године, странице 139. и 140.: „Прича се и данас проклетство краљице Јелене, која је побјегла од својег сина Драгутина и настанила се у једну пећину између Сотонића и Глухог Дола у Црмници. Муж њен, Краљ Стефан Рапави, побјегао од својег сина у Бар. У пећини је живила Јелена са њеном кћерком ђевојком и проводила живот у посту и молитви. Близу ове пећине има вир, који се зове Око, у којем се прелијепа риба ловила. Она се погодила са Глодољанима, да јој свако јутро оставе по једну рибу на плочи. Саставити се са људима није она хтела, већ би пошла по рибу, кад никог код Ока нема..." Када јој једном нису донијели рибу, дозивала их је и проклела: „Да Бог да, нигда је више у Оку не уловили! Она узјаше на коња и побјегне у Бар, па да је рекла: „Бар ме ође нећете наћи ни варати“, и отуда да се прозвало оно мјесто Бар."

Средњовјековни Бар

По Константину Порфирогениту, Авари су „уништили“ Романе (илиро-романске староједиоце; „Грке“ и „Римљане“ из народне традиције) који су живјели у равницама, тако да су потражили спас у утврђеним приморским градовима (Улцињу, Будви, посебно у Котору). Претпоставља се да је овако насељено становништво из основа подигло и град Бар. Током XI века он постаје престоница слободне српске државе у Зети под Стефаном Војиславом и Михајлом, да би крајем истог вијека постао седиште самосталне црквене организације у оквиру католичке цркве знане као Барска надбискупија. Ондашњи Бар, који је вјековима био добро утврђен град, са подграђем (данас Стари Бар) од обале Јадранског мора је био удаљен око пет километара и користио је пристаниште, са тргом Пристаном. У Бару се током средњег вијека ковао бакарни новац, фолар, а за вријеме Балшића и сребрни динар. Град је имао и свој статут, који се помиње 1330. године, али исти није сачуван. Подаци из 1247. године нам говоре да се на челу свих грађана (лат. seniores et populus) налазио кнез (лат. comes) а постављао га је носилац суверенитета над градом. Средином XIV вијека јасно се разликују сталежи: пучани и патрицији (54 породице, са око 400 чланова, на почетку XV вијека). У XIV вијеку је настало Велико вијеће (лат. Maius et generale consilium) а оснивањем Малог вијећа, 1372. још је више учвршћена власт аристократије. Бар је често мијењао господаре. Најприје је у рукама Византије, државе Дукље, па опет византијски, до 1183. године, када улази у састав средњовјековне државе, Србије Немањића. У рукама је господара ЗетеБалшића (до 1405. и 1412-1421) када градом управљају војводе и кефалије (дјелећи власт и посједе са самоуправним градским органима). Под Венецијом је (1405—1412. као и 1421). За владе Млетака, највећи градски функционер је потестас (подест). У оквиру Српске деспотовине је од 1421. до 1441. Кратко је у рукама великог босанског војводе Стефана Вукчића Косаче (1441. и 1442-1443). Бар је остао под Млетачком републиком од 1443. до освајања од стране Османлија, 1571. године.

Период од 1571. до 1878. године

По споразуму Османлија и Млечана о предаји града (1571) утврђене су за Бар одређене привилегије, које је потврдио султан Мурат III, 1575. године (унесено у дефтер из 1583. године).

У Књажевини и Краљевини Црној Гори

Бар је ослобођен од турске власти јануара 1878. године и Црна Гора је преко оближњег Пристана, добила излаз на море и могућност да се ојача привреда. Бар постаје сједиште капетаније у Приморској нахији, а на напуштена муслиманска имања су досељавани насељеници из Пипера, Куча и Бјелопавлића (додјељивана су им такозвана „муџахединска имања“ или исушено земљиште у барском пољу, гдје ће бити формиран Нови Бар). У јесен 1878. године, отворена је основна школа у (Старом) Бару, а 1879. - пошта. Основана је и Српска народна читаоница. Изградња пута за Вирпазар, завршена је 1878. а за Улцињ, 1906. године. Почетком вијека, значајан је продор италијанског капитала на ово подручје. Важно је и потписивање уговора са Барским друштвом: о изградњи пристаништа и жељезнице Бар - Вир(пазар) 1906. године. Први возови су кренули 1908. године, а радови на пристаништу су завршени 1912. Године 1913. пуштена је у рад прва електрична централа на Пристану. Народна банка у Бару основана је 1909. године, са основним капиталом од два милиона перпера.

Манифестације

"Барски љетопис“ представља најзначајнији културни фестивал у општини и одржава се у јулу и августу. Током ових дана, одржавају се бројне представе, концерти, изложбе и промоције књига. „Интернационални ТВ фестивал“ који се одржава у октобру, представља смотру ТВ остварења из целог света. „Сусрети под старом маслином“ су манифестација дечјег стваралаштва која се одржава у новембру. „Дани Мркојевића“ су забавна манифестација, док су „Пливачки маратон“ и "Port cup" (турнир у женској одбојци) спортске манифестације које се одржавају у августу. Крајем новембра се одрзава манифестација „Маслинијада“ посвећена том древном дрвету и њеним плодовима.

Демографија

У насељу Бар живи 10.486 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,0 година (35,1 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 4.449 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника




1948.	897
1953.	1.113
1961.	2.184
1971.	3.612
1981.	6.742
1991.	10.971	10.848
2003.	14.059	13.719
2011.		13.503

Етнички састав према попису из 2003.^[2]‍

Црногорци	6.740	49,12%
Срби	4.956	36,12%
Муслимани	239	1,74%
Бошњаци	204	1,48%
Албанци	133	0,96%
Хрвати	126	0,91%
Југословени	93	0,67%
Македонци	26	0,18%
Роми	20	0,14%
Словенци	17	0,12%
Руси	17	0,12%
Мађари	15	0,10%
Италијани	4	0,02%
Немци	1	0,00%
Египћани	1	0,00%
непознато	262	1,90%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	39	42
80+	52	92
75—79	104	149
70—74	188	241
65—69	275	291
60—64	287	314
55—59	326	380
50—54	498	547
45—49	513	614
40—44	475	600
35—39	430	522
30—34	389	506
25—29	475	535
20—24	541	563
15—19	585	572
10—14	472	470
5—9	470	403
0—4	372	387
Просек :	506	55

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	308	480	630	1.048	2.012	3.394	4.480

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	4.449	818	922	851	1.143	486	153	55	13	6	2

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	5.177	1.741	3.077	132	131	96
Женски	5.968	1.612	3.143	749	376	88
УКУПНО	11.145	3.353	6.220	881	507	184

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.364	21	4	6	102
Женски	2.192	1	0	3	147
УКУПНО	4.556	22	4	9	249
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	53	133	306	121	766
Женски	19	31	476	171	364
УКУПНО	72	164	782	292	1.130
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	20	70	369	81	60
Женски	40	67	221	217	241
УКУПНО	60	137	590	298	301
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	147	0	1	104
Женски	128	1	3	62
УКУПНО	275	1	4	166

Саобраћај

Види још

Референце

^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

Спољашње везе

[1] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176

[2] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9

[3] Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 50: / Ред 50: @@
 == Манифестације ==
 [[Датотека:Sportska dvorana Topolica.jpg|мини|261п|Спортска дворана Тополица]]
-[[Датотека:Aqueduct stari bar.jpg|мини|261п|Стари Бар]]
+[[Датотека:Aqueduct stari bar.jpg|мини|261п|[[Барски аквадукт]] и стари Бар]]
 [[Датотека:Main town beach in Bar, Montenegro.jpg|мини|261п|Главна градска плажа у центру током октобра]]
 "Барски љетопис“ представља најзначајнији културни фестивал у општини и одржава се у јулу и августу. Током ових дана, одржавају се бројне представе, концерти, изложбе и промоције књига. „Интернационални ТВ фестивал“ који се одржава у октобру, представља смотру ТВ остварења из целог света. „Сусрети под старом маслином“ су манифестација дечјег стваралаштва која се одржава у новембру. „Дани Мркојевића“ су забавна манифестација, док су „Пливачки маратон“ и "Port cup" (турнир у женској одбојци) спортске манифестације које се одржавају у августу. Крајем новембра се одрзава манифестација „Маслинијада“ посвећена том древном дрвету и њеним плодовима.