Херцеговци — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Bih regions04.png|мини|280п|Географска регија Херцеговина у Босни и Херцеговини, према 2. издању енциклопедије Југославије.<ref>[http://img684.imageshack.us/img684/953/geografskeregije.jpg]</ref>]]
[[Датотека:Bih regions04.png|мини|280п|Географска регија Херцеговина у Босни и Херцеговини, према 2. издању енциклопедије Југославије.<ref>[http://img684.imageshack.us/img684/953/geografskeregije.jpg]</ref>]]
'''Херцеговци''' су народ [[Херцеговина|Херцеговине]], а у ширем смислу и [[Стара Херцеговина|Старе Херцеговине]]. Некада су се називали Хумљани или Хуми (по [[Хум]]у, како се првобитно називала ова историјска држава). Крунисањем [[Стефан Вукчић Косача|Стјепана Вукчича Косаче]] у [[Манастир Милешева|Манастиру Милешеви]] титулом Херцег [[Свети Сава|Светог Саве]], држава [[Хум]] се почиње називати [[Херцеговина]] а народ који тамо живи Херцеговцима. Пореклом су углавном [[Срби]] тј етничка група српског народа, који могу бити [[православци]] (који се махом национално изјашњавају као Срби, а понеки и као [[Црногорци (народ)|Црногорци]]), и [[римокатолици]] (који се махом национално изјашњавају као [[Хрвати]]), [[муслимани]] (који се махом национално изјашњавају као [[Бошњаци]], до скора [[Муслимани (народ)|Муслимани]]), као и припадници других вера и народа који ту живе.
'''Херцеговци''' су народ [[Херцеговина|Херцеговине]], а у ширем смислу и [[Стара Херцеговина|Старе Херцеговине]]. Некада су се називали Хумљани или Хуми (по [[Хум]]у, како се првобитно називала ова историјска држава). Крунисањем [[Стефан Вукчић Косача|Стјепана Вукчича Косаче]] у [[Манастир Милешева|Манастиру Милешеви]] титулом Херцег [[Свети Сава|Светог Саве]], држава [[Хум]] се почиње називати [[Херцеговина]] а народ који тамо живи Херцеговцима. Пореклом су углавном [[Срби]] тј. етничка група српског народа, који могу бити [[православци]] (који се махом национално изјашњавају као Срби, а понеки и као [[Црногорци (народ)|Црногорци]]), и [[римокатолици]] (који се махом национално изјашњавају као [[Хрвати]]), [[муслимани]] (који се махом национално изјашњавају као [[Бошњаци]], до скора [[Муслимани (народ)|Муслимани]]), као и припадници других вера и народа који ту живе.


У мнигим византинским и средњевековним списима се помињу као [[Хумљани]] или [[Захумље|Захумљани]] и [[Травунија|Травуњани]]. Термин Херцеговац се појављује у издању „[[Српски рјечник|Српског рјечника]]“ [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]] из [[1852]].<ref name=Српски рјечник>[http://books.google.ba/books?id=58oGAAAAQAAJ&hl=sr&pg=PT12&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false Српски рјечник]</ref> у облику ''Ерцеговац'', ''Ерцеговка'', ''Еро'' и ''Еркиња''.
У мнигим византинским и средњевековним списима се помињу као [[Хумљани]] или [[Захумље|Захумљани]] и [[Травунија|Травуњани]]. Термин Херцеговац се појављује у издању „[[Српски рјечник|Српског рјечника]]“ [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]] из [[1852]].<ref name=Српски рјечник>[http://books.google.ba/books?id=58oGAAAAQAAJ&hl=sr&pg=PT12&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false Српски рјечник]</ref> у облику ''Ерцеговац'', ''Ерцеговка'', ''Еро'' и ''Еркиња''.

Верзија на датум 20. јун 2017. у 21:57

Географска регија Херцеговина у Босни и Херцеговини, према 2. издању енциклопедије Југославије.[1]

Херцеговци су народ Херцеговине, а у ширем смислу и Старе Херцеговине. Некада су се називали Хумљани или Хуми (по Хуму, како се првобитно називала ова историјска држава). Крунисањем Стјепана Вукчича Косаче у Манастиру Милешеви титулом Херцег Светог Саве, држава Хум се почиње називати Херцеговина а народ који тамо живи Херцеговцима. Пореклом су углавном Срби тј. етничка група српског народа, који могу бити православци (који се махом национално изјашњавају као Срби, а понеки и као Црногорци), и римокатолици (који се махом национално изјашњавају као Хрвати), муслимани (који се махом национално изјашњавају као Бошњаци, до скора Муслимани), као и припадници других вера и народа који ту живе.

У мнигим византинским и средњевековним списима се помињу као Хумљани или Захумљани и Травуњани. Термин Херцеговац се појављује у издању „Српског рјечникаВука Караџића из 1852.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> у облику Ерцеговац, Ерцеговка, Еро и Еркиња.

Познати Херцеговци

Види још

Референце

  1. ^ [1]

Литература