Демократска странка (Србија) — разлика између измена
м Бот Мења: sv:Serbiens demokratiska parti |
→Обнављање рада: мали допринос писмености чланка |
||
| Ред 27: | Ред 27: | ||
== Обнављање рада == |
== Обнављање рада == |
||
[[11. децембар|11. децембра]] [[1989]]. група интелектуалаца је одржала конференцију за новинаре и најавила обнављање рада Демократске странке. Још није била формирана законска основа за вишепартијски систем, али је атмосфера пред распад тадашње [[СФРЈ]] најављивала крај једнопартијског режима. Са конференције је упућен позив за прикључење првој опозиционој странци у Србији. Оснивачка скупштина је одржана [[3. фебруар]]а [[1990]]. године. За њеног председника је изабран [[Драгољуб Мићуновић]], а за председника извршног одбора [[Коста Чавошки]]. Странка узима учешће на првом антивладином протестном митингу. Пред крај се 1990. одржавају први вишестраначки избори у Србији на којима странка има кандидате у 176 од 250 изборних јединица на којима странка осваја 7 мандата. Неколико дана пред изборе из странке иступају [[Никола Милошевић]] и [[Коста Чавошки]], пошто су сматрали да нису створену услови за поштене изборе, и оснивају [[Српска |
[[11. децембар|11. децембра]] [[1989]]. група интелектуалаца је одржала конференцију за новинаре и најавила обнављање рада Демократске странке. Још није била формирана законска основа за вишепартијски систем, али је атмосфера пред распад тадашње [[СФРЈ]] најављивала крај једнопартијског режима. Са конференције је упућен позив за прикључење првој опозиционој странци у Србији. Оснивачка скупштина је одржана [[3. фебруар]]а [[1990]]. године. За њеног председника је изабран [[Драгољуб Мићуновић]], а за председника извршног одбора [[Коста Чавошки]]. Странка узима учешће на првом антивладином протестном митингу. Пред крај се 1990. одржавају први вишестраначки избори у Србији на којима странка има кандидате у 176 од 250 изборних јединица на којима странка осваја 7 мандата. Неколико дана пред изборе из странке иступају [[Никола Милошевић]] и [[Коста Чавошки]], пошто су сматрали да нису створену услови за поштене изборе, и оснивају [[Српска либерална странка|Српску либералну странку]]. |
||
[[1992]]. године унутар странке се јавља озбиљна тензија, а због идеје о стварању коалиције са СПО-ом и независним интелектуалцима под именом ДЕПОС. Тим поводом се од ДС-а отцепљује једно крило које је за ДЕПОС и формира [[Демократска странка Србије|Демократску странку Србије]], на чије је чело дошао [[Војислав Коштуница]]. |
[[1992]]. године унутар странке се јавља озбиљна тензија, а због идеје о стварању коалиције са СПО-ом и независним интелектуалцима под именом ДЕПОС. Тим поводом се од ДС-а отцепљује једно крило које је за ДЕПОС и формира [[Демократска странка Србије|Демократску странку Србије]], на чије је чело дошао [[Војислав Коштуница]]. |
||
Верзија на датум 7. јун 2008. у 00:40
Демократска странка | |
|---|---|
| Датотека:Ds-logo.JPG | |
| Вођа | Борис Тадић |
| Основана | 1919 |
| Седиште | Крунска 69, Београд |
| Идеологија | Социјалдемократија |
| ds | |
Демократска странка је социјалдемократска странка у Србији. Њен лидер је Борис Тадић, који је тренутно (од јуна 2004) председник Србије. Демократска странка у Народној скупштини Републике Србије има 64 посланика; демократе такође заступа и 37 представника у Скупштини Аутономне покрајине Војводине. Ови резултати су остварени на претходним републичким парламентарним изборима који су одржани 21. јануара 2007. ДС је на тим изборима заузела друго место. На последњој страначкој скупштини, 18. фебруара 2006, Тадић је поново изабран за председника.
Оснивање
Демократска странка основана је 16. фебруара 1919. године у Сарајеву уједињењем странака самосталних радикала, напредњака, либерала и српског дела Хрватско-српске коалиције. Њен први лидер био је Љубомир Давидовић. У политичком животу Краљевине Југославије, ДС је имала велики утицај. На изборима је увек била у врху по добијеним гласовима, али је на власти била само 1919. и 1924. године, укупно мање од године дана.
Након Давидовићеве смрти, 1940. године, лидер ДС постаје Милан Грол.
Забрана
После Другог светског рата, 1945, и формирања нове, социјалистичке, државе: Федеративне Народне Републике Југославије у којој је власт била КПЈ, за ДС и остале странке није било места, иако је Милан Грол, тадашњи лидер демократа, био потпредседник у привременој југословенској Влади под вођством лидера КПЈ, Јосипа Броза Тита. Након што су комунисти победили на изборима новембра 1945. године, забранили су рад свим странкама и ДС је нестала из политичког живота.
Обнављање рада
11. децембра 1989. група интелектуалаца је одржала конференцију за новинаре и најавила обнављање рада Демократске странке. Још није била формирана законска основа за вишепартијски систем, али је атмосфера пред распад тадашње СФРЈ најављивала крај једнопартијског режима. Са конференције је упућен позив за прикључење првој опозиционој странци у Србији. Оснивачка скупштина је одржана 3. фебруара 1990. године. За њеног председника је изабран Драгољуб Мићуновић, а за председника извршног одбора Коста Чавошки. Странка узима учешће на првом антивладином протестном митингу. Пред крај се 1990. одржавају први вишестраначки избори у Србији на којима странка има кандидате у 176 од 250 изборних јединица на којима странка осваја 7 мандата. Неколико дана пред изборе из странке иступају Никола Милошевић и Коста Чавошки, пошто су сматрали да нису створену услови за поштене изборе, и оснивају Српску либералну странку.
1992. године унутар странке се јавља озбиљна тензија, а због идеје о стварању коалиције са СПО-ом и независним интелектуалцима под именом ДЕПОС. Тим поводом се од ДС-а отцепљује једно крило које је за ДЕПОС и формира Демократску странку Србије, на чије је чело дошао Војислав Коштуница.
На скупштини ДС, 1994. године, за новог лидера изабран је Зоран Ђинђић.
Протести 1996/97
У лето 1996, пред савезне и локалне изборе, ДС је формирала коалицију са СПО, ГСС и ДСС, који је учествовао у овој коалицији само на савезним изборима. Трочлана коалиција Заједно освојила је на локалним изборима победу у више градова Србије. Међутим, власт није хтела то да призна. Наступиле су тромесечне демонстрације на улицама Београда и других градова Србије. Коначно је режим, почетком 1997, признао опозицији победу, делимично и под притиском мисије Фелипеа Гонзалеса, западног посредника.
Победа ДОС-а
Почетком јануара 2000. године, створена је коалиција Демократска опозиција Србије (ДОС), састављена од 18 странака. У ДОС-у су најјачи били Српски покрет обнове и ДС. Међутим, СПО је током те године напустио ову коалицију. ДОС је за кандидата на ванредним изборима за председника СРЈ 24. септембра 2000. изабрао Војислава Коштуницу. Он је победио на изборима, али власт то није хтела да призна. Организовани су масовни митинзи и 5. октобра народ је на силу заузео све најважније државне институције и довео ДОС на власт, а победу је потврдио и уставни суд.
Ђинђићева Влада
Демократска опозиција Србије је на изборима за Скупштину Србије, 23. децембра 2000. освојила двотрећинску већину у парламенту. За председника нове Владе Србије изабран је Зоран Ђинђић.
Странка југословенског председника Коштунице, ДСС је августа 2001. године напустила ДОС и републичку Владу. То је означило велику кризу у владајућој коалицији, али је премијер Ђинђић сачувао коалицију и већину у Скупштини.
Убиство Ђинђића и крај ДОС-а
Дана 12. марта 2003. године убијен је премијер Србије и лидер демократа Зоран Ђинђић. Сахрањен је 15. марта у Београду. Главни одбор партије одлучио је да странку води, до избора новог председника, Зоран Живковић. Он је постао и председник српске Владе.
ДОС се распао у јесен 2003. године, када је и Влада изгубила већину у Скупштини. Расписани су ванредни парламентарни избори за 28. децембар. Демократска странка наступила је самостално и освојила 37 посланичких места. Међутим, она није ушла у нову Владу, коју су формирали ДСС, Г17+ и коалиција СПО-НС, уз помоћ СПС.
Ново руководство
На децембарским изборима, Борис Тадић, потпредседник демократа и тадашњи министар одбране СЦГ, предводио је листу ДС. Тада је и постао шеф посланичке групе партије у републичком парламенту.
На изборима за председника ДС, фебруара 2004, скупштина странке изабрала је убедљивом већином Бориса Тадића за новог лидера. Четири потпредседника изабрана су са Тадићеве листе. То су били Ненад Богдановић, Бојан Пајтић, Душан Петровић и Слободан Гавриловић.
Тадић је постао кандидат ДС на изборима за председника Србије јуна 2004. Победио је у другом кругу, 27. јуна, кандидата Српске радикалне странке Томислава Николића.
Посланици Демократске странке одлучили су да напусте републичку Скупштину, октобра 2005. године, због тога што сматрају да су им незаконито одузета два мандата.
На изборима за Народну скупштину, који су одржани 21. јануар 2007. године, Демократска странка је учествовала у коалицији са странком Расима Љајића.