Вителије — разлика између измена
Ред 35: | Ред 35: | ||
Вителије је по карактеру био безазлен, склон сваком добру, владар против своје воље, и немоћан у игри "виших сила". Вителије није био нарочито амбициозан, већ лењи опортуниста. Јео је обилно по пет пута на дан. Био је по томе познат; уживао је у јелу и пићу, и да би могао да се гости ишао је у свој вомиториум<ref>"Правда", Београд 12. мат 1937.</ref> (да се исповраћа уз помоћ неког прашка) па наставио даље. Као владар ковао је новац, на којем су поред његовог лика и ликови његове деце и оца Лициуса. Реч је о златницима, сребрњацима и бронзаним новчићима. <ref>"Време", Београд 7. октобар 1934.</ref> |
Вителије је по карактеру био безазлен, склон сваком добру, владар против своје воље, и немоћан у игри "виших сила". Вителије није био нарочито амбициозан, већ лењи опортуниста. Јео је обилно по пет пута на дан. Био је по томе познат; уживао је у јелу и пићу, и да би могао да се гости ишао је у свој вомиториум<ref>"Правда", Београд 12. мат 1937.</ref> (да се исповраћа уз помоћ неког прашка) па наставио даље. Као владар ковао је новац, на којем су поред његовог лика и ликови његове деце и оца Лициуса. Реч је о златницима, сребрњацима и бронзаним новчићима. <ref>"Време", Београд 7. октобар 1934.</ref> |
||
По смрти цара Нерона 68. године настало је нестабилно стање са нередима. Римске легије су постале битне, а она Германска је изабрала Вителија за цара.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 1931.</ref> Свој успон на престо дуговао је двојици команданата легија на [[Рајна|Рајни]] који су стајали на челу побуњених легија и који су у њему нашли идеалног претедента на царску функцију. Тако је Вителије у [[Келн]]у извикан за цара. |
По смрти цара Нерона 68. године настало је нестабилно стање са нередима. Римске легије су постале битне, а она Германска је изабрала Вителија за цара.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 1931.</ref> Свој успон на престо дуговао је двојици команданата легија на [[Рајна|Рајни]] који су стајали на челу побуњених легија и који су у њему нашли идеалног претедента на царску функцију. Тако је Вителије у [[Келн]]у извикан за цара. |
Верзија на датум 22. новембар 2018. у 09:37
Вителије | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Аул Вителије Германик |
Датум рођења | 24. септембар 15. н. е. |
Место рођења | Рим, |
Датум смрти | 22. децембар 69. н. е. (54 год.) |
Место смрти | Рим, Римско царство, данас Италија |
Породица | |
Супружник | Галерија Фундана |
Родитељи | Луције Вителије Секстилија |
Династија | Година четири цара |
Римски цар | |
Период | 16. април — 22. децембар 69. (8 месеци) |
Претходник | Отон |
Наследник | Веспазијан |
Аул Вителије Германик (лат. Aulus Vitelius Germanicus, рођен септембра 15. године, погинуо децембра 69. године) био је римски цар од 17. априла 69. до своје смрти. Вителије је био један од царева у Години четири цара.
Слика о Вителију у историјским изворима
По сачуваним историјским изворима, а то се нарочито односи на Светонија, слика о Вителију је неповољна. Један од разлога је могао бити то што је Светонијев отац био официр у војсци која се борила на страни Отонa против Вителија.
Успон, владавина, смрт
Вителије је био син Луција (Лициуса) Вителија који је био конзул и управник Сирије под царем Тиберијем. Вителијев истоимени син постао је конзул 48. године, а нешто касније био је управник Африке. Крајем 68. године, Галба му је доделио команду над Доњом Германијом, и Вителије је нарочиту популарност стекао међу војницима захваљујући својој дарежљивости.
Вителије је по карактеру био безазлен, склон сваком добру, владар против своје воље, и немоћан у игри "виших сила". Вителије није био нарочито амбициозан, већ лењи опортуниста. Јео је обилно по пет пута на дан. Био је по томе познат; уживао је у јелу и пићу, и да би могао да се гости ишао је у свој вомиториум[1] (да се исповраћа уз помоћ неког прашка) па наставио даље. Као владар ковао је новац, на којем су поред његовог лика и ликови његове деце и оца Лициуса. Реч је о златницима, сребрњацима и бронзаним новчићима. [2]
По смрти цара Нерона 68. године настало је нестабилно стање са нередима. Римске легије су постале битне, а она Германска је изабрала Вителија за цара.[3] Свој успон на престо дуговао је двојици команданата легија на Рајни који су стајали на челу побуњених легија и који су у њему нашли идеалног претедента на царску функцију. Тако је Вителије у Келну извикан за цара. У стварности, Вителије никада није прихваћен за цара у читавом римском свету, иако је Сенат у Риму прихватио његов избор. Када је Вителије стигао са војском у Италију и Рим, престоница је постала поприште крвопролића и масакра. Убрзо је постало познато да су војске из Далмације и Илирика прогласиле за цара Веспазијана. Очекујући долазак Веспазијанове војске, Вителије је покушао да се споразуме са новим претедентом, али му то нису дозволили преторијанци. Победио је Веспарзијан, а Вителије се повукао. Када је видео свуда издајство и поразе, захвалио се на власти. Убрзо је Вителије био убијен на губилишту, где га је одвео један високи официр, током немира.
Референце
Спољашње везе
- Живот Вителијев (по Светонију, на латинском и у енглеском преводу.)