Слатина (Подравска) — разлика између измена
м Исправљање ситних грешака |
м Исправљање координата |
||
Ред 17: | Ред 17: | ||
| густина = |
| густина = |
||
| површина = 156 |
| површина = 156 |
||
| гшир = 45. |
| гшир = 45.702070 |
||
| гдуж = 17. |
| гдуж = 17.700930 |
||
| надм_висина = |
| надм_висина = |
||
| дан_града = |
| дан_града = |
Верзија на датум 29. децембар 2018. у 09:42
Слатина | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Вировитичко-подравска |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 10.208 |
Агломерација (2011.) | 13.686 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 42′ 07″ С; 17° 42′ 03″ И / 45.702070° С; 17.700930° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 156 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Иван Рошташ |
Поштански број | 33520 |
Слатина (раније Подравска Слатина) је град у Хрватској, у Вировитичко-подравској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 13.686 становника, а у самом насељу је живело 10.208 становника.[1]
Становништво
Град Слатина
Број становника по пописима
година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 14.819 | 15.844 | 14.638 | 13.475 | 12.598 | 12.509 | 11.805 | 11.929 | 10.290 | 10.201 | 9.188 | 8.372 | 6.548 | 6.625 | 5.464 |
- напомене:
Настао из старе општине Подравска Слатина. До 1991. исказиван под именом Подравска Слатина. У 1981. део података садржан је у општини Сопје.
Слатина (насељено место)
Број становника по пописима
година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 10.920 | 11.416 | 9.923 | 8.066 | 6.318 | 5.735 | 5.006 | 5.100 | 3.861 | 3.785 | 3.180 | 2.828 | 2.236 | 2.070 | 1.451 |
- напомене:
До 1910. исказивано под именом Слатина. Од 1921. до 1991. исказивано под именом Подравска Слатина. У 1981. повећано припајањем насеља Слатински Липовац. За то бивше насеље садржи податке од 1857. У 1948. садржи део података за насеље Мединци.
Историја
Други свјетски рат
Срески начелник у Подравској Слатини Флоријан Косица, на зборовима је јавно изјављивао да су Срби „ван закона“.
У Подравској Слатини виђенији су Срби затварани и у затвору батинама присиљавани да се покатоличе. Они који су поднели молбу за покатоличавање одмах су пуштани на слободу, док они који су били на слободи, а нису поднели молбе за католичење одвођени у затворе, тучени и присиљавани да то учине. Тако су поступали и у селима овога среза.[2]
У Подравској Слатини априла 1941. године ухапшен је велики број угледних грађана, њих око 40, међу којима Милан Новаковић, трговац, др. Прерадовић, јавни бележник, Ђорђе Селаковић, адвокат Марко Дробац, надлугар Глиша Зечић, трговац и др.[3][непоуздан извор?]
У срезу Подравска Слатина порушене су православне цркве у Мединцима, Воћину, Лисичанима, Сухој Млаки, Добровићу, Новој Биковици, Подравској Слатини.[4]
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Подравска Слатина је имало 11.416 становника, следећег националног састава:
Референце
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 9. 4. 2014.
- ^ Страњаковић 1991, стр. 303.
- ^ Славка Пиштелић, општински чиновник из Подравске Слатине, у Београду 6. јула 1942. (К)
- ^ Милош Ивошевић из Греде, срез Подравска Слатина, Поповић 31.12.1941. године
Извор
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе
Литература
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.