Манастир Клисина — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м .
Нема описа измене
Ред 3: Ред 3:
| слика = Klisina prijedor.JPG
| слика = Klisina prijedor.JPG
| опис слике = Манастир Клисина
| опис слике = Манастир Клисина
| држава ={{застава|Република Српска}}
| држава = {{застава|Република Српска}}
| година оснивања = [[13. век|13. вијек]]
| година оснивања = [[13. вијек]]
| ктитор = [[Стефан Драгутин]]
| ктитор = [[Стефан Драгутин]]
| локација = [[Ништавци]] , 15 -{km}- јужно од [[Приједор]]а
| локација = [[Ништавци]] , 15 -{km}- јужно од [[Приједор]]а
| јурисдикција =[[Српска православна црква]]
| јурисдикција = [[Српска православна црква]]
| епархија = [[Епархија бихаћко-петровачка]]
| епархија = [[Епархија бихаћко-петровачка]]
| посвећен = [[Огњена Марија]]
| посвећен = [[Огњена Марија]]
Ред 14: Ред 14:
| longd = 16 | longm = 43 | longs = 03.6 | longEW = E
| longd = 16 | longm = 43 | longs = 03.6 | longEW = E
}}
}}
'''Манастир Клисина''' се налази у [[Село|селу]] [[Ништавци]], 15 -{km}- јужно од [[Приједор]]а, у [[Град Приједор|граду Приједор]], [[Република Српска]]. [[Манастир]] је посвећен [[Света великомученица Марина|Светој великомученици Марини]] (Огњена Марина). Смјештен је на једном узвишењу покрај пута којим се из Приједора стиже у [[Сански Мост]], а у близини протиче и ријека [[Сана (ријека)|Сана]]. Овај манастир данас представља једно од духовних средишта вјерног српског народа на сјеверозападу Српске.<ref>[http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=8588 Радио-телевизија Републике Српске: Бдење и слава манастира Клисина 1. август 2010.]</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.turizamrs.org/pocetna.php?menu_id=27&cid=2&page=144 | title = Туристичка организација Републике Српске: Манастир Клисина | accessdate=06. 08. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140502201041/http://www.turizamrs.org/pocetna.php?menu_id=27&cid=2&page=144 |archive-date=02. 05. 2014 |url-status=dead }}</ref>
'''Манастир Клисина''' се налази у [[Село|селу]] [[Ништавци]], 15 -{km}- јужно од [[Приједор]]а, у [[Град Приједор|граду Приједор]], [[Република Српска]]. [[Манастир]] је посвећен [[Света великомученица Марина|Светој великомученици Марини]] (Огњена Марина). Смјештен је на једном узвишењу покрај пута којим се из Приједора стиже у [[Сански Мост]], а у близини протиче и ријека [[Сана (ријека)|Сана]]. Ова богомоља данас представља једно од духовних средишта вјерног српског народа на сјеверозападу Српске.<ref>[http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=8588 Радио-телевизија Републике Српске: Бдење и слава манастира Клисина 1. август 2010.]</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.turizamrs.org/pocetna.php?menu_id=27&cid=2&page=144 | title = Туристичка организација Републике Српске: Манастир Клисина | accessdate=06. 08. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140502201041/http://www.turizamrs.org/pocetna.php?menu_id=27&cid=2&page=144 |archive-date=02. 05. 2014 |url-status=dead }}</ref>


== Прошлост ==
== Историја манастира ==
Првобитни, средњовјековни манастир, порушен је одмах послије пада [[Босна|Босне]] под [[Турци|Турке]] [[1463]]. године, а био је посвећен [[Сретење Господње|Сретењу Господњем]]. Народно предање сачувало је успомену на порушени манастир самим именом Клисина, које долази од грчке ријечи „еклисија“ ({{jez-gr|εκκλησία}}) — црква.
Првобитни, средњовјековни манастир, порушен је одмах послије пада [[Босна|Босне]] под [[Турци|Турке]] [[1463]]. године, а био је посвећен [[Сретење Господње|Сретењу Господњем]]. Народно предање сачувало је успомену на порушени манастир самим именом Клисина, које долази од грчке ријечи „еклисија“ ({{jez-gr|εκκλησία}}) — црква.


Ред 25: Ред 25:
Дрвено здање је служило као парохијска црква све до [[1941]]. године, кад су је [[усташе]] запалиле. Тада су мјештани села [[Ништавци]] звоно потопили у ријеку [[Сана (ријека)|Сану]] да би га сачували за боља времена. Одмах послије рата на рушевинама цркве подигнута су четири стуба и на њих је окачено звоно, па се ту за велике празнике вршило богослужење. Људи су се окупљали за [[Сретење Господње|Сретење]], [[Духови (празник)|Духове]] и [[Огњена Марина|Огњену Марину]] ([[30. јул]]и).
Дрвено здање је служило као парохијска црква све до [[1941]]. године, кад су је [[усташе]] запалиле. Тада су мјештани села [[Ништавци]] звоно потопили у ријеку [[Сана (ријека)|Сану]] да би га сачували за боља времена. Одмах послије рата на рушевинама цркве подигнута су четири стуба и на њих је окачено звоно, па се ту за велике празнике вршило богослужење. Људи су се окупљали за [[Сретење Господње|Сретење]], [[Духови (празник)|Духове]] и [[Огњена Марина|Огњену Марину]] ([[30. јул]]и).


[[Темељ]]и мале дрвене цркве из турског периода пронађени су приликом копања темеља за садашњи манастирски храм, а пронађени су и гробови у самом [[храм]]у и око храма.
Подлога мале дрвене цркве из турског времена пронађени су приликом копања подлога за садашњи храм, а пронађени су и гробови у самом [[храм]]у и око храма.


== Поновна изградња ==
== Поновна изградња ==
[[Датотека:Klisina.JPG|мини|десно|250п|Манастир Клисина]]
[[Датотека:Klisina.JPG|мини|десно|250п|Манастир Клисина]]
Манастир Клисина је саграђен на старом манастиришту. Црква манастира је подигнута на темељима старе, од [[Усташе|усташа]] запаљене и порушене цркве [[1941]].
Манастир Клисина је саграђен на старом манастиришту. богомоља је подигнута на подлози старе, од [[Усташе|усташа]] запаљене и порушене цркве [[1941]].


=== Иницијатива ===
=== Предузимљивост ===
Почетком деведесетих година прошлог вијека отац Петар Миловац, протојереј и парох оштролучки, покренуо је иницијативу за поновну изградњу цркве. Тада је било замишљено да се направи једна мала, скромна црквица која би задовољила потребе парохије. Године [[1991]]. на трон Епархије бихаћко-петровачке дошао је преосвећени владика Хризостом. Његовим залагањем реализује се идеја изградње цркве, али знатно веће од замишљене.
Почетком деведесетих година прошлог вијека отац Петар Миловац, протојереј и парох оштролучки, покренуо је предузимљиво за поновну изградњу цркве. Тада је било замишљено да се направи једна мала, скромна црквица која би задовољила потребе парохије. Године [[1991]]. на пријесто Владичанства бихаћко-петровачке дошао је преосвећени владика Хризостом. Његовим залагањем остварује се идеја изградње храма, али знатно веће од замишљене.


=== Изградња цркве ===
=== Изградња храма ===
[[Црква (грађевина)|Црква]] је саграђена и освештана [[1991]].-[[1993]]. године, када је на овим просторима већ увелико бјеснио нови крвави рат. Владика Хризостом је на проповиједи често слушао приче мјештана да је овдје био манастир и да би га требало обновити. Он је послије нашао и историјски, писани податак који је потврђивао ту чињеницу.
[[Црква (грађевина)|Црква]] је саграђена и освјештана [[1991]].-[[1993]]. године, када је на овим просторима већ увелико бјеснио нови крвави рат. Владика Хризостом је на проповиједи често слушао приче мјештана да је овдје био манастир и да би га требало обновити. Он је послије нашао и повјесно, писани податак који је потврђивао ту чињеницу.


=== Изградња конака ===
=== Изградња конака ===
Приликом освећења нове цркве, [[1993]]. године, епископ и присутни народ изразили су жељу да се уз новоподигнути храм подигне конак и да се прогласи манастиром.
Приликом освећења нове богмоље, [[1993]]. године, владика и присутни народ изразили су жељу да се уз новоподигнути храм подигне конак и да се прогласи манастиром.


Одлуком [[епископ]]а, а на задовољство свег православног народа овог краја, [[1994]]. године темељи за конак су освећени, те је почела њихова изградња и обнова манастира. Нажалост, линија ратних дејстава све више се приближавала Клисини, па су радови на самом почетку одмах и заустављени. Највећи дио епархије потпао је под власт [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]], а један дио и под хрватску власт, па је владика био принуђен да напусти ово подручје и привремено се склони.
Одлуком [[владика]], а на задовољство свег православног народа овог краја, [[1994]]. године подлога за конак су освећени, те је почела њихова изградња и обнова манастира. Нажалост, црте ратних дејстава све више се приближавала Клисини, па су радови на самом почетку одмах и заустављени. Највећи дио владичанства потпао је под власт [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]], а један дио и под хрватску власт, па је владика био принуђен да напусти ово подручје и привремено се склони.


По окончању ратних дејстава опет се кренуло у обнову манастира. Радови су настављени [[1996]]. године, али су због недостатка новчаних средстава конаци били употребљиви тек у [[јесен]] [[2000]]. године. Тада је у манастир дошао отац Василије (Рожић) и монашки живот је обновљен.
По окончању ратних дејстава опет се кренуло у обнову манастира. Радови су настављени [[1996]]. године, али су због недостатка новчаних средстава конаци били употребљиви тек у [[јесен]] [[2000]]. године. Тада је у манастир дошао отац Василије (Рожић) и монашки живот је обновљен.


== Проглашење манастира ==
== Проглашење општежића ==
Проглашење манастира учињено је [[1. јануар]]а [[1998]]. године. Том приликом Епископ Хризостом прогласио је манастир Клисину као [[Светомаринска Општежитељна Обитељ|Светомаринску Општежитељну Обитељ]]. Ускоро послије овога, замонашен је и први монах манастира Клисине, [[2000]]. године, а освећење манастирског конака извршено је [[2001]]. године.
Проглашење општежића учињено је [[1. јануар]]а [[1998]]. године. Том приликом владика Хризостом прогласио је манастир Клисину као [[Светомаринска Општежитељна Обитељ|Светомаринску Општежитељну Обитељ]]. Ускоро послије овога, замонашен је и први инок манастира Клисине, [[2000]]. године, а освећење конака извршено је [[2001]]. године.


== Опис манастира и даљи планови ==
== Опис храма и даљи циљеви ==
Манастирска [[Црква (грађевина)|црква]] је посвећена светој [[Света великомученица Марина|Огњеној Марији]]. Мошти лијеве руке ове светитељице чувају се у манастиру светог [[Манастир Свети Никола (Озрен)|Николе на Озрену]], а десна рука се налази у манастиру [[Ватопед]] на [[Света гора|Светој гори]]. Мада доста скромна једнобродна [[базилика]], ово је веома лијепа црква у чијој се [[Архитектура|архитектури]] осјећа утицај више стилова. [[Фасада]] цркве је обојена жутом бојом са назначеним луковима у [[византијска архитектура|византијском стилу]], који су окречени у бијело. [[Звоник]] је доста висок и раскошно је изведен, слично звоницима руских цркава. У цркви нема [[живопис]]а, али тај недостатак надопуњује врло богат [[иконостас]] и [[полијелеј]].<ref>[http://www.tors.rs.sr/index.php?option=btg_firma&firmaid=49 Туризам Републике Српске: Манастир Клисина]</ref>
Манастирска [[Црква (грађевина)|црква]] је посвећена светој [[Света великомученица Марина|Огњеној Марији]]. Мошти лијеве руке ове светитељице чувају се у манастиру светог [[Манастир Свети Никола (Озрен)|Николе на Озрену]], а десна рука се налази у манастиру [[Ватопед]] на [[Света гора|Светој гори]]. Мада доста скромна једнобродна [[базилика]], ово је веома лијепа црква у чијој се [[Архитектура|архитектури]] осјећа утицај више начина градње. [[Фасада]] цркве је обојена жутом бојом са назначеним луковима у [[византијска архитектура|византијском стилу]], који су окречени у бијело. [[Звоник]] је доста висок и раскошно је изведен, слично звоницима руских цркава. У цркви нема [[живопис]]а, али тај недостатак надопуњује врло богат [[иконостас]] и [[полијелеј]].<ref>[http://www.tors.rs.sr/index.php?option=btg_firma&firmaid=49 Туризам Републике Српске: Манастир Клисина]</ref>


Ускоро ће високе зидине уоквирити цркву и конак, па ће тако, бар што се тиче грађевинских захтјева, манастир бити употпуњен.
Ускоро ће високе зидине уоквирити цркву и конак, па ће тако, бар што се тиче грађевинских захтјева, манастир бити употпуњен.
Ред 56: Ред 56:
* [[Ништавци]]
* [[Ништавци]]


== Референце ==
== Извори ==
{{reflist}}
{{reflist}}


Ред 65: Ред 65:
* [https://web.archive.org/web/20100819062628/http://www.republikasrpska.org/biblioteka/manastiri/manastir-klisina/ Портал Републике Српске: Манастир Клисина]
* [https://web.archive.org/web/20100819062628/http://www.republikasrpska.org/biblioteka/manastiri/manastir-klisina/ Портал Републике Српске: Манастир Клисина]
* [https://web.archive.org/web/20140811174329/http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/2009-07-21-13-30-56/38-2009-07-21-11-54-35/720-2011-12-14-11-15-32 Епархија бихаћко-петровачка]
* [https://web.archive.org/web/20140811174329/http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/2009-07-21-13-30-56/38-2009-07-21-11-54-35/720-2011-12-14-11-15-32 Епархија бихаћко-петровачка]
* [http://www.manastirklisina.com/]
* [https://www.eparhijabihackopetrovacka.org/manastir-klisina/]
* [http://srbiubih.com/manastir-klisina/?lang=lat]


{{Манастири Епархије бихаћко-петровачке}}
{{Манастири Епархије бихаћко-петровачке}}

{{DEFAULTSORT:Клисина, манастир}}
{{DEFAULTSORT:Клисина, манастир}}
[[Категорија:Град Приједор]]
[[Категорија:Град Приједор]]
[[Категорија:Манастири Епархије бихаћко-петровачке]]
[[Категорија:Манастири Епархије бихаћко-петровачке|Клисина]]
[[Категорија:Српски православни манастири у Републици Српској|Клисина]]
[[Категорија:Српски православни манастири у Републици Српској|Клисина]]
[[Категорија:Непокретна културна добра Републике Српске]]
[[Категорија:Непокретна културна добра Републике Српске]]

Верзија на датум 1. октобар 2019. у 16:44

Манастир Клисина
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија бихаћко-петровачка
Оснивање13. вијек
ОснивачСтефан Драгутин
ПосвећенОгњена Марија
Локација
МестоНиштавци , 15 km јужно од Приједора
Држава Република Српска
Координате44° 52′ 42.7″ N 16° 43′ 03.6″ E / 44.878528° С; 16.717667° И / 44.878528; 16.717667
Манастир Клисина на карти Босне и Херцеговине
Манастир Клисина
Манастир Клисина
Манастир Клисина на карти Босне и Херцеговине

Манастир Клисина се налази у селу Ништавци, 15 km јужно од Приједора, у граду Приједор, Република Српска. Манастир је посвећен Светој великомученици Марини (Огњена Марина). Смјештен је на једном узвишењу покрај пута којим се из Приједора стиже у Сански Мост, а у близини протиче и ријека Сана. Ова богомоља данас представља једно од духовних средишта вјерног српског народа на сјеверозападу Српске.[1][2]

Прошлост

Првобитни, средњовјековни манастир, порушен је одмах послије пада Босне под Турке 1463. године, а био је посвећен Сретењу Господњем. Народно предање сачувало је успомену на порушени манастир самим именом Клисина, које долази од грчке ријечи „еклисија“ (грч. εκκλησία) — црква.

Турско доба

Може се закључити да у Клисини монашки живот није трајао дуго након оснивања манастира. У наредним временима само се препричавало да је ту био манастир и да су га Турци спалили, а калуђере протјерали. Црква је послије обнављана у дрвету, толико да се у њој могло вршити богослужење недјељом и празницима.

Усташки злочин

Дрвено здање је служило као парохијска црква све до 1941. године, кад су је усташе запалиле. Тада су мјештани села Ништавци звоно потопили у ријеку Сану да би га сачували за боља времена. Одмах послије рата на рушевинама цркве подигнута су четири стуба и на њих је окачено звоно, па се ту за велике празнике вршило богослужење. Људи су се окупљали за Сретење, Духове и Огњену Марину (30. јули).

Подлога мале дрвене цркве из турског времена пронађени су приликом копања подлога за садашњи храм, а пронађени су и гробови у самом храму и око храма.

Поновна изградња

Манастир Клисина

Манастир Клисина је саграђен на старом манастиришту. богомоља је подигнута на подлози старе, од усташа запаљене и порушене цркве 1941.

Предузимљивост

Почетком деведесетих година прошлог вијека отац Петар Миловац, протојереј и парох оштролучки, покренуо је предузимљиво за поновну изградњу цркве. Тада је било замишљено да се направи једна мала, скромна црквица која би задовољила потребе парохије. Године 1991. на пријесто Владичанства бихаћко-петровачке дошао је преосвећени владика Хризостом. Његовим залагањем остварује се идеја изградње храма, али знатно веће од замишљене.

Изградња храма

Црква је саграђена и освјештана 1991.-1993. године, када је на овим просторима већ увелико бјеснио нови крвави рат. Владика Хризостом је на проповиједи често слушао приче мјештана да је овдје био манастир и да би га требало обновити. Он је послије нашао и повјесно, писани податак који је потврђивао ту чињеницу.

Изградња конака

Приликом освећења нове богмоље, 1993. године, владика и присутни народ изразили су жељу да се уз новоподигнути храм подигне конак и да се прогласи манастиром.

Одлуком владика, а на задовољство свег православног народа овог краја, 1994. године подлога за конак су освећени, те је почела њихова изградња и обнова манастира. Нажалост, црте ратних дејстава све више се приближавала Клисини, па су радови на самом почетку одмах и заустављени. Највећи дио владичанства потпао је под власт Федерације Босне и Херцеговине, а један дио и под хрватску власт, па је владика био принуђен да напусти ово подручје и привремено се склони.

По окончању ратних дејстава опет се кренуло у обнову манастира. Радови су настављени 1996. године, али су због недостатка новчаних средстава конаци били употребљиви тек у јесен 2000. године. Тада је у манастир дошао отац Василије (Рожић) и монашки живот је обновљен.

Проглашење општежића

Проглашење општежића учињено је 1. јануара 1998. године. Том приликом владика Хризостом прогласио је манастир Клисину као Светомаринску Општежитељну Обитељ. Ускоро послије овога, замонашен је и први инок манастира Клисине, 2000. године, а освећење конака извршено је 2001. године.

Опис храма и даљи циљеви

Манастирска црква је посвећена светој Огњеној Марији. Мошти лијеве руке ове светитељице чувају се у манастиру светог Николе на Озрену, а десна рука се налази у манастиру Ватопед на Светој гори. Мада доста скромна једнобродна базилика, ово је веома лијепа црква у чијој се архитектури осјећа утицај више начина градње. Фасада цркве је обојена жутом бојом са назначеним луковима у византијском стилу, који су окречени у бијело. Звоник је доста висок и раскошно је изведен, слично звоницима руских цркава. У цркви нема живописа, али тај недостатак надопуњује врло богат иконостас и полијелеј.[3]

Ускоро ће високе зидине уоквирити цркву и конак, па ће тако, бар што се тиче грађевинских захтјева, манастир бити употпуњен.

Види још

Извори

Спољашње везе