Херцеговачка Грачаница — разлика између измена

Херцеговачка Грачаница
Херцеговачка Грачаница
	Херцеговачка Грачаница
Основни подаци
Јурисдикција	Српска православна црква
Епархија	Епархија захумско-херцеговачка и приморска
Оснивање	2000
Оснивач	Јован Дучић
Локација
Место	Требиње
Држава	Босна и Херцеговина; (Република Српска)
Координате	42° 42′ 38.53″ N 18° 21′ 35.36″ E / 42.7107028° С; 18.3598222° И
	Херцеговачка Грачаница Херцеговачка Грачаница на карти Босне и Херцеговине

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 23. јун 2021. у 21:50

Херцеговачка Грачаница припада Епархији захумско-херцеговачке и приморске Српске православне цркве, чија манастирска црква представља верну копију цркве манастира Грачанице са Косова и Метохије, задужбине краља Милутина (1282—1321).^[1]

Историја

Саграђена је 2000. године на брду Црквина изнад Требиња, са жељом да изврши тестамент српског песника Јована Дучића, родом из Требиња. Његови посмртни остаци пренети су из Сједињених Америчких Држава и сахрањени у крипти манастирске цркве. Црквина, мјесто које је одабрано за постављање темеља нове цркве, треће реплике косовске Грачанице ј брдо у источном дијелу Требиња, одакле се шири видик на град и ријеку Требишњицу. Кроз вијекове је представљало узвишење ходочашћа и мира. Некада се ту налазила црква Светог Михајла, средњевјековна задужбина краља Милутина. Ктитор храма је Бранко Тупањац, Билећанин настањен у Чикагу, а благослов владике Григорија и Атанасија за пројектовање новог храма добио је Предраг Ристић, београдски архитекта поријеклом из Херцеговине. Црква Благовјештења саграђена је у византијском стилу. Грађена је је од читаве композиције различитих грађевинских материјала обједињујући захтјеве и некадашњег и садашњег начина градње. Црква је петокуполна,подигнута је на 15 стубова квадратног пресјека и једног који има кружну основицу, а који је наслоњен на камен донесен из Грачанице са Косова. Према предању камен који се преноси са огњишта уноси дух старе куће у нову. Зидови су од армираног бетона, стим што је унутрашњи дио обложен циглом, а спољашњи сигом уз орнаментику од цигле. Материјал је доношен из свих дијелова. Камени блокови у основици су из подручја Поповог поља, сига је из Таора, цигла из Черевића (Војводина), а креч стар више од 20 година донесен је из Невесиња. ^[2] Мотиви који украшавају њен под, преузети су из тзв. Призренског патоса који је красио под задужбине Душана Силног (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), Светих Архангела код Призрена и дјело је београдског умјетника Владана Банковића. Александар Живадиновић са сарадницима је живописао зидове секо техником. Престоне иконе радила је сестра Текла из манастира Добрићево, док је иконостас рађен при манастиру Тврдош.

Спомен-комплекс чине црква Пресвете Богородице са звоником, владичански двор, библиотека, амфитеатар, галерија, салон за банкете, амфитеатар чесма и летња башта.

Храм се може видети са сваке тачке у Требињу. Са брда Црквина пружа се поглед на цели град.

Слике

Херцеговачка Грачаница, детаљ
Херцеговачка Грачаница са оближњим дрворедом
Херцеговачка Грачаница
Фреска Богородице
Гроб Јована Дучића

Види још

Извори

^ Туристичка организација Републике Српске: Херцеговачка Грачаница^{[мртва веза]}
^ „Херцеговачка Грачаница | Епархија ЗХиП” (на језику: српски). Приступљено 2021-06-23.

Спољашње везе

[1] Туристичка организација Републике Српске: Херцеговачка Грачаница^{[мртва веза]}

[2] „Херцеговачка Грачаница | Епархија ЗХиП” (на језику: српски). Приступљено 2021-06-23.

[1]

[2]

@@ Ред 17: / Ред 17: @@
 == Историја ==
-Саграђена је [[2000]]. године на брду ''Црквина'' изнад [[Требиње|Требиња]], са жељом да изврши [[тестамент]] [[Србија|српског]] [[песник]]а [[Јован Дучић|Јована Дучића]], родом из Требиња. Његови посмртни остаци пренети су из [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] и сахрањени у [[Крипта|крипти]] манастирске цркве. Мотиви који украшавају њен под, преузети су из тзв. ''Призренског патоса'' који је красио под [[Задужбина|задужбине]] [[Стефан Душан|Душана ''Силног'']] (краљ [[1331]]—[[1346]], цар [[1346]]—[[1355]]), [[Манастир Светих архангела (Призрен)|Светих Архангела]] код [[Призрен]]а.
+Саграђена је [[2000]]. године на брду ''Црквина'' изнад [[Требиње|Требиња]], са жељом да изврши [[тестамент]] [[Србија|српског]] [[песник]]а [[Јован Дучић|Јована Дучића]], родом из Требиња. Његови посмртни остаци пренети су из [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] и сахрањени у [[Крипта|крипти]] манастирске цркве.
+Црквина, мјесто које је одабрано за постављање темеља нове цркве, треће реплике косовске Грачанице ј брдо у источном дијелу Требиња, одакле се шири видик на град и ријеку Требишњицу. Кроз вијекове је представљало узвишење ходочашћа и мира. Некада се ту налазила црква Светог Михајла, средњевјековна задужбина краља Милутина.
+Ктитор храма је Бранко Тупањац, Билећанин настањен у Чикагу, а благослов владике [[Григорије Дурић|Григорија]] и [[Атанасије Јевтић|Атанасија]] за пројектовање новог храма добио је [[Предраг Ристић]], београдски архитекта поријеклом из Херцеговине.
+Црква Благовјештења саграђена је у византијском стилу. Грађена је је од читаве композиције различитих грађевинских материјала обједињујући захтјеве и некадашњег и садашњег начина градње. Црква је петокуполна,подигнута је на 15 стубова квадратног пресјека и једног који има кружну основицу, а који је наслоњен на камен донесен из Грачанице са Косова. Према предању камен који се преноси са огњишта уноси дух старе куће у нову.
+Зидови су од армираног бетона, стим што је унутрашњи дио обложен циглом, а спољашњи сигом уз орнаментику од цигле. Материјал је доношен из свих дијелова. Камени блокови у основици су из подручја Поповог поља, сига је из Таора, цигла из Черевића (Војводина), а креч стар више од 20 година донесен је из Невесиња. <ref>{{Cite web|url=https://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?page_id=2076|title=Херцеговачка Грачаница {{!}} Епархија ЗХиП|language=sr-RS|access-date=2021-06-23}}</ref>
+Мотиви који украшавају њен под, преузети су из тзв. ''Призренског патоса'' који је красио под [[Задужбина|задужбине]] [[Стефан Душан|Душана ''Силног'']] (краљ [[1331]]—[[1346]], цар [[1346]]—[[1355]]), [[Манастир Светих архангела (Призрен)|Светих Архангела]] код [[Призрен]]а и дјело је београдског умјетника Владана Банковића. Александар Живадиновић са сарадницима је живописао зидове секо техником. Престоне иконе радила је сестра Текла из [[Манастир Добрићево|манастира Добрићево]], док је иконостас рађен при манастиру [[Манастир Тврдош|Тврдош]].
-Спомен-комплекс чине црква ''[[Богородица|Пресвете Богородице]]'' са [[звоник]]ом, [[владичански двор]], [[библиотека]], [[амфитеатар]], галерија, салон за банкете, чесма и [[Лето|летња]] [[башта]].
+Спомен-комплекс чине црква ''[[Богородица|Пресвете Богородице]]'' са [[звоник]]ом, [[владичански двор]], [[библиотека]], [[амфитеатар]], галерија, салон за банкете, амфитеатар чесма и [[Лето|летња]] [[башта]].
 [[Храм]] се може видети са сваке тачке у Требињу. Са брда ''Црквина'' пружа се поглед на цели град.