Дравска бановина — разлика између измена

Дравска бановина
Дравска бановина
1929.—1941.
	; Положај Дравске бановине
Главни град	Љубљана
Регија	Средња Европа
Земља	Краљевина Југославија
Становништво	1.144.298 (1931)
Догађаји
Статус	Бивша покрајина
Владавина
• Облик	бановина
бан
•	Душан Сернец
Историја
• Успостављено	1929.
• Укинуто	1941.
Претходник	Следбеник
	Љубљанска област (Краљевина СХС)
	Мариборска област (Краљевина СХС)
	-
	-
НР Словенија
Трећи рајх
Љубљанска покрајина (Краљевина Италија)
Краљевина Мађарска

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 11. мај 2014. у 11:04

Дравска бановина је била бановина (провинција, регија) Краљевине Југославије од 1929. до 1941. године. Бановина се већином налазила на подручју данашње Словеније и добила је име по реци Драви. Административно седиште Бановине је било у Љубљани. Дравска бановина је оформљена по увођењу диктатуре и објављивања Прокламације краља Александра I Карађорђевића "Мом драгом народу" којом је Краљевина подељена на девет бановина.

1941. године, у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале Дравску бановину и подијелиле је између Нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Мађарске. Након завршетка Другог светског рата, подручју је додата предратна италијанска територија Јулијска крајина, те су заједно сачињавали данашњу Словенију. То подручје је, као Социјалистичка Република Словенија припало Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Демографија

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.^[1] (по вероисповести)
вера	број верника
православна	6.745
римокатоличка	1.107.155
евангелистичке	25.717
остале хришћанске	2.665
исламска	927
без конфесије	1.089
УКУПНО	1.144.298

Банови

Банови Дравске бановине у периоду 1929—1941. су били:^[2]

Ред	Име и презиме (Датум рођења и смрти)	Почетак мандата	Крај мандата	Странка
1.	Душан Сернец (1882–1952)	9. октобар 1929.	4. децембар 1930.	Словеначка народна странка (СЛС - Slovenska ljudska stranka)
2.	Драго Марушић (1884—1975)	4. децембар 1930.	8. фебруар 1935.	Југословенска национална странка
3.	Динко Пуц (1879–1945)	8. фебруар 1935.	10. септембар 1935.	Демократска странка (Југославија)
4.	Марко Натлачен (1886–1942)	10. септембар 1935.	16. април 1941.	Словеначка народна странка (СЛС - Slovenska ljudska stranka)

Референце

^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини
^ World Statesmen: Slovenia (језик: енглески)

[1] Глас јавности: Попис 1931. по Бановини

[2] World Statesmen: Slovenia (језик: енглески)

[1]

[2]

@@ Ред 63: / Ред 63: @@
 '''Дравска бановина''' је била [[бановина]] (провинција, регија) [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] од [[1929]]. до [[1941]]. године. Бановина се већином налазила на подручју данашње [[Словенија|Словеније]] и добила је име по реци [[Драва|Драви]]. Административно седиште Бановине је било у [[Љубљана|Љубљани]]. Дравска бановина је оформљена по увођењу диктатуре и објављивања Прокламације краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]] ''"Мом драгом народу"'' којом је Краљевина подељена на [[Бановине Краљевине Југославије|девет бановина]].
-[[1941]]. године, у [[Други светски рат|Другом светском рату]], [[Силе Осовине]] су окупирале Дравску бановину и подијелиле је између [[Трећи рајх|Нацистичке Немачке]], [[фашизам|фашистичке]] [[Италија|Италије]] и [[Мађарска|Мађарске]]. Након завршетка Другог светског рата, подручју је додата предратна италијанска територија [[Јулијска крајина]], те су заједно сачињавали данашњу [[Словенија|Словенију]]. То подручје је, као [[Социјалистичка Република Словенија]] припало [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]].
+. године, у [[Други светски рат|Другом светском рату]], [[Силе Осовине]] су окупирале Дравску бановину и подијелиле је између [[Трећи рајх|Нацистичке Немачке]], [[фашизам|фашистичке]] [[Италија|Италије]] и [[Мађарска|Мађарске]]. Након завршетка Другог светског рата, подручју је додата предратна италијанска територија [[Јулијска крајина]], те су заједно сачињавали данашњу [[Словенија|Словенију]]. То подручје је, као [[Социјалистичка Република Словенија]] припало [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]].
 == Демографија ==