Ребро (музика)
Изглед
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f5/Croches_avec_lien.jpg/200px-Croches_avec_lien.jpg)
Ребро, спојница, греда или црта трајања (итал. tratto d'unione, фр. barre transversale, енгл. beam, нем. Notenbalken)[1] у музичкој нотацији је дебља хоризонтална црта која замењује барјачиће и која се пише изнад или испод нотних вратова.[2]
Користи се за повезивање (груписање) више узастопних осминских нота (осминки), или нота краћих вредности означених са два или више ребра, а повремено се могу обухватити и паузе.[3]
Напомена. | Спојница се не употребљава за груписање четвртинских или дужих нотних вредности. |
Груписање различитих нотних вредности[уреди | уреди извор]
Ради прегледности и бржег писања више нота спајамо, тј. групишемо тзв. цртом, ребром или гредом што илуструју следећи примери:
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/9/9f/Osmina_note.jpg/20px-Osmina_note.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/9/9f/Osmina_note.jpg/20px-Osmina_note.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/b/b1/Dve_osmine.jpg/50px-Dve_osmine.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/9/9f/Osmina_note.jpg/20px-Osmina_note.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/9/9f/Osmina_note.jpg/20px-Osmina_note.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/9/9f/Osmina_note.jpg/20px-Osmina_note.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/9/9f/Osmina_note.jpg/20px-Osmina_note.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/d/de/Osmine.jpg/110px-Osmine.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/3/32/Dve_sesnaestine.jpg/120px-Dve_sesnaestine.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/45/Cetiri_sesnaestine.jpg/220px-Cetiri_sesnaestine.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/6/66/Dve_tridesetdvojine.jpg/120px-Dve_tridesetdvojine.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/6/69/Cetiri_tridesetdvojine.jpg/220px-Cetiri_tridesetdvojine.jpg)
Употреба ребара[уреди | уреди извор]
Овакав начин груписања-спајања нота ребрима употребљава се најчешће у:
- 1. инструменталној музици (види следећи пример):
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/e/ec/Cadenza%2C_solo_stim.jpg/550px-Cadenza%2C_solo_stim.jpg)
- 2. вокалној музици - ребра или спојнице се користе за повезивање нота које се певају на истом слогу (види доњи пример):
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/f/fe/Pokraj_tebe.jpg/480px-Pokraj_tebe.jpg)
Постављање[уреди | уреди извор]
- У савременој нотацији, ребра су замене за барјачиће. Број ребара одговара броју барјачића. Један барјачић – једно ребро, два барјачића – два ребра, итд. Види следеће примере:
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/9/9f/Osmina_note.jpg/20px-Osmina_note.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/9/9f/Osmina_note.jpg/20px-Osmina_note.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/b/b1/Dve_osmine.jpg/50px-Dve_osmine.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/3/32/Dve_sesnaestine.jpg/120px-Dve_sesnaestine.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/6/66/Dve_tridesetdvojine.jpg/120px-Dve_tridesetdvojine.jpg)
- Смер нотних вратова и положај ребара одређује висина нота:
- 1. Ако је просечна висина нота испод средње, треће линије линијског система - до ноте а1, нотни вратови и греда/е пишу се горе, што илуструје следећи пример:
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fb/Sixteenth_note_run.png/70px-Sixteenth_note_run.png)
- 2. Супротно, од ноте h1 па навише – нотни вратови и ребра пишу се надоле, што приказује следећи пример:
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Double-dotted_note.svg/300px-Double-dotted_note.svg.png)
- Нотна ребра се могу простирати и преко пауза/е. Таквим начином бележења веће групације нота извођачу постају визуелно јасније за читање (види следећи пример):
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/e/e0/Rebra_i_pauze.jpg/350px-Rebra_i_pauze.jpg)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина[непоуздан извор?]
- ^ Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 24. 4. 2013.[непоуздан извор?]
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет I, Приступљено 24. 4. 2013.[непоуздан извор?]