Пређи на садржај

Северна Маријанска Острва

С Википедије, слободне енциклопедије
Комонвелт Северна Маријанска острва
Commonwealth of the Northern Mariana Islands
Sankattan Siha Na Islas Mariånas
Застава
Застава
Грб Маријанских острва
Грб
Химна: Gi Talo Gi Halom Tase
Satil Matawal Pacifico
Положај Маријанских острва
Главни градСајпан
Службени језикенглески, чаморо, каролиншки
Владавина
ПредседникЏо Бајден
Председник ВладеПедро Агулто Тенорио
Историја
Независносту унији са САД од 1975.
Географија
Површина
 — укупно477 km2(195)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2010.[1]53.883(213)
 — густина112,96 ст./km2
Економија
Валутаамерички долар
 — стоти део валуте‍100 цента‍
Остале информације
Временска зонаUTC 
Интернет домен‍.mp‍
Позивни број+1 670

Северна Маријанска Острва (енгл. Northern Mariana Islands), званично Комонвелт Северна Маријанска Острва (енгл. Commonwealth of the Northern Mariana Islands), архипелаг је од 15 мањих острва у северозападном делу Тихог океана укупне површине око 477 км². Географски архипелаг је део Маријанских острва, док геополитички представља део америчких придружених територија. Острва су смештена јужно од Јапана и северно од Гвама. Административно седиште архипелага налази се на острву Сајпан које у административном смислу представља једну јединствену општину.

До почетка 20. века били су познати под надимком острва Ладроне.

Историја

[уреди | уреди извор]
Северна Маријанска острва

Године 1521. Фердинанд Магелан, као први Европљанин, открива ову групу оства и назива их Islas de Ladrones, Ладроноток или Острво лопова, јер су тадашњи становници по његовом мишљењу отуђили (украли) ствари са његових бродова. Шпанија анектира острва 1667. и именује их по својој краљици Марији Ани од Аустрије.

Након Шпанско-америчког рата Шпанија даје јужни део Американцима и продаје 1899. северни део Немцима.

Од 1975. група острва Северна Маријански острва је у Комонвелту са САД.

Становништво

[уреди | уреди извор]

86% становништва углавном прича неслужбеним језиком, као нпр. микронезијски и полинезијски језик.

Географија

[уреди | уреди извор]

Подручје се састоји од 16 острва, који се простиру на преко 500 km од којих су Сајпан, Тинијан и Рота највећи.

Маријански ров, најдубљи део светских океана, назван је по Маријанским острвима и налази се источно и јужно од њих.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]