Пређи на садржај

Тенис на Летњим олимпијским играма 2020 — мушкарци појединачно

С Википедије, слободне енциклопедије
Тенис на Летњим олимпијским играма 2020 — мушкарци појединачно
БорилиштеAriake Coliseum
Датуми24. јул 2021. (2021-07-24) — 1. август 2021. (2021-08-01)
Бр. учесника64 из 31 земље
Освајачи медаља
Александар Зверев  Немачка
2 Карен Хачанов  Русија
3 Пабло Карењо Буста  Шпанија
← 2016.
2024. →

Тениски турнир за мушкарце у појединачној конкуренцији на Летњим олимпијским играма 2020. одржан је на теренима Аријаке Колосеума у Токију[1], од 24. јула до 1. августа 2021.[2] Учествовало је 64 играча из 31 земље.[3]

Енди Мари је био бранилац титуле из 2016. али се повукао пре почетка турнира због повреде квадрицепса.[4]

Александар Зверев освојио је злато пошто је у финалу савладао руског[н. 1] тенисера Карена Хачанова резултатом 6:3, 6:1.[6] Ово је била прва златна медаља за Немачку у појединачној конкуренцији још од тријумфа Штефи Граф на Олимпијским играма у Сеулу 1988. Зверев је у полуфиналу био бољи од Новака Ђоковића и тако га спречио у потенцијалном освајању календарског златног слема.[7][8]

У мечу за бронзану медаљу Шпанац Пабло Карењо Буста са 6:4, 6:7(6:8), 6:3 победио је Новака Ђоковића.[9]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Ово ће бити 16. такмичење у појединачном тениском турниру за мушкарце. Манифестација се одржавала на свим Летњим олимпијским играма на којима је тенис био на програму: од 1896. до 1924. године, а затим од 1988. до данас. Демонстрациони догађаји одржани су 1968. и 1984. године.

Квалификације

[уреди | уреди извор]

Сваки Национални олимпијски комитет (НОЦ) може имати до четири играча. Нације су у овом догађају биле ограничене на четири играча од Игара 2000. године. Квалификовање за мушке синглове првенствено је путем АТП ранг листе од 7. јуна 2021. Додатно ограничење је то што су играчи морали да буду део номинованог тима на три Дејвис куп турнира између 2013. и 2016. (уз неке изузетке). На располагању су 64 места за мушкарце - појединачно.[3]

Првих 56 места додељује се кроз светски ранг.[3]

На располагању је шест места кроз континенталне квалификације: четири кроз континенталне турнире (два на Панамеричким играма 2019, једно на Азијским играма 2018. и једно на Афричким играма 2019.) и два кроз светски поредак ограничен на континенте (по један за Европу и Океанију, који морају да потичу из НОК-а без других квалификованих такмичара). Четири континентална турнирска места имају предност над светским пласманом, па се победници (Жоао Менезес, Марсело Томас Бариос Вера, Денис Истомин и Мохамед Сафват) не рачунају у 56 (већ се рачунају у ограничење од четири по нацији).[3]

Држави домаћину је загарантовано једно место. Ако Јапан заради место на светској ранг листи, гаранција домаћина се не користи и ранг листи се додаје 57. место.[3]

У необичном процесу квалификација за постигнуће каријере, једно место је резервисано за бившег олимпијског или гренд слем шампиона који се није квалификовао на тренутној светској ранг листи. Играч је морао да освоји златну олимпијску медаљу или финале гренд слем сингла, да је међу 300 најбољих рангираних играча и да је из државе која још нема четири играча. Ако више играча задовољи те критеријуме, квалификоваће се онај са највише наслова; ако је и даље изједначено, најбоље рангирани играч се квалификује. Ако ниједан играч не испуњава те критеријуме, рангирању се додаје додатно место (57. или 58.).[3] За Игре 2020. године, ова „позивница“ каријере је у почетку била за двоструког олимпијског шампиона и троструког победника гренд слем турнира Ендија Марија, али је добио директан улазак након што је неколико играча одустало.

Формат такмичења

[уреди | уреди извор]

Такмичење је елиминациони турнир који се састоји из три кола, затим четвртфинала, полуфинала, финала и меча за бронзану медаљу. Мечеви се играју у два добијена сета. Тај-брејк се игра у свим сетовима ако је резултат 6:6, укључујући и последњи сет меча.

Распоред

[уреди | уреди извор]
Јул Август
24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 1.
11:00 11:00 11:00 11:00 11:00 11:00 12:00 12:00 12:00
Прво коло Друго коло Треће коло Четвртфинале Полуфинале Меч за бронзану медаљу Меч за златну медаљу

Сви термини припадају Јапанском стандардном времену (УТЦ+9)

Носиоци су одређени према АТП листи од 7. јуна 2021.

Легенда

  • TRI = позив трипартитне комисије
  • ITF = специјална позивница ИТФ
  • ALT = замена
  • PR = заштићено рангирање
  • w/o = предаја пре меча
  • r = предаја у току меча
  • d = дисквалификација током меча

Завршница

[уреди | уреди извор]
Четвртфинале Полуфинале Финале
               
1 Србија Новак Ђоковић 6 6
Јапан Кеј Нишикори 2 0
1 Србија Новак Ђоковић 6 3 1
4 Њемачка Александар Зверев 1 6 6
4 Њемачка Александар Зверев 6 6
Француска Жереми Шарди 4 1
4 Њемачка Александар Зверев 6 6
12 Русија Карен Хачанов 3 1
12 Русија Карен Хачанов 77 4 6
14 Француска Иго Имбер 64 6 3
12 Русија Карен Хачанов 6 6 Меч за бронзану медаљу
6 Шпанија Пабло Карењо Буста 3 3
6 Шпанија Пабло Карењо Буста 6 77 1 Србија Новак Ђоковић 4 78 3
2 Русија Данил Медведев 2 65 6 Шпанија Пабло Карењо Буста 6 66 6

Горња половина

[уреди | уреди извор]
Прво коло Друго коло Треће коло Четвртфинале
1 Србија Н. Ђоковић 6 6
Боливија У. Делијен 2 2 1 Србија Н. Ђоковић 6 6
Њемачка Ј-Л. Штруф 6 6 Њемачка Ј-Л. Штруф 4 3
Бразил Т. Монтеиро 3 4 1 Србија Н. Ђоковић 6 6
Италија Л. Мусети 3 4 16 Шпанија А. Давидович Фокина 3 1
Аустралија Џ. Милман 6 6 Аустралија Џ. Милман 4 77 3
Португалија П. Соза 3 0 16 Шпанија А. Давидович Фокина 6 64 6
16 Шпанија А. Давидович Фокина 6 6 1 Србија Н. Ђоковић 6 6
10 Француска Г. Монфис 4 6 5 Јапан К. Нишикори 2 0
Белорусија И. Ивашка 6 4 7 Белорусија И. Ивашка 64 6 6
Казахстан М. Кукушкин 77 7 Казахстан М. Кукушкин 77 3 3
Аргентина Ф. Корија 64 5 Белорусија И. Ивашка 67 0
Словачка Н. Гомбош 64 6 2 Јапан К. Нишикори 79 6
Сједињене Америчке Државе М. Хирон 77 3 6 Сједињене Америчке Државе М. Хирон 65 6 1
Јапан К. Нишикори 6 6 Јапан К. Нишикори 77 3 6
5 Русија А. Рубљов 3 4
Прво коло Друго коло Треће коло Четвртфинале
4 Њемачка А. Зверев '6 6
PR Кинески Тајпеј Лу Ј. 1 3 4 Њемачка А. Зверев 6 6
Колумбија Д. Елахи Галан 7 6 Колумбија Д. Елахи Галан 2 2
ITF Египат М. Сафват 5 1 4 Њемачка А. Зверев 6 77
Грузија Н. Басилашвили 6 6 Грузија Н. Басилашвили 4 65
Шпанија Р. Карбаљес Баена 3 2 Грузија Н. Басилашвили 6 3 6
Јапан Т. Данијел 6 66 63 13 Италија Л. Сонего 4 6 4
13 Италија Л. Сонего 4 78 77 4 Њемачка А. Зверев 6 6
11 Русија А. Карацев 6 6 Француска Ж. Шарди 4 1
Сједињене Америчке Државе Т. Пол 3 2 11 Русија А. Карацев 5 6 3
Француска Ж. Шарди 6 77 Француска Ж. Шарди 7 4 6
ITF Чиле М.Т. Бариос Вера 1 64 Француска Ж. Шарди 77 4 6
Аргентина Ф. Серундоло 5 77 2 ITF Уједињено Краљевство Л. Броуди 63 6 1
ITF Уједињено Краљевство Л. Броуди 7 64 6 ITF Уједињено Краљевство Л. Броуди 7 3 6
Alt Аустралија Л. Савил 2 4 7 Пољска Х. Хуркач 5 6 3
7 Пољска Х. Хуркач '6 6

Доња половина

[уреди | уреди извор]
Прво коло Друго коло Треће коло Четвртфинале
8 Аргентина Д. Шварцман '7 6
ITF Перу Х.П. Вариљас 5 4 8 Аргентина Д. Шварцман 6 7
ITF Чешка Т. Махач 65 6 6 ITF Чешка Т. Махач 4 5
Португалија Ж. Соза 77 4 4 8 Аргентина Д. Шварцман 1 6 1
Alt Словачка Л. Клејн 7 3 64 12 Русија К. Хачанов 6 2 6
Аустралија Џ. Дакворт 5 6 '77 Аустралија Џ. Дакворт 5 1
Јапан Ј. Нишиока 6 1 2 12 Русија К. Хачанов 7 6
12 Русија К. Хачанов 3 6 6 12 Русија К. Хачанов 77 4 6
14 Француска И. Имбер 77 6 14 Француска И. Имбер 64 6 3
Шпанија П. Андухар 63 1 14 Француска И. Имбер 4 77 7
Пољска К. Мајхшак 4 2 Србија М. Кецмановић 6 65 5
Србија М. Кецмановић 6 6 14 Француска И. Имбер 2 77 6
Јужна Кореја С-в. Квон 3 2 3 Грчка С. Циципас 6 64 2
Сједињене Америчке Државе Ф. Тијафо 6 6 Сједињене Америчке Државе Ф. Тијафо 3 4
PR Њемачка Ф. Колшрајбер 3 6 3 3 Грчка С. Циципас 6 6
3 Грчка С. Циципас 6 3 6
Прво коло Друго коло Треће коло Четвртфинале
6 Шпанија П. Карењо Буста 7 6
Сједињене Америчке Државе Т. Сандгрен 5 2 6 Шпанија П. Карењо Буста 5 6 6
Хрватска М. Чилић 65 7 79 Хрватска М. Чилић 7 4 4
ITF Бразил Ж. Менезес 77 5 67 6 Шпанија П. Карењо Буста 79 6
Њемачка Д. Кепфер 3 6 7 Њемачка Д. Кепфер 67 3
Аргентина Ф. Багнис 6 3 5 Њемачка Д. Кепфер 6 6
Alt Аустралија М. Персел 6 77 Alt Аустралија М. Персел 3 0
9 Канада Ф. Оже-Алијасим 4 62 6 Шпанија П. Карењо Буста 6 77
15 Италија Ф. Фоњини 6 6 2 Русија Д. Медведев 2 65
Јапан Ј. Сугита 4 3 15 Италија Ф. Фоњини 6 77
Белорусија Ј. Герасимов 4 6 6 Белорусија Ј. Герасимов 4 64
Француска Ж. Симон 6 3 4 15 Италија Ф. Фоњини 2 6 2
ITF Индија С. Нагал 6 66 6 2 Русија Д. Медведев 6 3 6
ITF Узбекистан Д. Истомин 4 78 4 ITF Индија С. Нагал 2 1
Казахстан А. Бублик 4 68 2 Русија Д. Медведев 6 6
2 Русија Д. Медведев 6 710

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ariake Tennis Park”. Olympics.com. Архивирано из оригинала 26. 07. 2021. г. Приступљено 10. 8. 2021. 
  2. ^ „Tennis Competition Schedule”. Tokyo 2020. Приступљено 23. 12. 2020. 
  3. ^ а б в г д ђ „Tokyo 2020 – ITF Tennis Qualification System” (PDF). ITF. Приступљено 23. 12. 2020. 
  4. ^ „Andy Murray will not defend Olympic singles title in Tokyo after quad injury”. The Guardian. 25. 7. 2021. Приступљено 10. 8. 2021. 
  5. ^ „IOC approves Tchaikovsky music as Russian anthem at Olympics”. Associated Press News. 22. 4. 2021. Приступљено 10. 8. 2021. 
  6. ^ „Zverev Captures Olympic Gold In Tokyo”. ATP Tour. 1. 8. 2021. Приступљено 10. 8. 2021. 
  7. ^ „Alexander Zverev follows up win over Novak Djokovic with Olympic tennis gold”. ESPN. 1. 8. 2021. Приступљено 10. 8. 2021. 
  8. ^ „Zverev Upsets Djokovic, Sets Khachanov Final In Tokyo”. ATP Tour. 30. 7. 2021. Приступљено 10. 8. 2021. 
  9. ^ „Carreno Busta Upsets Djokovic To Win Bronze In Tokyo”. ATP Tour. 31. 7. 2021. Приступљено 10. 8. 2021. 

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Руски спортисти на Летњим олимпијским играма у Токију наступали су под заставом Руског олимпијског комитета.[5]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]