Пређи на садржај

Тигар (река)

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Тигар
Опште информације
Дужинаоко 1.900 km
Басен375.000 km2
Водоток
ИзворТауруске планине[1]
В. извора1.150 m
УшћеШат ел Араб
Географске карактеристике
Држава/еТурска - Ирак
Река на Викимедијиној остави

Тигар је река која извире у Тауруским планинама источне Турске и тече углавном на југоисток до места Ал Курна где се састаје са Еуфратом и формира Шат-ел-Араб који се даље улива у Персијски залив.[2][3] Заједно са Еуфратом, Тигар дефинише Месопотамију (на старогрчком Међуречје). Тигар је дугачак приближно 1.900 km. У њега утиче много притока, од којих су највеће Дијала и Горњи и Доњи Заб.

Багдад, главни град Ирака, лежи на обали Тигра, док се лучки град Басра налази на ушћу Шат-ел-Араб. У античким временима, многи од великих градова Месопотамија су лежали на или близу реке, црпећи воду из њега да наводњава Сумерску цивилизацију. Најпознатији градови на Тигру су били Нинива, Ктесифон и Селеукија, док се град Лагаш наводњавао водом из Тигра преко канала који је ископан око 2400 година пре нове ере. Родни град Садама Хусеина Тикрит, је такође смештен на реци и носи своје име по њој.

Тигар изван Дијарбакира, Турска

Тигар је дуго био важна трговачка рута у великом делу пустињској земљи. Плован је све до Багдада за бродове са плитким газом, али су скеле потребне за транспорт узводно до Мосула. Речна трговина је изгубила на значају током 20. века када су железничка пруга Басра-Багдад-Мосул и друмски путеви преузели много теретног саобраћаја. Река је преграђена и у Турској и у Ираку, у циљу обезбеђивања воде за наводњавање сувих и полупустињских региона уз обалу реке. Преграђивање је такође било важно за спречавање поплава у Ираку, по коме је Тигар био склон у историји након отапања снега у турским планинама у априлу. Недавно турско преграђивање реке је било предмет неких контроверзи, и због утицаја на околину у Турској и због потенцијалног смањивања количине воде која ће тећи низводно.

Географија

[уреди | уреди извор]

Тигар је дугачак 1.750 km (1.090 миља) и уздиже се у планинама Таурусref>„Manavgat River Water as a Limited but Alternative Water Resource for Domestic Use in Middle East” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2008-02-27. г. Приступљено 2008-02-16. </ref>[4][5] источне Турске, око 25nbsp;km (16 миља) југоисточно од града Елазиг и око 30 km (20 миља) од изворишта Еуфрата. Река затим тече 400 km (250 миља) кроз југоисточну Турску пре него што постане део границе између Сирије и Турске. Овај део од 44 km (27 миља) је једини део реке који се налази у Сирији.[2] Неке од његових притока су Гарзан, Анбарчаји, Батман, те Велики и Мали Заб.[6]

Близу свог ушћа у Еуфрат, Тигар се дели на неколико канала. Прво, вештачки Шат ел-Хаји се грана,[7][8][9][10] да би се придружио Еуфрату близу Насирије. Друго, Шат ел-Муминах и Мајар ел-Кабир се гранају да напајају Централне мочваре. Даље низводно, два друга дистрибутивна канала се гранају (Ел-Машарах и Ел-Кахла), да би хранили мочваре Хавизех. Главни канал се наставља на југ и придружује му се Ел-Касарах, који исушује мочваре Хавизе. Коначно, Тигар се спаја са Еуфратом у близини ал-Курне и формира Шат-ел-Араб. Према Плинију и другим античким историчарима, Еуфрат је првобитно имао излаз у море одвојено од оног Тигра.[11]

Багдад, главни град Ирака, налази се на обалама Тигра. Лучки град Басра простире се на Шат ал-Арабу. У древним временима, многи велики градови Месопотамије стајали су на или близу Тигриса, црпећи воду из њега да би наводњавали цивилизацију Сумера. Значајни градови на страни Тигра укључивали су Ниниву, Ктесифон и Селеукију, док је град Лагаш наводњавао Тигром преко канала ископаног око 2900. године п. н. е.

Навигација

[уреди | уреди извор]

Тигрис је дуго био важан транспортни пут у претежно пустињској земљи. Пловила плитког газа могу ићи чак до Багдада, али су сплавови потребни за транспорт узводно до Мосула.[12][13][14]

Управљање и квалитет воде

[уреди | уреди извор]
Река Батман

Тигрис је екстензивно преграђен бранама у Ираку и Турској како би обезбедила воду за наводњавање сушних и полупустињских региона који се граниче са речном долином. Изградња брана је такође била важна за спречавање поплава у Ираку, којима је Тигрис историјски био склон након априлског топљења снега у турским планинама. Брана Мосул је највећа брана у Ираку.[15][16]

Недавно турско преграђивање реке било је предмет извесних контроверзи, како због утицаја на животну средину у Турској, тако и због његовог потенцијала да смањи ток воде низводно. Вода из обе реке је кориштена као средство за вршење притиска током сукоба.[17]

Године 2014, постигнут је велики напредак у развоју консензуса између вишеструких представника заинтересованих страна Ирака и Турске о Плану акције за промовисање размене и калибрације података и стандарда који се односе на токове реке Тигрис. Консензус који се назива „Женевски консензус о реци Тигрис“ постигнут је на састанку који је у Женеви организовала истраживачка Стратешка група за предвиђање.[18]

У фебруару 2016, амбасада Сједињених Америчких Држава у Ираку, као и премијер Ирака Хајдер ал-Абади, објавили су упозорења да би Мосулска брана могла да се сруши.[19] Сједињене Државе су упозориле људе да евакуишу поплавну равницу Тигра јер је између 500.000 и 1,5 милиона људи у опасности од утапања због бујичних поплава ако се брана сруши, као и да су главни ирачки градови Мосул, Тикрит, Самара и Багдад у ризику.[20]

Религија и митологија

[уреди | уреди извор]

У сумерској митологији, Тигар је створио бог Енки, који је реку напунио текућом водом.[21]

У хетитској и хуритској митологији, Аранзах (или Аранзахас у хетитском номинативном облику) је хуритско име реке Тигар, која је била обожена. Он је био син Кумарбија и брат Тешуба и Ташмиша, једног од три бога испљунута из Кумарбијевих уста на планину Канзурас. Касније је у дослуху са Ануом и Тешубом уништио Кумарбија (Кумарби циклус).

Тигрис се појављује два пута у Старом завету. Прво, у Књизи Постајања, то је трећа од четири реке које се одвајају од реке која излази из Рајског врта.[22] Други помен се налази у Књизи Даниловој, где Данило наводи да је примио једно од својих виђења „када сам био поред те велике реке Тигар“.[23]

Река Тигар се такође помиње у исламу у Сахиху Ал-Бухарију, где муслиман описује да ће река (Еуфрат) пресушити пред крај времена да би открила благо злата и забранио је било коме да узме злато.[24] Гробови имама Ахмад Бин Ханбала и Сиед Абдул Разак Јиланија су у Багдаду и ток Тигриса ограничава број посетилаца.[25]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nicoll, Kathleen. „Geomorphic Evolution of the Upper Basin of the Tigris River, Turkey”. University of Utah. 
  2. ^ а б Isaev, V.A.; Mikhailova, M.V. (2009). „The hydrology, evolution, and hydrological regime of the mouth area of the Shatt al-Arab River”. Water Resources. 36 (4): 380—395. S2CID 129706440. doi:10.1134/S0097807809040022. 
  3. ^ Kolars, J.F.; Mitchell, W.A. (1991). The Euphrates River and the Southeast Anatolia Development Project. Carbondale: Southern Illinois University Press. стр. 6–8. ISBN 0-8093-1572-6. 
  4. ^ „Amanus Mountains”. Livius - Places. Livius.org - Jona Lendering. 26. 3. 2014. Приступљено 21. 7. 2015. 
  5. ^ Bechard, Dean Philip (1. 1. 2000). Paul Outside the Walls: A Study of Luke's Socio-geographical Universalism in Acts 14:8-20. Gregorian Biblical BookShop. стр. ). ISBN 978-88-7653-143-9. 
  6. ^ „Diyarbakir”. europeanwalledtowns (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-10. 
  7. ^ Hart, Liddell (1934). History of the World War 1914-1918. London: faber and faber. стр. 208. 
  8. ^ „On this day: 20 May 1916”. firstworldwar.com. Приступљено 13. 4. 2017. 
  9. ^ „firstworldwar.com On this day 13 December 1916”. Приступљено 13. 12. 2016. 
  10. ^ „On This Day - 24 February 1917”. firstworldwar.com. Приступљено 13. 4. 2017. 
  11. ^ Pliny: Natural History, VI, XXVI, 128-131
  12. ^ Namio Egami, "The Report of The Japan Mission For The Survey of Under-Water Antiquities At Qurnah: The First Season," (1971-72), 1-45, https://www.jstage.jst.go.jp/article/orient1960/8/0/8_0_1/_pdf.
  13. ^ Larsen, M.T., The Conquest of Assyria: Excavations in an Antique Land, Routledge, 2014, pp 344-49
  14. ^ „Mesopotamia, Tigris-Euphrates, 1914-1917, despatches, killed and died, medals”. naval-history.net. Архивирано из оригинала 19. 11. 2015. г. Приступљено 28. 11. 2015. 
  15. ^ „Kurdish forces 'retake Mosul dam' from IS militants”. BBC News. 17. 8. 2014. Приступљено 17. 8. 2014. 
  16. ^ „Iraqi Dam Assessments” (PDF). Iraq: United States Army, Corps of Engineers. 6. 6. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 9. 2015. г. Приступљено 27. 2. 2012. 
  17. ^ Vidal, John. "Water supply key to the outcome of conflicts in Iraq and Syria, experts warn" The Guardian, 2 July 2014.
  18. ^ „Analysis & Water Agenda”. ORSAM. Приступљено 2015-11-28. 
  19. ^ Borger, Julian (29. 2. 2016). „Iraqi PM and US issue warnings over threat of Mosul dam collapse”. The Guardian. The Guardian. Приступљено 29. 2. 2016. 
  20. ^ „US warns of Mosul dam collapse in northern Iraq”. BBC News. BBC. BBC. 29. 2. 2016. Приступљено 29. 2. 2016. 
  21. ^ Jeremy A. Black, The Literature of Ancient Sumer, Oxford University Press. 2004. ISBN 0-19-926311-6. стр. 220–221..
  22. ^ Genesis 2:14
  23. ^ Daniel 10:4
  24. ^ „Riyad as-Salihin 1822 - The Book of Miscellaneous ahadith of Significant Values - كتاب المنثورات والملح - Sunnah.com - Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)”. sunnah.com. Приступљено 2023-03-02. 
  25. ^ „Sunan Abi Dawud 4306 – Battles (Kitab Al-Malahim) – كتاب الملاحم – Sunnah.com – River of Dajal(Tigris)”. sunnah.com. Приступљено 2021-02-10. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Jared Diamond, Guns, Germs, and Steel|Guns, Germs and Steel: A Short History of Everybody for the Last 13,000 Years, 1997.
  • Anderson, Clifford Norman. The Fertile Crescent: Travels In the Footsteps of Ancient Science. 2d ed., rev. Fort Lauderdale: Sylvester Press, 1972.
  • Deckers, Katleen (2011). Holocene Landscapes Through Time In the Fertile Crescent. Turnhout: Brepols. 
  • Ephʻal, Israel. The Ancient Arabs: Nomads On the Borders of the Fertile Crescent 9th–5th Centuries B.C. Jerusalem: Magnes Press, 1982.
  • Kajzer, Małgorzata, Łukasz Miszk, and Maciej Wacławik. The Land of Fertility I: South-East Mediterranean Since the Bronze Age to the Muslim Conquest. Newcastle upon Tyne, UK: Cambridge Scholars Publishing, 2016.
  • Kozłowski, Stefan Karol. The Eastern Wing of the Fertile Crescent: Late Prehistory of Greater Mesopotamian Lithic Industries. Oxford: Archaeopress, 1999.
  • Potts, Daniel T. (21. 5. 2012). Potts, D. T, ур. A Companion to the Archaeology of the Ancient Near East. 1. John Wiley & Sons. стр. 1445. ISBN 9781405189880. doi:10.1002/9781444360790. 
  • Steadman, Sharon R.; McMahon, Gregory (15. 9. 2011). The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000-323 BCE). OUP. стр. 1174. ISBN 9780195376142. 
  • Thomas, Alexander R. The Evolution of the Ancient City: Urban Theory and the Archaeology of the Fertile Crescent. Lanham: Lexington Books/Rowman & Littlefield Publishers, 2010.
  • Nadhir Al-Ansari; Issa E. Issa; Sissakian, Varoujan; Adamo, Nasrat; Knutsson, Sven (2015). „Mystery of Mosul Dam the most Dangerous Dam in the World: The project” (PDF). Journal of Earth Sciences and Geotechnical Engineering. 5 (3): 15—17. ISSN 1792-9660. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 04. 2016. г. Приступљено 4. 3. 2016. 
  • Julie R. Kelley; Lillian D. Wakeley; Seth W. Broadfoot; Monte L. Pearson; Christian J. McGrath; Thomas E. McGill; Jeffrey D. Jorgeson; Cary A. Talbot (септембар 2007). „Geologic Setting of Mosul Dam and Its Engineering Implications” (PDF). U.S. Army Corps of Engineers. стр. 25—32. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-04-12. г. Приступљено 14. 3. 2016. 
  • Daniel Pipes. „Saddam's Damn Dam”. Приступљено 2014-08-23. </ref><ref>„Worries grow over Mosul Dam”. 30. 11. 2007. Архивирано из оригинала 21. 08. 2014. г. Приступљено 13. 03. 2023. 
  • Filkins, Dexter (2. 1. 2017). „Before the flood : a failing dam threatens millions of Iraqis”. A Reporter at Large. The New Yorker. св. 92 бр. 43. стр. 22—28. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Тигар на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тигар_(река)&oldid=27902128”