Пређи на садржај

Универзитет у Болоњи

Координате: 44° 29′ 38″ N 11° 20′ 34″ E / 44.49389° С; 11.34278° И / 44.49389; 11.34278
С Википедије, слободне енциклопедије
Универзитет у Болоњи
Università di Bologna
Грб
лат. Universitas Bononiensis
МотоPetrus ubique pater legum Bononia mater[1]
Типдржавни
Оснивање1088.; пре 936 година (1088)
РекторFrancesco Ubertini
ДиректорMarco Degli Esposti
Број запослених2.965[2]
Академско особље2.917[2]
Број студената90.291[2]
Додипломци52.787
Постдипломци29.576
Број факултета23
ЛокацијаБолоња, Италија
44° 29′ 38″ N 11° 20′ 34″ E / 44.49389° С; 11.34278° И / 44.49389; 11.34278
Кампусурбан (универзитетски град)
Боје  црвена
АфилијацијеCoimbra Group,
Utrecht Network,
UNIMED
Веб-сајтwww.unibo.it

Универзитет у Болоњи (итал. Università di Bologna, UNIBO, лат. Universitas Bononiensis) је најстарији универзитет у свету који је још увек активан.[3] Школа правних наука у Болоњи постојала још од XI века; историчари се слажу да је година оснивања 1088.[4] Оснивач овог универзитета био је учитељ права Ирнеријо, који је умро 1125. Универзитет је добио повељу цара Фридриха I Барбаросе 1158. Први статут потиче из 1317. Универзитет окупља 23 факултета на којима студира скоро 100 хиљада студената. По величини је трећи универзитет у Италији. Предавања се, поред Болоње, одржавају у Ређо Емилији и Имоли, и још 4 кампуса: Равена, Форли, Ћезена и Римини. У саставу универзитета су још Школа за изузетност у студирању (scuola per l'eccellenza negli studi), Високи колеџ и инострано одељење у Буенос Ајресу.

Анатомски амфитеатар Универзитета у Болоњи из 1637.

При његовом оснивању, реч universitas је први пут скована.[5][6][7] Са преко 90.000 студената, то је други по величини универзитет у Италији после Ла Сапијенце у Риму.[8]

То је било прво место студирања које је користило термин universitas за корпорације студената и наставника, што је дефинисало институцију (посебно њен правни факултет) која се налази у Болоњи. Амблем универзитета носи мото, Alma Mater Studiorum („Хранљива мајка студија“), а потиче из 1088. године.[9] Ова установа има кампусе у Чезени, Форлију, Равени и Риминију и огранак у иностранству у Буенос Ајресу, Аргентина.[10] Такође има школу изврсности под називом Collegio Superiore di Bologna. Придружени издавач Универзитета у Болоњи је Бононија универзитеткса штампа. На универзитету је студирала прва жена која је стекла универзитетску диплому и предавала на универзитету, Бетисија Гоцадини, и прва жена која је стекла и докторат наука и плаћену позицију универзитетског професора, Лаура Баси.

То је један од најпрестижнијих универзитета у Италији и обично се сврстава међу најбоље универзитете у Италији и свету. Посебно је познат по студијама права, медицине и природних наука.[11][12] Универзитет у Болоњи је имао централну улогу у науци током италијанске ренесансе, где је био смештен и образован Никола Коперник, као и бројни други ренесансни математичари.[13]

Историја

[уреди | уреди извор]
Улазак студената у Natio Germanica Bononiae, „нацију” немачких студената у Болоњи; минијатура из 1497.

Датум оснивања Универзитета у Болоњи је неизвестан, али већина извештаја верује да је то 1088. година.[14] Универзитет је добио повељу (Authentica habita) од стране цара Светог римског царства Фридриха I Барбаросе 1158. године, али је у 19. веку, комитет историчара предвођен Ђозуе Кардучијем, пронашао је универзитет био основан до 1088. године, што га учинило најстаријим континуирано делујућим универзитет у свету.[15][16][17] Међутим, развој институције у Болоњи у универзитет је био постепен процес. Пол Грендлер пише да „није вероватно да је постојало довољно наставе и организације да заслужују термин универзитета пре 1150-их, и да се то можда није догодило пре 1180-их.”[18]

Универзитет је настао око друштава за узајамну помоћ (познатих као universitates scholarium) страних студената званих „нације“ (како су груписани по националности) ради заштите од градских закона који су наметали колективне казне странцима за злочине и дугове њихових сународника. Ови студенти су затим ангажовали научнике из већ постојећих градских лаичких и црквених школа да им предају предмете као што су слободне уметности, нотарско право, теологија и ars dictaminis (преписивање).[19]

Универзитетска библиотека у Болоњи

Универзитет је историјски познат по предавању канонског и грађанског права;[20] заиста, основан је великим делом са циљем проучавања пандекта,[21] централног текста у римском праву, који је поново откривен у Италији 1070. године, и универзитет је имао централну улогу у развоју средњовековног римског права.[22] До модерних времена, једина диплома која се давала на том универзитету била је докторат.

Бетисија Гоцадини је дипломирала право 1237. године, као једна од првих жена у историји која је стекла универзитетску диплому.[23] Две године је предавала право од свог дома, а 1239. предавала је на универзитету, поставши прва жена у историји која је предавала на универзитету.[24]

Лаура Баси је рођена у просперитетној породици у Болоњи и школовала се приватно од своје пете године.[25] Басијино образовање и интелект приметио је Просперо Лоренцини Ламбертини, који је 1731. постао надбискуп Болоње (касније папа Бенедикт XIV). Ламбертини је постао званични покровитељ Басијеве. Он је организовао јавну дебату између Лауре и четири професора са Универзитета у Болоњи 17. априла 1732. године.[26] Године 1732, Лаура, стара двадесет година, јавно је одбранила својих четрдесет и девет теза о Philosophica Studia[27] у Сала дегли Анзиани у градској скупштини. Универзитет у Болоњи јој је 12. маја доделио звање доктора.[28] Она је постала прва жена која је докторирала науке и друга жена на свету која је докторирала филозофију после Елене Корнаро Пископије 1678, педесет четири године раније. До тада је била популарно позната као Болоњска Минерва.[29][25] Сенат и Универзитет у Болоњи су 29. октобра 1732. одобрили Басијину кандидатуру, а у децембру је именована за професора природне филозофије да предаје физику.[30][31] Она је постала је прва плаћена жена предавач на свету,[32] чиме је започела своју академску каријеру. Била је и прва жена чланица било које научне установе, када је 1732. године изабрана у Академију наука Института у Болоњи.[33][34] Лаура је постала најважнији популаризатор Њутнове механике у Италији.[35]

Године 1971, Гришас Бенедето Марзуло заједно са Умбертом Еком, Ренатом Барилијем, и Аделиом Ферером основао у оквиру Факултета књижевности и уметности DAMS (акроним од discipline delle arti, della musica e dello spettacolo, „Дициплина уметности, музике и извођења“). Био је то курс првог степена овог типа који је отворен у Италији. Између 26. децембра 1982. и 29. новембра 1983. догодила су се DAMS убиства (на италијанском: Delitti del DAMS), која су се односила на четири жртве које су биле студенти или професори DAMS-а: Анђело Фабри (бриљантан ученик Умберта Ека), Ливијана Роси, плесачица Франческа Алинови (која је избодена 47 пута) и Леонарда Полвани.[36][37]

Факултети

[уреди | уреди извор]

у Болоњи

[уреди | уреди извор]

у Ћезени

[уреди | уреди извор]

у Форлију

[уреди | уреди извор]

у Равени

[уреди | уреди извор]

у Риминију

[уреди | уреди извор]

Познати студенти

[уреди | уреди извор]

Познати професори

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Charters of foundation and early documents of the universities of the Coimbra Group, Hermans, Jos. M. M. ISBN 90-5867-474-6.
  2. ^ а б в "The University today: numbers and innovation"
  3. ^ Brown in Italy Brown University Retrieved 2010-1-6
  4. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 161. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ Top Universities Архивирано 17 јануар 2009 на сајту Wayback Machine World University Rankings Retrieved 6 January 2010
  6. ^ Hunt Janin: "The university in medieval life, 1179–1499", McFarland. 2008. ISBN 0-7864-3462-7. стр. 55f.
  7. ^ de Ridder-Symoens, Hilde: A History of the University in Europe: Volume 1, Universities in the Middle Ages, Cambridge University Press. Ridder-Symoens, Hilde de (1992). A History of the University in Europe: Volume 1, Universities in the Middle Ages. Cambridge University Press. стр. 47—55. ISBN 0-521-36105-2. 
  8. ^ Gaston, Paul L. (2010). The Challenge of Bologna. Stylus. стр. 18. ISBN 978-1-57922-366-3. Приступљено 7. 7. 2016. 
  9. ^ „Schools”. University of Bologna. Приступљено 22. 12. 2015. 
  10. ^ „Campuses and Structures”. University of Bologna. Приступљено 22. 12. 2015. 
  11. ^ Dieci volte prima: l’Università di Bologna ancora al top in Italia tra i mega atenei.
  12. ^ „Europe - Ranking Web of Universities”. www.webometrics.info. 
  13. ^ „Nicolaus Copernicus | Biography, Facts, Nationality, Discoveries, Accomplishments, & Theory | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-23. 
  14. ^ [1] - Università di Bologna
  15. ^ Top Universities Архивирано 2008-01-15 на сајту Wayback Machine World University Rankings Retrieved 2010-1-6
  16. ^ Our History - Università di Bologna
  17. ^ Gaston, Paul L. (2012). The Challenge of Bologna: What United States Higher Education Has to Learn from Europe, and Why It Matters That We Learn It. Stylus Publishing, LLC. стр. 18. ISBN 978-1-57922-502-5. 
  18. ^ Paul F. Grendler, The Universities of the Italian Renaissance (JHU Press, 2002), 6.
  19. ^ David A. Lines, “The University and the City: Cultural Interactions”, in A Companion to Medieval and Renaissance Bologna, ed. Sarah Rubin Blanshei (Leiden: Brill, 2017), 437–8.
  20. ^ „University of Bologna | History & Development”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 2017-08-21. 
  21. ^ Berman, Law and Revolution, ch. 3; Stein, Roman Law in European History, part 3.
  22. ^ See Corpus Juris Civilis: Recovery in the West
  23. ^ Murphy, Caroline P. (1999). „'In praise of the ladies of Bologna': the image and identity of the sixteenth-century Bolognese female patriciate”. Renaissance Studies. 13 (4): 440—454. ISSN 0269-1213. JSTOR 24412719. PMID 22106487. S2CID 35152874. doi:10.1111/j.1477-4658.1999.tb00090.x. 
  24. ^ Bonafede, Carolina (1845). Cenni biografici e ritratti d'insigni donne bolognesi: raccolti dagli storici più accreditati (на језику: италијански). Sassi. 
  25. ^ а б Laura Bassi at Encyclopedia.com
  26. ^ „Laura Bassi (1711 - 1778)”. mathshistory.st-andrews.ac.uk. Приступљено 2020-05-20. 
  27. ^ „Women In The History Of Philosophy”. www.encyclopedia.com. 2020. Приступљено 20. 5. 2020. 
  28. ^ Elena, Alberto (1991). „"In lode della filosofessa di Bologna": An Introduction to Laura Bassi”. Isis (на језику: енглески). 82 (3): 510—518. S2CID 144763731. doi:10.1086/355839. 
  29. ^ Frize, Monique (2013), „Famous Women in Science in Laura Bassi's Epoch”, Laura Bassi and Science in 18th Century Europe (на језику: енглески), Springer Berlin Heidelberg, стр. 137—162, ISBN 978-3-642-38684-8, doi:10.1007/978-3-642-38685-5_10 
  30. ^ Monique Frize, Laura Bassi and Science in 18th Century Europe: The Extraordinary Life and Role of Italy's Pioneering Female Professor, Springer, p. 174.
  31. ^ Findlen, Paula (2013-08-29). „Laura Bassi and the city of learning”. Physics World (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-20. 
  32. ^ Frize, Monique (2013). „Epilogue”. Laura Bassi and Science in 18th Century Europe (на језику: енглески). Berlin, Heidelberg: Springer Berlin Heidelberg. стр. 173—181. ISBN 978-3-642-38684-8. doi:10.1007/978-3-642-38685-5. 
  33. ^ „Laura Bassi | Italian scientist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-30. 
  34. ^ „Laura BASSI”. scientificwomen.net. Приступљено 2020-08-30. 
  35. ^ Findlen, Paula (1993). „Science as a career in Enlightenment Italy: The strategies of Laura Bassi”. Isis (на језику: енглески). 84 (3): 441—469. JSTOR 235642. S2CID 144024298. doi:10.1086/356547. 
  36. ^ TG2 Dossier Storie (на језику: Italian). 3. 7. 2021. Приступљено 4. 7. 2021.  (at minute 9:00)
  37. ^ Lea Polvani e i delitti del DAMS. YouTube (на језику: Italian). Radio Caffè Criminale. Архивирано из оригинала 3. 2. 2021. г. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Универзитет у Болоњи на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзитет_у_Болоњи&oldid=27935348”