Пређи на садржај

Х-8 (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Х-8
Жанрдрама
РежијаНикола Танхофер
СценариоЗвонимир Берковић, Томислав Буторац
МузикаДрагутин Савин
СниматељСлавко Жалар
МонтажаРадојка Танхофер
Година1958.
Трајање105 минута
Земља ФНРЈ
Језиксрпскохрватски
IMDb веза

Х-8 је хрватски и југословенски дугометражни филм из 1958. године[1] године редитеља Николе Танхофера.[2] Филм је награђен Великом Златном ареном на фестивалу играног филма у Пули 1958. године. Радња се темељи на истинитој причи о фаталној несрећи коју је проузроковао непознати возач аутомобила 1957. године. Х-8 су почетни знакови његових регистарских таблица, и једини податак о починитељу злочина.

У ноћи 14. априла 1957. године на загребачком аутопуту се сударе аутобус и фабрички камион. Судар је претицањем узроковао непознати возач који одмах после тога хладнокрвно гаси светла и бежи, а да се није ни осврнуо. Остатак филма прати догађања у аутобусу и камиону све до саме несреће. Упознајемо судбине путника аутобуса - студенткиње клавира Алме Новак, новинара Бориса, његовог колеге и пријатеља, пропалог глумца Креше Миљуша и његове супруге, возача Јосипа Бараћа, његовог помоћника Јанеза Понграца и других. Истовремено, пошиљку лима камионом превози шофер Рудолф Кнез, а прате га његов син Владимир и његов познаник из затвора Фрањо Росић, који им се накнадно прикључи. Истовремено, приповедачи злокобно најављују скору несрећу и бројеве седишта погинулих путника аутобуса, док они сами стално мењају места.[2]

Глумац Улога
Андро Лушичић Др. Шестан
Антун Врдољак Фотограф
Борис Бузанчић Новинар
Ђурђа Ивезић Алма Новак
Фабијан Шоваговић Фрањо Рошић
Иван Шубић Јосип Бараћ
Маријан Ловрић Рудолф Кнез
Љубица Јовић Крешина жена
Марија Кон Тамара
Иван Ловрић
Миа Оремовић Жена Швајцарца
Мира Николић мајка Гордана
Перо Квргић Јакупац
Рудолф Кукић Швицарац
Синиша Кнафлец Владимир
Стане Север Јанез
Вања Драх Крешо
Санда Фидершег Супруга лијечника Шестана
Мартин Матошевић
Павле Богдановић Војник Мишо Петровић
Драго Митровић Иван Вуковић
Круно Валентић Продавац „Вечерњег”
Адам Ведерњак Тип који купује сат
Стјепан Јурчевић Проф Никола Томашевић
Рикард Брзеска Конобар

Комплетна филмска екипа  ▼

Редитељ Никола Танхофер
Сценариста Звонимир Берковић (идеја)
Звонимир Берковић (писац)
Томислав Буторац (писац)
Никола Танхофер (идеја)
Композитор Драгутин Савин
Директор фотографије Славко Залар
Монтажер Радојка Танхофер (као Радојка Иванчевић)
Сценограф Здравко Гмајнер
Костимограф Олга Марушевски
Одсек за шминку Ева Бадер асистент шминкера
Бранка Кинцл фризер
Јанко Веверец асистент шминкера
Соња Зечевић шминкер
Менаџер продукције Фрањо Бенковић вођа снимања
Данијел Ивин помоћник организатора
Живко Петровић директор филма
Помоћник режије Стипе Делић помоћник редитеља
Младен Феман помоћник редитеља
Уметнички одсек Перо Ловрић сценски реквизитер
Одсек за звук Јосип Боларић асистент тонског сниматеља
Федор Јелер тонски сарадник
Одсек за камеру и расвету Миодраг Грбић пратилац камере
Иво Орешковић сценски мајстор
Вјенцеслав Орешковић пратилац камере
Ивица Рајковић фотограф
Фрањо Жагар вођа расвете
Славко Залар сниматељ
Одсек за костим Милица Чевид гардеробер
Одсек за монтажу Иванка Гуложнић асистент монтажера
Музички одсек Лидија Јојић музички уредник
Остала екипа Иванка Форенбахер секретар режије

На фестивалу у Пули филм је добио за најбољи филм, режију, сценарио, епизодног глумца и глумицу (Антун Врдољак и Миа Оремовић) те наградом публике Јелен.[2][3]

Даниел Рафаелић је за Филмски лексикон записао:

"Један од најцјењенијих хрватских филмова, Х-8... се подједнако одликује дојмљивом глумом, режијом и монтажом. На почетку филмског излагања разоткрива се завршни расплет – судар аутобуса и камиона, а чак се и открива број погинулих те бројеви мјеста на којима су ти људи сједили. Напетост произлази из чињенице што ликови тијеком вожње измјењују своја мјеста, а поистовјећивање гледалаца и ликова појачава истицање тврдње да се ради о истинитом догађају (узрочник судара побјегао је с мјеста несреће, а једино је запамћен почетак његове регистрације: Х-8...). Ликови су слојевито обликовани, ритам је узоран, а цјелина остварује типичан југославенски микросвијет тога времена односно панораму сложенога друштва."[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Хрватски филмски архив: Попис хрватских дугометражних филмова 1944. - 2006. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јануар 2011), Приступљено 29. 4. 2013.
  2. ^ а б в „H-8”. База ХР кинематографије. Приступљено 24. 1. 2021. 
  3. ^ „H-8”. Nacionalni arhivski informacijski sustav. Приступљено 28. 1. 2021. 
  4. ^ „Filmski leksikon: H-8”. Архивирано из оригинала 28. 05. 2015. г. Приступљено 23. 01. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]