Пређи на садржај

Цазин

Координате: 44° 58′ 00″ С; 15° 56′ 23″ И / 44.966701° С; 15.939822° И / 44.966701; 15.939822
С Википедије, слободне енциклопедије
Цазин
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонУнско-сански кантон
ГрадЦазин
Становништво
 — 2013.Раст 13.863
Географске карактеристике
Координате44° 58′ 00″ С; 15° 56′ 23″ И / 44.966701° С; 15.939822° И / 44.966701; 15.939822
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Цазин на карти Босне и Херцеговине
Цазин
Цазин
Цазин на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број77220
Позивни број(+387) 037
Веб-сајтwww.opcinacazin.ba

Цазин је градско насеље и сједиште истоименог града у сјеверозападном делу Босне и Херцеговине, на раскрсници путева који воде од Бихаћа према Великој Кладуши, сусједној Хрватској и даље према западној Европи, затим преко Раковице према Јадранском мору и југозападно преко Босанске Крупе према Бањој Луци, Тузли и даље према истоку.

Према подацима пописа становништва 2013. године, у Цазину је пописано 13.863 лица.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]
Кула Острожац у Цазину

Подручје Цазина било је насељено још у праисторијском добу. На локалитетима Стијена, Селиште, Градина и Чунгар пронађени су остаци разних предмета од костију, камена, глине и бакра који потичу из праисторијског доба.[2]

Други свјетски рат

[уреди | уреди извор]

Крајем јула 1941. године у селу Рујници срез Цазин дошли су наоружани муслимани усташе и похапсили велики број Срба. Тада су из Рујнице одвели у Цазин 450, а из Врсте 300 Срба. Они Срби који су одведени у Цазин задржани су неколико дана у затвору у којем су тучени и мучени. Једног дана су их голе свукли и извели из затвора одвели на Бијело брдо близу Бихаћа, побили и након тога закопали а њихово одјело усташе су између себе подијелиле.

Злочин над Србима цазинског краја започеле су муслиманске усташе 2. августа 1941. године. Садизам који су Химзо Хаџић и Але Омановић са својим сатнијама показали тог дана у непрекидном деветочасовном убијању Срба на Мацином долу тешко је описати. Жртве су мрцварене ножевима, маљевима, лопатама вилама и чиме још не па сурване низ литицу у понор. Хоџа Бећир Барић упао је са својим крвницима у село Мајостра и заклао 41 одраслог Србина. Неколико дана касније опет је упао у то село покупио 60 жена и 99 деце и заклао их у оближњој шуми. Исти тај хоџа је са својим крвницима у селу Зоралићи у кући Илије Трбојевића затворио 10 жена и деце и све их запалио.

У цазинском срезу у селу Рујници постојале су двије српске цркве, нова саграђена од тврдог материјала и стара подигнута од дрвене грађе. Стару цркву муслимани су запалили и она је изгорјела до темеља, нову су извесно време употребљавали за своју школу и канцеларије, па су и њу касније срушили.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Састав становништва – насеље Цазин
2013.[3]1991.1981.[4]1971.[5]1961.
Укупно13 863 (100,0%)12 203 (100,0%)1 924 (100,0%)1 253 (100,0%)795 (100,0%)
Бошњаци12 938 (93,33%)11 536 (94,53%)11 601 (83,21%)11 061 (84,68%)1305 (38,36%)1
Босанци435 (3,138%)
Хрвати175 (1,262%)95 (0,778%)45 (2,339%)66 (5,267%)133 (16,73%)
Неизјашњени113 (0,815%)
Муслимани69 (0,498%)
Босанци и Херцеговци64 (0,462%)
Остали24 (0,173%)168 (1,377%)9 (0,468%)4 (0,319%)
Срби10 (0,072%)129 (1,057%)75 (3,898%)97 (7,741%)240 (30,19%)
Албанци10 (0,072%)
Словенци8 (0,058%)3 (0,156%)5 (0,399%)6 (0,755%)
Непознато6 (0,043%)
Југословени5 (0,036%)275 (2,254%)186 (9,667%)17 (1,357%)108 (13,58%)
Црногорци3 (0,022%)1 (0,080%)1 (0,126%)
Роми3 (0,022%)
Мађари5 (0,260%)2 (0,160%)2 (0,252%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2015. 
  2. ^ „O Cazinu”. Grad Cazin (на језику: енглески). Приступљено 27. 1. 2023. 
  3. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 
  5. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]