Пређи на садржај

Четрнаести конгрес СКЈ

С Википедије, слободне енциклопедије
Четрнаести конгрес СКЈ
Плакат Четврнаестог конгреса
Датум(и)20—22. јануар 1990.
Трајањетри дана
ЛокацијаБеоград, СР Србија
СФР Југославија
ПретходноТринаести конгрес
Учесници1.612 делегата
ОрганизаторСавез комуниста Југославије

Четрнаести (ванредни) конгрес Савеза комуниста Југославије одржан је од 20. до 22. јануара 1990, у Сава центру у Београду. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација ЈНА. Тадашњи председник Председништва ЦК СКЈ био је Милан Панчевски из Македоније.[1]

На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. Словенци су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио Милан Кучан, били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова.

После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација СК Словеније напустила је, 22. јануара увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације СК Србије, Слободан Милошевић, предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација СК Хрватске. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације СК Македоније и СК Босне и Херцеговине.

Милан Панчевски закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у распаду СФРЈ.[2]

Број учесника

[уреди | уреди извор]
Председништво Четрнаестог конгреса СКЈ у великој сали Сава центра, 20. јануара 1990.
Број изабраних делегата

Изабраних делегата конгреса било је 1.457, и то:

То је све укупно чинило 1.655 делегата Конгреса.[3]

Број учесника 1. пленарне седнице

Према извештају Верификационе комисије, поднесеном након 1. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.601 делегат са правом гласа.[4][5]

Број учесника 2. пленарне седнице

На почетку 2. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.612 делегата са правом гласа.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Davor Pauković: Posljednji kongres Saveza komunista Jugoslavije, suvremene TEME, (2008) God. 1, Br. 1
  2. ^ Jović, B. (1996): Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika, Beograd: Politika
  3. ^ Danas , 30.1.1990: 8
  4. ^ Slobodna Dalmacija 21.1.1990: 5;
  5. ^ Politika, 21. 1.1990: 1).
  6. ^ Vjesnik, 23.1.1990.: 5.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Bilandžić, D. (1999): Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing
  • Cohen, L. J. (1993): Broken Bonds: The Disintegration of Yugoslavia, Boulder-San Francisco-Oxford: Westview Press
  • Duka, Z. (2005): Račan – biografija, Zagreb: Profil
  • Goldstein, I. (2003): Hrvatska povijest, Zagreb: Novi Liber
  • Jović, B. (1996): Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika, Beograd: Politika
  • Jović, D. (2003): Jugoslavija – država koja je odumrla, Zagreb: Prometej
  • Milosavljević, O. (2004): Antibirokratska revolucija 1987-1989. godine, u: Fleck, H.G., Graovac, I. (ur.)
  • Dijalog povjesničara/istoričara, 8, Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann
  • Milošević, S. (1989): Godine raspleta, Beograd: BIGZ
  • Osnovni pravci djelovanja SKH na reformi društva i SK, Naše teme, 1990 (3-4): 602-622
  • Pauković, D. (2008): Predizborna kampanja u Hrvatskoj 1990. u svjetlu hrvatskog i srpskog novinstva,
  • Časopis za suvremenu povijest, 2008(1): 13-31
  • Ramet, S. P. (2005): Balkanski Babilon. Raspad Jugoslavije od Titove smrti do Miloševićeva pada, Zagreb: Alinea
  • Silber, L., Little, A. (1996): Smrt Jugoslavije, Opatija: Otokar Keršovani

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Четрнаести_конгрес_СКЈ&oldid=28834521”