Ѣ (ћириличко)

Не поистовећивати са Ҍ ҍ.

Ѣ ѣ (Ѣ ѣ, искошено: Ѣ ѣ; јат, стсл. ѣтькôд: chu је напређен у кôд: cu , рус. и укр. ять, буг. ят, пољ. jać) је име 32. слова старе ћирилице као и гласа који је то слово означавало. Ово слово се на латиницу траснкрибује као ě, што је преузето из чешког језика, у коме се најчешће чита као је.

У прасловенском језику јат је био дугачак самогласник. Претпоставља се да је ово слово изговарано као звук [æ:], који је потицао из старијих гласова [e:], [ој], или [ај]. У руском језику слово се користило до 1917. године, а у бугарском до 1945. године.

Замена у јужнословенским језицима

У јужнословенским језицима и њиховим дијалектима постоји више варијанти замене овог слова у изговору и писању:

• е — српска екавица, македонски језик, словеначки језик, неки дијалекти хрватског језика, као и западни бугарски говори
• је и ије — српска ијекавица и хрватски језик
• и — српска икавица и неки дијалекти хрватског језика
• я (ја) или е (на пример: бял (бјал) – бели) — бугарски језик

Види још

• Јатова граница
• Старословенски језик
• Старословенска ћирилица