Фурнијеова гангрена — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 48: Ред 48:
Иако је првобитно описана као идиопатска гангрена гениталија, Фурнијеова гангрена је у око 95% случајева настала као последица инфекција у аноректалном пределу, [[бубрег|урогениталном тракту]], [[кожни систем|кожи]] или [[урогенитални систем|гениталијама]]. Болести које угрожавају имунски систем су један од предиспонирајућих чинилаца за развој Фурнијеове гангрене.<ref>Clayton MD, Fowler JE Jr, Sharifi R, Pearl RK. Causes, presentation and survival of fifty-seven patients with necrotizing fasciitis of the male genitalia. Surg Gynecol Obstet. Jan 1990; {{page2|volume=170|issue=1|pages=49—55}}.</ref>
Иако је првобитно описана као идиопатска гангрена гениталија, Фурнијеова гангрена је у око 95% случајева настала као последица инфекција у аноректалном пределу, [[бубрег|урогениталном тракту]], [[кожни систем|кожи]] или [[урогенитални систем|гениталијама]]. Болести које угрожавају имунски систем су један од предиспонирајућих чинилаца за развој Фурнијеове гангрене.<ref>Clayton MD, Fowler JE Jr, Sharifi R, Pearl RK. Causes, presentation and survival of fifty-seven patients with necrotizing fasciitis of the male genitalia. Surg Gynecol Obstet. Jan 1990; {{page2|volume=170|issue=1|pages=49—55}}.</ref>


На основу извештаја турских лекара у овој земљи је 46% болесника са Фурнијеовом гангреном боловало од шећерне болести.<ref>Yanar H, Taviloglu K, Ertekin C, Guloglu R, Zorba U, Cabioglu N, Baspinar I (2006). "Fournier's gangrene: risk factors and strategies for management". World J Surg {{page2|volume=30|issue=9|pages=1750–4}}.[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16927060?dopt= Abstract ], Приступљено 29. 4. 2013.</ref>,  док друге студије као узрок болести наводе код око трећине болесника ''шећерну болест, [[алкохолизам]] или [[неухрањеност]]'', а код преосталих 10% поремећај имунолошког система (имуносупресију) најчешће изазвану; ''хемотерапијом, стероидним хормонима, малигним туморима)'' <ref>Tahmaz L, Erdemir F, Kibar Y, Cosar A, Yalcýn O (2006). "Fournier's gangrene: report of thirty-three cases and a review of the literature". Int J Urol {{page2|volume=13|issue=7|pages=960–7}}. [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16882063?dopt=Abstract Abstract]</ref>
На основу извештаја турских лекара у овој земљи је 46% болесника са Фурнијеовом гангреном боловало од шећерне болести.<ref>Yanar H, Taviloglu K, Ertekin C, Guloglu R, Zorba U, Cabioglu N, Baspinar I (2006). "Fournier's gangrene: risk factors and strategies for management". World J Surg {{cite journal|author= |title= |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16927060?dopt=|journal= |date= |volume=30|issue=9|pages=1750–4}}.[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16927060?dopt= Abstract ], Приступљено 29. 4. 2013.</ref>,  док друге студије као узрок болести наводе код око трећине болесника ''шећерну болест, [[алкохолизам]] или [[неухрањеност]]'', а код преосталих 10% поремећај имунолошког система (имуносупресију) најчешће изазвану; ''хемотерапијом, стероидним хормонима, малигним туморима)'' <ref>Tahmaz L, Erdemir F, Kibar Y, Cosar A, Yalcýn O (2006). "Fournier's gangrene: report of thirty-three cases and a review of the literature". Int J Urol {{cite journal|author= |title= |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16882063?dopt=Abstract|journal= |date= |volume=13|issue=7|pages=960–7}}. [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16882063?dopt=Abstract Abstract]</ref>


=== Најчешћи узрочници Фурнијеове гангене ===
=== Најчешћи узрочници Фурнијеове гангене ===

Верзија на датум 2. август 2023. у 04:05

Фурнијеова гангрена
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностурологија

Фурнијеова гангрена, некротизирајући фасциитис (лат. Gangraena fulminans) је инфекцијом изазвана некроза меких ткива мушких полних органа. Фурнијеова гангрена је специфични облик некротизирајућег фасциитиса и други је термин за ову болест који је увео Вилсон 1951. Он је описао некрозу меких ткива изазвану инфекцијом, која подразумева и инфекцију дубоке и површне фасције, без обзира на локализацију.[1]

Настаје као последица ширења аноректалних, мокраћнополних или кожних инфекција. Принцип лечења ове болести подразумева стабилизацију општег стања болесника, дебридман ране, одстрањивање некротичних промена, комбиновану антибиотску терапију, оксигенотерапију и евентуалне реконструктивне захвате.

Првобитно, термин Фурнијеова гангрена је коришћен да опише идиопатску гангрену мушких полних органа, али се такође користио и за описивање већине некротичних инфекција меких ткива међице, независно од узрока. Данашња употреба термина Фурнијеова гангрена се ограничава на описивање инфекција које примарно укључују полне органе. Неселективно коришћење овог епонима компликује упоређивење резултата у клиничким студијама и дефинисање учесталости ове појаве.

Историја

Жан Алфред Фурније

Године 1764, Бурније је први описао идиопатски, брзо прогресивни некротизирајући процес меког ткива који доводи до гангрене мушких гениталија. После неколико деценија 1883. године, Жан Алфред Фурније (Jean Alfred Fournier 1832—1914),[2] париски венеролог, дао је детаљан приказ ове болести која је по њему и добила назив Фурнијеова гангрена:[3]

Епидемиологија

Учесталост

Фурнијеова гангрена је једна од ретких болести, без сезонских варијација која се јавља у свим деловима света, у нешто већем броју на афричком континенту.[5] Према подацима из 1992, Пати и сарадници, на основу података објављених у литератури израчунали су да је у периоду од 1883. до 1992. било приближно 500 случајева гениталне инфекције.[6]

У САД Фурнијеова гангрена је релативно ретка. Инциденца болести је непозната? Ретроспективна истраживања открила су 1726 случајева приказана у литератури у периоду 1950. до 1999.. Од 1989-1998. у САД у просеку је годишње пријављивано 97 случајева.[6]

Учесталост Фурнијеове гангрене се вероватно није значајно променила, већ је привидно повећање броја случајева у новијој литератури највероватније последица побољшаног извештавања.

Морталитет-Морбидитет

Стопа смртности код Фурнијеове гангрене варира од 4% до 75%. На високу смртност Фурнијеове гангрене утичу; аноректални поремећаји, старост, екстензивне болести (трбушног зид или бутина), стање шока или сепсе, бубрежна инсуфицијенција и дисфункције јетре.[6]

Смрт обично настаје код системских болести, као што су сепса, коагулопатија, акутна бубрежна инсуфицијенција, дијабетесна кетоацидоза, или је резултат истовремене болести више органа

Пол и полне разлике

Мушко-женски однос код ове болести отприлике 10:1. Нижа инциденца код жена је последица боље дренаже перинеалне регије кроз вагинални секрет. Мушкарци који имају секс са мушкарцима имају већи ризик разбољевања, посебно инфекцијом гениталија пеницилинрезистентним стафилококусом ауреусом.[7]

Старост

Већа заступљеност Фурнијеове гангрене је код болесника узраста од 30 до 60 година. Од 1997 случајева, из једне студије спроведене у САД, само 56 су педијатријских случајеви, а од тог броја 66% су одојчад млађа од 3 месеца.[7]

Етиологија

Иако је првобитно описана као идиопатска гангрена гениталија, Фурнијеова гангрена је у око 95% случајева настала као последица инфекција у аноректалном пределу, урогениталном тракту, кожи или гениталијама. Болести које угрожавају имунски систем су један од предиспонирајућих чинилаца за развој Фурнијеове гангрене.[8]

На основу извештаја турских лекара у овој земљи је 46% болесника са Фурнијеовом гангреном боловало од шећерне болести.[9],  док друге студије као узрок болести наводе код око трећине болесника шећерну болест, алкохолизам или неухрањеност, а код преосталих 10% поремећај имунолошког система (имуносупресију) најчешће изазвану; хемотерапијом, стероидним хормонима, малигним туморима) [10]

Најчешћи узрочници Фурнијеове гангене

Најчешћи узрочници Фурнијеове гангене су:

Узрочници Фурнијеове гангрена према полу и узрасту

Најчешћи узрочници Фурнијеове гангрена према полу и узрасту су:[7]

Пол/узраст Узрочници
Мушкараци Примена уретралног катетера, протетске имплантати пениса, повреде пениса, генитални персинг, анални однос (повећава ризик настанка перианалне инфекције, због трауме ректума коју прати инфекција)
Жене Септички абортус, персинг, инфекције вулве или апсцеси бартолинијева жлезде, хистеректомија и епизиотомија
Деца Обрезањивање пениса, укљештење ингвиналних кила, омфалитис, уједи инсеката, повреде гениталија, нагњечење уретралним катетером, периректални апсцеси, системске инфекције, опекотине

Предиспонирајући фактори

Најчешћи предиспонирајући фактори код Фурнијеове гангрене су:

  • Шећерна болест (најчешћи узрок - у око 60% случајева) [15]
  • Енормна гојазност
  • Цироза јетре
  • Васкуларне болести карлице
  • Малигне болести
  • Високо-ризична понашања (на пример, алкохолизам, интравенска наркоманија)
  • Имуно супресија због системских болести или употребе стероида
  • Немогућности одржавања адекватне перианалне хигијене или дуготрајна употреба катетера, код параплегичара и других дуголежећих (непокретних) болесника.

Микроорганизми-изазивачи Фурнијерове гангрене

Инфекција која представља неравнотежу између имунитета домаћина и вируленције узрочника микроорганизама, етиолошки је фактор који кроз перинеум омогућава улазак микроорганизм. Компромитовани имунитет пружа повољно окружење за иницирање инфекције, а вирулентност микроорганизма промовише брзо ширење болести. Већина ауторитета верује да је полимикробна природа Фурнијеове гангрене неопходна за стварање синергије производње ензима која промовише брзо умножавање и ширење инфекције.[16] То потврђује чињеница да су микроорганизами изоловани у култури ране, болесника са Фурнијеовом гангреном, полимикробни (мешовити) и да је инфекција изазвана просечно са до 4 изолована узрочника по анализираном узорку.[17]

Карактеристично у Фоунијевој гангрени постоји синергизам само између теоретски ниско агресивних бактерија. На пример, један микроорганизам може произвести ензиме неопходне да изазову коагулацију крвних судова. Тромбоза крвних судова смањује локално снабдевање крвљу. Дакле, притисака кисеоника у ткивима ада. Настала хипоксија ткива омогућава раст факултативних анаеробних и микроаерофилних организама. Неки од микроорганизми, заузврат, могу да производе ензиме (нпр лецитиназу, колагеназу), који доводе до варења фасцијалних баријера, подстичући тако брзо ширење инфекције.[18]

У микроорганизме који су уобичајени коменсали перинеалне коже и гениталних органа, спадају клостридија, клебсијела, стрептококе, колиформне бактерије, стафилококе, бактероиди и коринебактерије.[19]

Најчешће изоловани аеробни микроорганизми су: Escherichia coli, Klebsiella pneumonia, и Staphylococcus aureus. Најчешће изоловани анаеробни микроорганизам је Bacteriodes fragilis.[20]

У ствари, и аероби и анаероби су подједнако присутни у ткивима, али су анаероби ређе изоловани јер их је теже узорковати и сачувати.[21]

Ретки извештаји навод и друге микроорганизме који укључују Candida albicans[22] и Lactobacillus gasseri.[23]

Патофизиологија

Фурнијеова гангрена је брзо напредујући облик некротизирајућег фасциитиса локализован у гениталном и перинеалном региону. Фасцијална некрозе и „варење“ ткива дејством ензима бактерија су главна обележја овог обољења.

Предиспонирајући чиниоци као што су шећерна болест, онколошке болести, имунолошки поремећаји хронични алкохолизм итд, су само неки од чинилаца који погодују даљем ширењу инфекције испод фасција, која може доспети до ингвиналне регије, бутине, па чак и трбушног зида.[24]

Инфекција ствара поткожну тромбозу крвних судова, која опет доводи до некрозе коже и поткожног ткива и локализоване исхемије и даље пролиферације бактерија.

У некротичном ткиву бактерије луче токсине и ензиме стварајући још повољније услове за њихово даље размножавање. Тромбоза локалних крвних судова смањује доток крви, што доводи до пада парцијалног притиска кисеоника и појаве хипоксије. Као последица хипоксије у ткивима су створени услови за раст факултативно анаеробних микроорганизама који произведе ензиме (лецитиназу и колагеназу), који изазивају „варење“ фасцијалне баријере, чиме подстичу брзо ширење инфекције. У неким извештајима су описане стопе деструкције фасцијалног ткива које се кречу од до 2 до 3 сантиметара на час.[25]

На крају, развија се облитеративни ендартеритис, а кожна и поткожна васкуларна некроза која је уследила доводи до локализоване исхемије и даље пролиферације бактерија. Инфекција површне перинеалне фасције може се проширити на пенис и скротум или на предњи трбушни зид или обрнуто. Како је перинеална фасција причвршћена за тело перинеума и урогениталну дијафрагму позади и бочно за пубичну грану, ограничено је напредовање инфекције у овим правцима.

Дубља инфекција која се протеже испод горњих слојева укључује мионекрозу која се генерално не сматра карактеристиком класичне Фоурниерове гангрене, иако је описана.[26]

Захваћеност тестиса је ретка код Фоурнијеове гангрене због одвојеног довода крви у тестисе.[27]

Захваћеност пениса је такође ретка и његова тела су обично поштеђена док се кожа љушти. Међутим, пријављена је тромбоза спонгиозног и кавернозног тела.[28]

Клиничка слика

Компликован случај Фурнијеове гангрене
Компликован случај Фурнијеове гангрене
Компликован случај Фурнијеове гангрене

Клиничке карактеристике Фурнијеове гангрене укључују изненадни бол у скротуму, прострацију, бледило и пирексију. У почетку је захваћен само скротум, али ако се болест не контролише, целулитис се шири све док се цео омотач скротума не ољушти, остављајући тестисе изложене, али здраве.[29]

Стадијуми у развоју клиничке слике

  • Болест обично почиње подмукло, са нападима свраба и нелагодношћу у пределу спољних полних органа, и продуженим перидом трајања (2-7 дана) са нејасним знацима и симптомима болести и грозницом.
  • Болесници се јављају лекару у просеку петог дана болести, због интензивног бола у подручју спољних полних органа, што је понекад праћено и отоком коже у њиховој околини;
  • Следи појава прогресивног еритема (црвенила) коже спољних полних органа и перинеалног предела са повећаним болом на додир, и појава системских симптоми као што су повишена температура, дрхтавица, тахикардија и хипотензија ;
  • Кожа изнад захваћене површине мења боју, која је тамна све до црна и праћена је поткожним крепитацијама;
  • У завршној фази болести јавља се класичне клиничка слике гангрене спољних полних органа са обилном гнојном секрецијом, која може бити праћена престанком бола због некрозе нервних завршетака.

Знаци и симптоми болести

  • Некроза (разарања) ткива у подручју полних органа
  • Бол
  • Смежуран (сунђераст) изглед коже
  • Изумирање коже
  • Бледило коже
  • Секреција гноја из гангренозног ткива
  • Грозница, повишена телесна температура, тахикардија, хипотензија
  • Слабост и малаксалост
  • Хиперемија (црвенило) полних органа
  • Гангренозни мирис
  • Оток (едем) полних органа

Дијагноза

Фурнијеова гангрена обично се дијагностикује клинички, али се лабораторијски тестови и студије снимања користе за потврду дијагнозе, утврђивање озбиљности и предвиђање исхода.[30]

Рендген и ултразвук могу показати присуство гасова испод површине коже. ЦТ скенирање може бити корисно у одређивању места порекла и обима ширења процеса.[30]

Ултразвучни преглед скроталног предела код Фурнијеове гангрене

Терапија

Фурнијеова гангрена се развија брзо и зато је са лечењем неопходно започети на почетку болести, када процес некрозе ткива може бити заустављен, уз опоравак и регенерацију, мањег или већег дела оштећеног ткива.

У лечењу фурнијеове гангрене примењују се три основна принципа;

Лекови

Употребом антибиотика успорава се инфекција и уништавају бактерије.

Хируршка обрада

Обрада некротичког ткива хируршким методама има за циљ да уклони заражено или мртво ткиво, и заустави ширење промена. Овај корак је веома важан јер спречава ширење инфекције у околна ткива, масовније дебридмане некротичног ткива и евентуалну ампутацију.

Хипербарична оксигенотерапија (ХБОТ)
Лечење фурнијеове гангрене у барокомори

Ова терапија се заснива не примени 100% медицинског кисеоника под повишеним притиском (у просеку 2-2,5 бар-а). Хипербарична кисеоник се користи као адјувантна терапија у лечењу различитих болести, међу којима је и фурнијеова гангрена.[31]

Повољан оксигенације у ткивима која се постиже применом хипероксије, побољшава се дејство механизама који у организму делују бактерицидно на многобројне бактерије. Посебно је значајна примена ХБОТ у лечењу инфекција код особа са анаеробном или мешовитим флором, (изузетно осетљивом на аеробне услове (хипероксију))

Висока концентрација кисеоника у крви (и до двадесет пута већа него при удисању нормобаричног кисеоника), која се постиже удисањем кисеоника под повишеним притиском у барокоморама, стимулишу ангиогенезу (стварање младих крвних судова) и ослобађање фактора раста макрофага ткива, чиме се помаже организму у спречавању крварења и убрзава процес зарастања ткива. Неколико студија показало је низак ниво нежељених ефеката уз истовремено високи ниво ефикасности ове врсте терапије.[32][33]

Прогноза

Применом наведених метода терапије стопа преживљавања болесника са Фурнијеовом гангреном је око 80%.

Види још

Извори

  1. ^ Wilson B. Necrotizing fasciitis. Am Surg. Apr 1952; 18  (4):  416—31.
  2. ^ Jean Alfred Fournier:WhoNamedIt Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2015) Приступљено 1. 5. 2014.
  3. ^ J. A. Fournier: Gangrène foudroyante de la verge. La semaine médicale, Paris, 1883, 3: 345. English translation by Alexander Corman.
  4. ^ Corman JM. Classic articles in colonic and rectal surgery. Dis Colon Rectum. 1988;31:984-8.
  5. ^ Ayumba BR, Magoha GA. Management of Fournier's gangrene at the Kenyatta National Hospital, Nairobi. East Afr Med J. Jun 1998; 75  (6):  370—3.
  6. ^ а б в Paty R, Smith AD. Gangrene and Fournier's gangrene. Urol Clin North Am. Feb 1992; 19  (1):  149—62.
  7. ^ а б в Michael T Marynowski, Andrew A Aronson Fournier Gangrene на emedicine.medscape.com, Приступљено 09/2009. (језик: енглески)
  8. ^ Clayton MD, Fowler JE Jr, Sharifi R, Pearl RK. Causes, presentation and survival of fifty-seven patients with necrotizing fasciitis of the male genitalia. Surg Gynecol Obstet. Jan 1990; 170  (1):  49—55.
  9. ^ Yanar H, Taviloglu K, Ertekin C, Guloglu R, Zorba U, Cabioglu N, Baspinar I (2006). "Fournier's gangrene: risk factors and strategies for management". World J Surg . 30 (9): 1750—4 http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16927060?dopt=.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).Abstract , Приступљено 29. 4. 2013.
  10. ^ Tahmaz L, Erdemir F, Kibar Y, Cosar A, Yalcýn O (2006). "Fournier's gangrene: report of thirty-three cases and a review of the literature". Int J Urol . 13 (7): 960—7 http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16882063?dopt=Abstract.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). Abstract
  11. ^ Gamagami RA, Mostafavi M, Gamagami A, Lazorthes F. Fournier's gangrene: an unusual presentation for rectal carcinoma. Am J Gastroenterol. Apr 1998; 93  (4):  657—8.
  12. ^ Mouraviev VB, Pautler SE, Hayman WP. Fournier's gangrene following penile self-injection with cocaine. Scand J Urol Nephrol. 2002; 36  (4):  317—8.
  13. ^ Roca B, Cuñat E, Simón E. HIV infection presenting with Fournier's gangrene. Neth J Med. Oct 1998; 53  (4):  168—71.
  14. ^ Kohagura K, Sesoko S, Tozawa M, et al. [A female case of Fournier's gangrene in a patient with lupus nephritis]. Nippon Jinzo Gakkai Shi.Jul 1998; 40  (5):  354—8.
  15. ^ Rajbhandari SM, Wilson RM. Unusual infections in diabetes. Diabetes Res Clin Pract. Feb 1998; 39  (2):  123—8
  16. ^ Meleney FL. Hemolytic Streptococcus gangrene. Arch Surg. 1924;9:317–321.
  17. ^ Mergenhagen SE, Thonard JC, Scherp HW. Studies on synergistic infections. I. Experimental infections with anaerobic streptococci. J Infect Dis. Jul-Aug 1958; 103  (1):  33—44.
  18. ^ Goyette M. Group A streptococcal necrotizing fasciitis Fournier’s gangrene—Quebec. Canada Communicable Disease Report. 1997; 23  (13):  101—103.
  19. ^ Yanar H, Taviloglu K, Ertekin C, et al. Fournier’s gangrene: risk factors and strategies for management. World Journal of Surgery. 2006; 30  (9):  1750—1754. [
  20. ^ Paty R, Smith AD. Gangrene and Fournier’s gangrene. Urologic Clinics of North America. 1992; 19  (1):  149—162.
  21. ^ Addison WA, Livengood CH, Hill GB. Necrotizing fasciitis of vulvar origin in diabetic patients. Obstetrics and Gynecology. 1984; 63  (4):  473—479.
  22. ^ Johnin K, Nakatoh M, Kadowaki T, Kushima M, Koizumi S, Okada Y. Fournier’s gangrene caused by Candida species as the primary organism. Urology. 2000;56(1, article 153)
  23. ^ Tleyjeh IM, Routh J, Qutub MO, Lischer G, Liang KV, Baddour LM. Lactobacillus gasseri causing Fournier’s gangrene. Scandinavian Journal of Infectious Diseases. 2004;36(6-7):501–503.
  24. ^ Saiidy Hasham,, Paolo Matteucci,, Paul R W Stanley,, Nick B Hart, Necrotising fasciitis, Приступљено 09/2009. (језик: енглески)
  25. ^ Safioleas M, Stamatakos M, Mouzopoulos G, Diab A, Kontzoglou K, Papachristodoulou A. Fournier’s gangrene: exists and it is still lethal. International Urology and Nephrology. 2006;38(3-4):653–657.
  26. ^ Rye BA, Seidelin C, Dueholm S. Perineal progressive myonecrosis following Thiersch’s operation for rectal prolapse. Annales Chirurgiae et Gynaecologiae. 1987; 76  (2):  136—137.
  27. ^ Gupta A, Dalela D, Sankhwar SN, et al. Bilateral testicular gangrene: does it occur in Fournier’s gangrene? International Urology and Nephrology. 2007; 39  (3):  913—915.
  28. ^ Campos JA, Martos JA, Gutiérrez del Pozo R, Carretero P. Synchronous caverno-spongious thrombosis and Fournier’s gangrene. Archivos Espanoles de Urologia. 1990; 43  (4):  423—426.
  29. ^ Russell RCG, Williams NS, Bulstrode CJK. Bailey & Love's Short Practice of Surgery. Arnold; 2000.
  30. ^ а б Mallikarjuna, M. N.; Vijayakumar, Abhishek; Patil, Vijayraj S.; Shivswamy, B. S. (2012). „Fournier's Gangrene: Current Practices”. Isrn Surgery. 2012: 1—8. PMC 3518952 Слободан приступ. PMID 23251819. doi:10.5402/2012/942437. 
  31. ^ HBOT Архивирано на сајту Wayback Machine (14. децембар 2016) Лечење некротизирајућих инфекција применом хипербаричне оксигенотерапије (ХБОТ), Приступљено 09/2009.(језик: енглески)
  32. ^ Pizzorno R., Bonini F., Donelli A., Stubinski R., Medica M., Carmignani G. 1997. Hyperbaric oxygen therapy in the treatment of Fournier's disease in 11 male patients. J Urol 158 : 837-840.
  33. ^ Hollabaugh R.S. Jr, Dmochowski R.R., Hickerson W.L., Cox C.E. 1998. Fournier's gangrene : therapeutic impact of hyperbaric oxygen. Plast Reconstr Surg101 : 94-100.

Литература

  • J. A. Fournier: Gangrène foudroyante de la verge. La semaine médicale, Paris, 1883, 3: 345. English translation by Alexander Corman.
  • A. J. Orfuss, P. Michaelides: Fournier's gangrene. Archives of Dermatology, Chicago, 1964, 90: 440-441.

Спољашње везе

Класификација
Спољашњи ресурси

Медији везани за чланак Фурнијеова гангрена на Викимедијиној остави

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фурнијеова_гангрена&oldid=26016717”