Мале богиње — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
→‎Терапија: унос дела текста+реф
Ред 208: Ред 208:


==Терапија==
==Терапија==
Како за морбиле не постоји специфичан [[лек]], и данас је лечење још увек симптоматско. У акутном стадијуму болести неопходно је лежање у топлој али добро проветреној просторији. Због надражајног коњуктивитиса и [[фотофобија|фотофобије]] [[светлост]] у болесничкој соби треба пригушити. Повишена [[температура]] и надражајни кашаљ сузбијају се антипиретицима, седативима. антитусицима и удисањем пара чаја од камилице.

Исхрана болесника мора бити квалитетна и квантитативно задовољавајућа, са лако сварљивим намирницама, довољним количинама течности ([[чај]]ева), [[со]]ли, [[млечни напитци|млечних напитака]] и [[воћни сок |воћних сокова]]. Код сумње на појаву секундарне [[Инфекција|инфекције]] (нпр запаљења средњег ува) лечење се може допунити и антибиотицима.

Разне студије спроведене у земљама у развоју показују повољан ефекат примене [[витамин А|витамина А]] на смањење стопе [[смрт|смртност]]и и компликација.<ref>Huiming Y, Chaomin W, Meng M: ''Vitamin A for treating measles in children.'' Cochrane Database Syst Rev. 2005 Oct 19;(4):CD001479. PMID 16235283</ref> Механизам деловања је нејасан. [[СЗО]] препоручује примену витамина у случају болести у регионима у којима је природан унос витамина недовољан, или где је стопа смртности изнад једног процента. Студије о позитивном учинку витаминске терапије у западним индустријализованим земљама не постоје. Студије о употреби витамина нису откриле значајно смањење укупне смртности, али су утицале на смањење смртности код деце узраста испод две године. <ref name="pmid16235283">{{cite journal |author=Huiming Y, Chaomin W, Meng M |title=Vitamin A for treating measles in children |journal=Cochrane Database Syst Rev |volume= |issue=4 |pages=CD001479 |year=2005 |pmid=16235283 |doi=10.1002/14651858.CD001479.pub3 |editor1-last=Yang |editor1-first=Huiming |unused_data=DUPLICATE DATA: doi=10.1002/14651858.CD001479.pub3}}</ref><ref name="pmid11869601">{{cite journal |author=D'Souza RM, D'Souza R |title=Vitamin A for treating measles in children |journal=Cochrane Database Syst Rev |volume= |issue=1 |pages=CD001479 |year=2002 |pmid=11869601 |doi=10.1002/14651858.CD001479 |unused_data=DUPLICATE DATA: doi=10.1002/14651858.CD001479}}</ref><ref name="pmid12022432">{{cite journal |author=D'Souza RM, D'Souza R |title=Vitamin A for preventing secondary infections in children with measles--a systematic review |journal=J. Trop. Pediatr. |volume=48 |issue=2 |pages=72–7 |year=2002 |month=April |pmid=12022432 |doi= 10.1093/tropej/48.2.72|url=http://tropej.oxfordjournals.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=12022432}}</ref> Препоруке Института Роберт Кох у Немачкој не наводе примену витамина у лечењу морбила. <ref>Bekhor David, Barinaga Jorge, Skolnik Paul: ''Prevention and treatment of measles.'' Review, UpToDate v15.1, 2007</ref><ref>Masern. RKI-Ratgeber Infektionskrankheiten – Merkblätter für Ärzte. Robert-Koch-Institut. Stand 08/2006 [http://www.rki.de/cln_048/nn_196658/DE/Content/Infekt/EpidBull/Merkblaetter/Ratgeber__Mbl__Masern.html Robert-Koch-Institut, online] Posećeno [[19. maj]] [[2011]]</ref>

Антивирусна терапија [[рибавирин]]ом код болесника са [[имуносупресија|имуносупресијом]] и тешког обликаболести, у комбинацији са [[имуноглобулин]]ом код неких пацијената се може применити.<ref>Forni, AL, Schluger, NW, Roberts, RB.'' Severe measles pneumonitis in adults: Evaluation of clinical characteristics and therapy with intravenous ribavirin.'' Clin Infect Dis 1994; 19:454. PMID 7811865</ref>


==Превенција==
==Превенција==

Верзија на датум 18. мај 2011. у 23:31

Икона за клице

Овај чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Мале богиње
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинфектологија
МКБ-10B05
МКБ-9-CM055
DiseasesDB7890
MedlinePlus001569
eMedicinederm/259 emerg/389 ped/1388
Patient UK[https://patient.info/doctor/measles-pro measles-pro Мале богиње]
MeSHD008457

Морбили, мале богиње, оспице (лат. morbilli - „мала болест“) је вирусно, веома заразно обољење из групе осипних грозница, које углавном погађа децу. Болест се клинички манифестује општом слабошћу, малаксалошћу, грозницом, запаљенским променама на вежњачи, слузокожи дисајних органа и појавом оспе која се постепено шири по кожи од лица и врата, према трупу и удовима. Инкубација код морбила је устаљења и износи 10-11 дана и без икаквих је симптома, а у последњој трећини инкубационог периода болесник је инфективан. Клиничка слика болест протиче кроз три стадијума а у неким случајевима може се окончати и компликацијама као што су запаљење плућа и мозга.[1]

Дијагноза морбила се поставља на основу клиничке слике и откривањем антитела у крви. Специфична терапија морбила не постоји. Њена појава и компликације могу се спречити, вакцинацијом деце од дванаестог месеца старости, захваљујући којој је велики број случајева у прошлости значајно смањен. У већини земаља болест подлеже обавезном пријављивању.

Историјат

  • Први поуздани опис морбила потиче од персијског научника, филозофа и лекара (Абу Бакр Мухамед ибн Закарија Рази 850-925), познатог и као Ал Рази.[2]
  • Прва епидемија морбила описна је у Европи у 15. веку
  • Ф. Хом (1759) пренео је морбиле на човека, скарлификацијом и преносом крви са оболелих у раном стадијуму болести. Исти експеримент, убризгавање крви оболелих особа у раној фази болести на здравог човека извршио је 1905 Хектоен.
  • Озбиљније епидемиолошке и клиничке студије болести извршио је Панум (Peter Ludvig Panum 1846) на Фарским острвима.[3]
  • Коплик је 1896 на букалној слузокожи открио (по њему назване „Копликове мрље“) патогномичне беле мрље (пеге) код особа оболелих од морбила.
  • У 1911 Андерсон и Голдбергер први су утврдили вирусну природу морбила након што су извршили заражавање мајмуна (лат. Macacus mulartta), од бактерија очишћеном и филтрираном крвљу болесника.
  • Пиблс и Ендерс су 1954, први су изоловали вирус морбила (из носнождрелног секрета и крви) његовим узгајањем на култури бубрежних ћелија човека, [4] док су Black, Reissig i Melnick то исто обавили узгајањем вируса на канцероматозним ћелијама.
  • Након открића узрочника морбила 1958 је започет развој вакцине која је први пут 1963 била доступна за имунизацију деце.

Епидемиологија

Морбилили су једна од десет најзначајнијих заразних болести за људе. Године 1980, пре него што је започета примена имунизације против морбила, оне је била широко распрострањена, са око 2,6 милиона смртних случајева у свету, посебно у Африци. Зато је СЗО као „Миленијумски развојни циљ“ себи поставила обавезу да смањи број смртних случајева од морбила међу децом, у укупном износу за две трећине до 2015, у односу на ниво из 1990.

Препознајући потенцијал имунизације у сузбијању морбила и смањењу смртност међу децом, њена обухваћеност се може сматрати маркером квалитета дечије здравствене заштите. Зато је покривеност рутинском вакцинацијом против морбили СЗО изабрала као индикатор напретка у том правцу. [5]

Покривеност рутинском вакцинацијом против морбили СЗО је изабрала као индикатор квалитета здравствене заштите деце ( табеларни приказа илуструје пад броја оболелих са порастом процента извршених имунизација)

У земљама у развоју, морбили погађају око 30 милиона деце годишње и узрокују око 1 милион смртних случајева. Такође морбили у свету изазивају годишње изазову 15,000-60,000 случајеве слепила.

Пријављени случајеви морбила, статистика СЗО [6]
СЗО-региони 1980 1990 2000 2005
Африка 1.240.993 481.204 520.102 316.224
Америка 257.790 218.579 1.755 19
Источни медитеран 341.624 59.058 38.592 15.069
Европа 851.849 234.827 37.421 37.332
Југоисточна Азија 199.535 224.925 61.975 83.627
Западни Пацифик 1.319.640 155.490 176.493 128.016
Широм света 4.211.431 1.374.083 836.338 580.287

Сједињене Америчке Државе

  • Од 1994, већина случајева морбила у САД је унет или повезане са миграцијом становништва из других земаља света. У 2005 пријављено је 66 случајева морбила Центру за контролу и превенцију болести (CDC) САД.[7] Од тог броја, 34 су регистрована током једне епидемије у Индијани, која је била повезана са повратком невакцинисаног 17-годишњег американца са путовања у Румунију.
  • Од јануара до јуна 2008, 131 случајева малих богиња пријављено је CDC-у САД, што је било значајно више у поређењу са просеком од 63 случајева годишње током 2000-2007. [8]

Немачка

  • У Немачкој, након увођења вакцинације против морбила у последњих 30 година, укупан број оболелих је значајно смањен, али се болест још увек враћа у малим епидемијама. Годишњи број пријављених случајева у Немачкој је опао са 6037 (2001) на 123 случајева у 2004 (подаци од 02.03.2010), и мировао у наредним годинама (са изузетком 2006: Н = 2307 ) са мање од 1.000 случајева болести годишње. [9]
  • За 2009 Институту Роберт Кох, пријављено је 574 случајева. [9]
  • Епидемиолошка ситуација у Немачкој карактераише се од 2003 појавом регионалних епидемија које су се јављале на одређено време и у којима је регистровано до 75% случајева годишње. [9]

Србија

  • Београд: ...Током спровођења активног епидемиолошког надзора над морбилима, а у складу са Планом активности за елиминацију морбила у Р. Србији, на територији Београда је од маја до децембра 2010. регистровано 7 лабораторијски потврђених случајева морбила. Међу оболелим особама највише је заступљен узраст од 0-5 година – 3 оболелa (43%), 15-19 година – 2 оболела (29%), 20-29 година – један оболели (14%) и 30-49 година - један оболели (14%)...Напомињемо последњи случајеви морбила у Београду регистровани су 2007. Реч је о 3 импортована случаја вазана за епидемију морбила у Војводини. [10]
  • Морбила у Србији није било уназад готово десет година, док се нажалост од 2010 поново јављају случајеви ове болести који нису импортовани у Србију из других земаља. Главни разлог за то је пад броја невакцинисане школске деце...„У прилог томе иде и тренутна ситуација у Србији. Ревакцинација за ММР вакцину (против малих богиња, рубеоле и заушака) у школском узрасту износи 88 одсто, а чим падне испод 95 одсто, онда се током година накупи број осетљивих. Кад се појави вирус, његово ширење је много брже и тада нема теоретске могућности да не дође до епидемије.“[11]

Македонија

  • У Македонији је априла 2011 проглашена епидемија морбила, након што је само у Скопљу званично регистровано око 800 оболелих, са око 30 пацијента који су у животној опасности. Зато је у Македонији у циљу спречавања даљег ширења епидемије, по хитном поступку приступљено вакцинацији невакцинисаног становништва против морбила, од беба старости 6 месеци до особа старих до 40. година. За сва лица и родитеље прописане су казне ако се не одазову вакцинији или не вакцинишу децу.[12]

Морталитет/Морбидитет

  • Иако су морбили клинички значајна вирусна болест, она је обично бенигне природе и без последица по оболеле, у земљама у којима се сваке године рализује висок провенат имунизације деце.
  • Према подацима СЗО, морбили су водећи узрок смртности на глобалном светском нивоу који је у првој деценији 21. века, већим делом спречен вакцинацијом деце у детињству. Глобално, број смртних случајева ја пао за 60% од процењених 873.000 у 1999 на 345.000 у 2005. Подаци за 2008 показују да је смртност од морбила на глобалном нивоу пала на 164.000, Од укупног броја смртних случајева у 2008 77% се јавило у регионима југоисточне Азије. [13]
  • Компликације морбила су најчешћи урок смртности, и најчешће се јављају код одраслих и неухрањене деце са недостатком витамина у исхрани, невакцинисаних особа интензивно изложених вирусу морбила, или код имунокомпромитованих особа.
  • Већина компликација је последица имуносупресије изазване вирусом морбила која слаби имуни одговор домаћина и резултира реактивацијом латентне инфекције или бактеријске суперинфекције патогенима присутнихм у организму оболеле особе.
  • Упала плућа, било да је изазвана вирусом морбила, туберкулозом, или некоим другим бактеријским узрочником, је најчешћа компликација морбила.
  • Круп, енцефалитис, и упале плућа су најчешћи узроци смрти код оболелих са морбилима.
  • Вирус морбила обично директно напада ЦНС, међутим, клиничке манифестације енцефаломијелитиса се јављају код 1 на сваких 1000-2000 пацијената са морбилима. Ова компликација је фатална за око 10% болесника.
  • Код деце са лимфоидним малигномом, одложени акутни облиг морбилима изазваног енцефалитиса може се развити 1-6 месеци после акутне инфекције и обично је фаталан. Нешто ређе се јавља субакутни склерозирајући паненцефалитис, са латентним периодом болести од неколико година, код деце која су имала богиње када су била млађа од 2 године.
  • Друге компликације су отитис медија, тромбоцитопенијска пурпура са крварењем, миокардитис, хепатитис, перикардитис и тежаак облик кератитиса који може напредаовати до слепила.
  • Претпоставља се да је број стварно оболелих од варичеле много већи, јер се сједне стране велики део пацијената не лечи од стране лекара а са друге стране, чест је случај и да медицинске установе не врше пријаву оболелих.
  • Очекује се да ће морбидитет са повећањем стопе вакцинација и даље наставити да пада.

Пол и старост

  • Морбили подједнако нападају особе оба пола.
  • Од 66 пријављених случајева малих богиња у Сједињеним Државама у 2005, 7 (10.6%) су биле бебе, 4 (6,1%) деца узраста од 1-4 година, 33 (50%) особе старости 5-19 година, 7 ( 10,6%) одрасли млађег узраста 20-34 година, а 15 (22,7%) одраслих старији од 35 година. [7]
  • Морбили се у густо насељеним неразвијене земљама света најчешће јављају код деце млађе од 2 године. Поред тога, учесталост пријављених случајева код деце испод једне године је и даље висок (7,3 на 100.000 деце у 2009).[9]
  • Од 2006, уочено је повећањање пропорционалног удела старијих старосних група (> 10 годишње).[9]

Етиологија

Вирус морбила (електронска микроскопија)

Морбили су веома заразна болест (која се може спречити вакцином) изазвана вирусом морбила (малих богиња), рода морбилиформних вируса из породице парамиковиридае (лат. paramyxoviridae). Вирус пролази кроз N филтер и на собној температури је активан око 24 часа, а на температрури од 00C, неколико дана. У замрзнутом стању на -370C до -720C вирус може да задржи активност и до 15 дана. Брзо се инактивира на ниским вредностима pH.

Вирус је присутан у секрету носно - ждрелне слузокоже и крви болесника за време продромалног и ране фазе осипног стадијума болести. Преносисе преко капљица или директним контактом са секретом носа или грла оболелих особа. Морбили су једна од најбрже преносивих заразних болести из групе богиња, а вероватно и једна од најпознатији и најсмртоноснијих осипних грозница у дечијем узрасту.[14]

Особе оболеле од морбила се сматрају заразним четири дана пре и четири дана у периоду појаве оспе. Период инкубације пре појаве симптома је обично 10-12 дана (у распону 7-18 дана). [15]

Болест се углавном лечи симптоматском терапијом (јер за њих не постији специфичан лек), а већина болесника се опорави у року од 2-3 недеље. Морбили се најуспешније спречавају вакцинацијом. [16] Веома висок ниво имунитета становништва у већем делу света постигнут је вакцинацијом, која је довела до елиминације болести у многим земљама. Али ако се овај ниво имунитета становништва стално не одржава на високом нивоу, могућа је поновна (циклична) појава епидемија морбила. [17]

Међутим, код потхрањене деце и особа са смањеним имунитетом, морбили могу да доведу до озбиљних компликација. Око 30% пријављених случајева морбила укључује и једну или више компликација. У развијеним земљама то је најчешће отитис медија (7-9%), запаљење плућа (1-6%), дијареја (6%), слепило и постинфективни енцефалитис (1 на 1000 случајева). Ризик од озбиљних компликација је већи код беба и одраслих особа. Мање уобичајена, али врло озбиљна компликација је субакутни склерозирајући паненцефалитис (1 на 100 000 случајева). [15]

У многим европским земљама, за разлику од земаља у развоју, већи број случајева морбила се јавља код адолесцената и одраслих особа. У већини региона света, покривеност вакцинацијом и ниво имунитета становништва у општој популацији је висок и образац цикличне појаве морбила се не уочава. Међутим, још увек постоје осетљиве групе људи у већини земаља света. Док неке од осетљивих особа живи у заједници са становништвом високог нивоа имунитета на морбиле, оне су на ниском ризику од импортованог (унетог) вируса из других земља, где је опасност од заразе међу појединцима врло висока.[18]

Патофизиологија

Вирус морбила се преноси директним контактом са оболелим особама преко респираторних капљица (аеросола), кашљањем и кијањем или, ређе, ваздушним путем. Битне патолошке промене у току морбила одигравају се на кожи, крајницима, и слузокожи ждрела и дисајних путева. Она је одраз реакције капиларне мреже у тим подручјима на инвазију вируса.

Почетна инфекција и умножавање вируса почиње на локалном нивоу у епителним ћелијама трахеје и бронха у виду хиперемије, серозне ексудације те периваскуларног накупљања и пролиферације мононуклеарних а делом и полиморфонуклеарних ћелија. Након 2-4 дана, вирус морбила инфицира локално лимфно ткиво, највероватније ношен плућним макрофагама. Након што вирус изврши продор у регионалне лимфне чворове, у њима настаје хиперплазија, са појавом гигантских ћелија величине и до 100 μ, које садржавају и до 100 језгара.

На букалној и ждрелној слузокожи настају Копликове мрље због бујања ендотелних ћелија и површне некрозе. Даљим процесом виремије вирус морбила продире у ћелије разних органа пре појаве кожне оспе. На површини коже се запаљењска инфилтрација налази око лојних жлезда и и фоликула косе.

Код особа са смањеним ћелијским имунитетом, вирус морбила изазива прогресивно и често смртоносно запаљење плућа због некрозе епитела и инфилтрације мононуклеарним ћелијама. Вирус изазива имуносупресију типа појачане преосетљивости, производњу интерлеукина-12 и антиген-специфични лимфопролиферациони одговор, који траје неколико недеља до неколико месеци после акутне инфекције. Имуносупресија може предиспонирати појединце за озбиљне бактеријске инфекције, (нарочито бронхопнеумоније), која су и главни узрок смртности међу млађом децом оболелом од морбила.

Клиничка слика

Клиничка слика морбила може имати више различитих клиничких облика, а у склопу болести могу се развити и различите компликације. У највећем броју случајева клиничка слика морбила пролази кроз следећа три стадијума развоја;

Продромални, катарални стадијум

Траје 3-4 дана (изузетно ретко и до 7 дана) и обухвата време од појаве првих симптома болести до избијања карактеристичне оспе. Одликује се постепеноим почетком са знацима опште инфекције коју прате катаралне промене на слузокожи вежњаче, носа и нижих делова дисајних путева. Симптоме у катаралном стадијуме често је тешко разликовати од симптома обичне прехладе.

Први симптоми су; температура која постепено расте, малаксалост, умор, нерасположење, губитак апетита често праћен повраћањем и проливом. Учестало повраћање понекад је праћено јаким боловима у трбуху, најчешће у пределу слепог црева („псеудоапендицитис“). Ове тегобе су највероватније последица енантема слузокоже органа за варење.

Тегобе се из дана у дан појачавају и при крају катаралног стадијума развијају се и специфични знаци болести, као што су Копликове мрље, обично 36 часа пре појаве оспе, и одржавају се 11-24 часова. Копликове мрље су локализоване на букалној слузокожи уста и имају изглед просутог гриза по хиперемичној слузокожи. Брисањем се не скидју и чврсто су спојене са слузокожом. Мрље понекад конфлуирају у веће „плаже“, тако да делују као почетни стоматитис.

Објективним прегледом, налази се коњуктивитис, ринитис, кожа лица је бледа, слузокожа ждрела и крајника је хиперемична. Лице оболеле особе је подбуло, „нечисто“, сивоцрвене боје, са мутним и сузним очима. Није присутна оспа по кожи, али се не меком непцу може видети енантем.

Енантем
Копликове мрље

Осипни стадијум

Осипни стадијум морбила

Осипни стадијум траје 5-6 дана. При крају првог стадијума настаје краткотрајно побољшање и пад температуре, које убрзо прелази у погоршање симптома са порастом телесне температуре и погоршањем општих симптома болести (диспнеја, катар слузокоже, прекордијални болови, безвољност или немир.

Оспа је водећи клинички симптом која настаје обично четвртог дана овог стадијума. Јавља се најпре на кожи главе иза ушију, а затим истог дана захвата кожу лица и врат. Оспа настаје најпре иза ушију и шири се од главе према доњим деловима тела као капи вода приликом туширања. Оспа избија два до три дана, ефлоресценције су макуле и папуле, појединачне или удружене, а између ефлоресценција види се непромењена кожа, која је на додир (баршунаста) пријатна, топла, мека и влажна.

Код болесника субјективне сметње попуштају са појавом оспе, а Копликове мрље ишчезавају (понекад и пре избијања оспе). Оспа се повлачи истим редом којим је избијала, од главе и лица према врату, трупу, горњим удовима и ногама, тако да се може догодити да на лицу оспа бледи и повлачи се а да на стопалима избија.

Болесник је високо фебрилан (390C до 400C) , адинамичан, цурење из носа је интезивније. Очи су сузне са израженим коњуктивитисом. Лице је зажарено, а његов изглед се описује као „плачна маска“ (лат. facies morbillosa).

Над плућима је присутно пооштрено везикуларно дисање праћено влажним бронхитичним шушњевима. Срчана радња је убрзана и прати висину температуре.

На крају овог стадијума петог или шестог дана наступа повлачење симптома болести и постепени пад температуре.

Стадијум љуштења и реконвалесценције

Овај стадијум траје 4-5 дана и карактерише се повлачењем оспе и побољшањем општег стања болесника. Температура која је у претходном стадијуму била и до 400C, у овом стадијуму нагло, критично, пада на нормалне вредности (па и испод нормалих вредности, и до испод 360C. Оспа почиње да бледи а на њеним местима јавља се пролазна хиперпигментација која траје 8-10 дана и брашнасто перутање. Кожа се се лагано љушти (перута) у облику ситних прашинастих љуспица попут мекиња. Опште стање болесника се побољшава, а даљи ток болести зависи од евентуалне појаве компликација. Оспа се повлачи истим оним редоследом како се и јављала.

Морбили укупно трају око 2 недеље, али се стадијум реконвалесценције може продужити и на неколико недеља.

Атипични ток болести

У типичним некомпликованим случајевима морбила нестају сви симптоми отприлике 10 дана након појаве температуре. Абортивни, блажи облик тока морбила са лаким катаралним стадијумом, осредњим повећањем температуре и једва назначеним егзантемом, па чак и без њега види се често код новорођенчади од трећег до шестог месеца, тј у периоду када пасивни имунитет пада или у деце која су примила профилактички реконвалесцентни серум или γ-глобулин.

Малигни случајеви морбила се јављају код неке деце из непознатих можда конституцијалних разлога. Болест се тада развија са тешком токсичном сликом, врло високом температуром, учесталом несвестицом, колапсом, конвулзијама и знацима застоја циркулације. Смрт може да настане након неколико сати.

Дијагноза и диференцијална дијагноза

Клиничка слика морбила се често може мешати са другим болестима као што је рубеола, пета болест и шарлах. Лабораторијска дијагностика треба да обезбеди доказе да се у конкретном случају ради о морбилима и зато је све неопходнија у диференцијалној дијагностици. Неке од лабораторијских метода у дијагностици морбила наведене су у овој табели;

Препоруке и предлози за лабораторијску дијагностику морбила[19]
Метода -тест Врста материјала Време Напомена
Откривање специфичних вирусних антитела
(IgM, IgG)

Серум, плазма,

Ликвор (евентуално)

Болест,

Реконвалесценција

Контрола вакцинације (најмање 4 недеље после вакцинације)

У 30% пацијената IgM је негативан до 3 дана после оспе.

Потребно време: 1 дан

Откривање вируса:

• ПЦР детекција вирусне

• РНА генотипизација

• Култивација вируса

• Директна детекција вируса (флуоресцентна-микроскопија)

Секрет из устију

Размаз: секрета из носа и грла • секрета из коњуктива • бронхијалног секрета • лимфоцита крви • мокраће • ликвора • биопсије • осталог материјала

На почетку или одмах после појаве симптома

Потребно време за анализу:

  • ПЦР детекција 2 дана
  • РНА генотипизација 2-4 недеље,
  • Раст у култури 2-3 недеље
  • Директна детекција 1 дана

Терапија

Како за морбиле не постоји специфичан лек, и данас је лечење још увек симптоматско. У акутном стадијуму болести неопходно је лежање у топлој али добро проветреној просторији. Због надражајног коњуктивитиса и фотофобије светлост у болесничкој соби треба пригушити. Повишена температура и надражајни кашаљ сузбијају се антипиретицима, седативима. антитусицима и удисањем пара чаја од камилице.

Исхрана болесника мора бити квалитетна и квантитативно задовољавајућа, са лако сварљивим намирницама, довољним количинама течности (чајева), соли, млечних напитака и воћних сокова. Код сумње на појаву секундарне инфекције (нпр запаљења средњег ува) лечење се може допунити и антибиотицима.

Разне студије спроведене у земљама у развоју показују повољан ефекат примене витамина А на смањење стопе смртности и компликација.[20] Механизам деловања је нејасан. СЗО препоручује примену витамина у случају болести у регионима у којима је природан унос витамина недовољан, или где је стопа смртности изнад једног процента. Студије о позитивном учинку витаминске терапије у западним индустријализованим земљама не постоје. Студије о употреби витамина нису откриле значајно смањење укупне смртности, али су утицале на смањење смртности код деце узраста испод две године. [21][22][23] Препоруке Института Роберт Кох у Немачкој не наводе примену витамина у лечењу морбила. [24][25]

Антивирусна терапија рибавирином код болесника са имуносупресијом и тешког обликаболести, у комбинацији са имуноглобулином код неких пацијената се може применити.[26]

Превенција

Компликације

Извори

  1. ^ Forni AL, Schluger NW, Roberts RB. Severe measles pneumonitis in adults: evaluation of clinical characteristics and therapy with intravenous. Clin Infect Dis Sep. 1994;19(3):454-62.
  2. ^ (језик: енглески)Otri AM, Singh AD, Dua HS (2008). „Abu Bakr Razi”. The British Journal of Ophthalmology. 92 (10): 1324. PMID 18815419. Приступљено 3. мај 2011.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  3. ^ Pagel: Biographisches Lexikon hervorragender Ärzte des neunzehnten Jahrhunderts. Berlin, Wien 1901, Sp. 1256-1258.
  4. ^ Enders JF, Peebles TC.: Propagation in tissue cultures of cytopathogenic agents from patients with measles. Proc Soc Exp Biol Med. 2:277-86. (1954) PMID 13177653
  5. ^ Weekly epidemiological record Relevé épidémiologique hebdomadaire, Global reductions in measles mortality 2000–2008 and the risk of measles resurgence, 4 december 2009, 84th year/4 décembre 2009, 84е année No. 49, 2009, 84, 505–516 World healt organization Geneva
  6. ^ WHO: Global summary on measles, 2006
  7. ^ а б (језик: енглески) MMWR. Morbidity & Mortality Weekly Report. Centers for Disease Control and Prevention. Measles--United States, 2005. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. Dec 22 2006;55(50):1348-51. Full Text.
  8. ^ (језик: енглески) Centers for Disease Control and Prevention. Update: measles--United States, January-July 2008. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. Aug 22 2008;57(33):893-6.Full Text.
  9. ^ а б в г д (језик: немачки) Masern RKI-Ratgeber für Ärzte, Vorkommen, Robert Koch-Institut
  10. ^ ИНФОРМАЦИЈА о актуелној епидемиолошкој ситуацији морбила на територији Београда и спроведеним мерама у оквиру пооштреног надзора над морбилима
  11. ^ Прети епидемија малих богиња, на blic.rs Посећено 10. јун 2010
  12. ^ Epidemija malih boginja hara Makedonijom, на 021 Novi SadПосећено 12. април 2011.
  13. ^ WHO Weekly Epidemiology Record, 4th December 2009 WHO.int
  14. ^ Measles, Immunization surveillance, assessment and monitoring who,2010.
  15. ^ а б Strebel PM, Papania MJ, Dayan GH, Halsey NA. Measles vaccine. In: Plotkin SA, Orenstein WA, Offit PAg eds. Vaccines. 5th ed. Philadelphia, Pa: Elsevier Inc; 2008:353-398.
  16. ^ Measles who
  17. ^ Surveillance Guidelines for Measles, Rubella and Congenital Rubella Syndrome in the WHO European Region euro.who
  18. ^ Progress towards measles elimination in WHO’s European Region, 2005–2008. Weekly epidemiological record. No. 8, 2009, 84, 57–64
  19. ^ Tischer A, Santibanez S, Siedler A, Heider A, Hengel H: Laboratory investigations are indispensable to monitor the progress of measles elimination—results of the German Measles Sentinel 1999–2003. J Clin Vir 2004, 31: 165-178
  20. ^ Huiming Y, Chaomin W, Meng M: Vitamin A for treating measles in children. Cochrane Database Syst Rev. 2005 Oct 19;(4):CD001479. PMID 16235283
  21. ^ Huiming Y, Chaomin W, Meng M (2005). Yang, Huiming, ур. „Vitamin A for treating measles in children”. Cochrane Database Syst Rev (4): CD001479. PMID 16235283. doi:10.1002/14651858.CD001479.pub3.  Непознати параметар |unused_data= игнорисан (помоћ)
  22. ^ D'Souza RM, D'Souza R (2002). „Vitamin A for treating measles in children”. Cochrane Database Syst Rev (1): CD001479. PMID 11869601. doi:10.1002/14651858.CD001479.  Непознати параметар |unused_data= игнорисан (помоћ)
  23. ^ D'Souza RM, D'Souza R (2002). „Vitamin A for preventing secondary infections in children with measles--a systematic review”. J. Trop. Pediatr. 48 (2): 72—7. PMID 12022432. doi:10.1093/tropej/48.2.72.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  24. ^ Bekhor David, Barinaga Jorge, Skolnik Paul: Prevention and treatment of measles. Review, UpToDate v15.1, 2007
  25. ^ Masern. RKI-Ratgeber Infektionskrankheiten – Merkblätter für Ärzte. Robert-Koch-Institut. Stand 08/2006 Robert-Koch-Institut, online Posećeno 19. maj 2011
  26. ^ Forni, AL, Schluger, NW, Roberts, RB. Severe measles pneumonitis in adults: Evaluation of clinical characteristics and therapy with intravenous ribavirin. Clin Infect Dis 1994; 19:454. PMID 7811865

Библиографија

  1. Masern. RKI-Ratgeber Infektionskrankheiten – Merkblätter für Ärzte. Robert-Koch-Institut. Stand 08/2006
  2. Measles. In: Epidemiology & Prevention of Vaccine-Preventable Diseases – “The Pink Book”, 9th Edition, Public Health Foundation, S. 129–148 – PDF (englisch), 522 kB
  3. M. Dietel, N. Suttorp, M. Zeitz, T. R. Harrison: Harrisons Innere Medizin. Abw Wissenschaftsverlag; 16. Auflage 2005, ISBN 3-936072-29-9
  4. W. Köhler et al.: Medizinische Mikrobiologie. Urban & Fischer-Verlag München/Jena 2001, 8. Auflage, ISBN 3-437-41640-5
  5. DGPI-Handbuch: Infektionen bei Kindern und Jugendlichen: 5. Aufl., Thieme-Verlag, Stuttgart: 2009: 364-367
  6. Heymann DL (ed): Control of Communicable Diseases Manual. American Public Health Association 2008; 402-408
  7. Bellini WJ, Rota JS, Lowe LE et al.: Subacute Sclerosing Panencephalitis: More Cases of This Fatal Disease Are Prevented by Measles Immunization than Was Previously Recognized. J Infect Dis 2005; 192 (10): 1686–1693
  8. Konzept für ein nationales Programm zur Eliminierung der Masern in der Bundesrepublik Deutschland (September 1999). Epid Bull 1999; 45: 335–341
  9. Masern-Surveillance mit zwei Erfassungssystemen – erster Vergleich der Meldedaten nach dem IfSG und dem Sentinel der Arbeitsgemeinschaft Masern (AGM). Epid Bull 2001; 39: 295–298
  10. Empfohlene immunprophylaktische Maßnahmen bei Auftreten von Erkrankungen an Masern, Mumps oder Röteln in Kindereinrichtungen oder Schulen. Epid Bull 2001; 29: 222–223
  11. Bekämpfung der Masern und konnatalen Röteln: WHO-Strategie in der Europäischen Region und aktueller Stand in Deutschland. Das WHO-Labornetzwerk für Masern und Röteln in der Europäischen Region. Epid Bull 2004; 10: 79-84
  12. Erkrankungen an Masern im Jahr 2004 und Ausbrüche in Hessen und Bayern in der ersten Häfte des Jahres 2005. Epid Bull 2005; 29: 247–251
  13. Gerike E, Tischer A: Masernimpfung in Deutschland. Monatsschr Kinderheilkd 2000; 148: 623–633
  14. Hinweise für Ärzte, Leitungen von Gemeinschaftseinrichtungen und Gesundheitsämter zur Wiederzulassung in Schulen und sonstigen Gemeinschaftseinrichtungen. Aktualisierte Fassung vom Juli 2006. Robert Koch Institut, Berlin, 2006 (Erstveröffentlichung im Bundesgesundheitsblatt 44 (2001): 830–843).
  15. Impfempfehlungen der Ständigen Impfkommission (STIKO) am Robert Koch-Institut / Stand: Juli 2009. Epid Bull 2010; 30: 279–298
  16. Mitteilung der STIKO am RKI: Änderung der Empfehlungen zur Impfung gegen Masern. Epid Bull 2010; 32: 315–322
  17. Mitteilung der STIKO am RKI: Neuerungen in den aktuellen Empfehlungen der STIKO am RKI vom Juli 2010. Zur Impfung gegen Masern im Erwachsenenalter. Epid Bull 2010; 33: 332–333
  18. Tischer A, Siedler A, Rasch G: Masernüberwachung in Deutschland. Gesundheitswesen 2001; 63: 703–709
  19. Tischer A, Santibanez S, Siedler A, Heider A, Hengel H: Laboratory investigations are indispensable to monitor the progress of measles elimination—results of the German Measles Sentinel 1999–2003. J Clin Vir 2004, 31: 165-178
  20. WHO: Nomenclature for describing the genetic characteristics of wild-type measles viruses (update). WER 2001; 32: 242–247 and 33: 249–251
  21. WHO: Surveillance Guidelines for Measles, Rubella and Congenital Rubella Syndrome in the WHO European Region. 2009. [1]

Види још

Мале богиње на Викимедијиној остави.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мале_богиње&oldid=4382475”