Пасивни имунитет

Из Википедије, слободне енциклопедије

Пасивни имунитет, привремени имунитет је пренос хуморалног имунитета у виду готових антитела која су производ једне особе или животиње на другу. Пасивни имунитет пружа привремену заштиту примаоца антитела против неких инфекција, и зато за разлику од активног имунитета он представља привремени облик заштите организма. Пренсена антитела ће се у одређеном периоду од неколико недеље до неколико месеци (3-6), деградирати, а прималац антитела више неће бити заштићен.

Најчешћи облик пасивног (привременог) имунитета је онај у коме дете (младунче) добија од своје мајке, било да се ради о људима или другим сисарима. Антитела се из организма мајке преносе на плод преко постељице током задњих 1-2 месеца трудноће. Као резултат тога, дете (младунче) ће пре рођења у свом телу имати иста антитела као и његова мајка. Ова антитела омогућавају заштититу новорођенчета (младунчета) од одређених болести (и до годину дана), док оно не развије сопствени имунски систем.

Пасивни имунитет може бити и вештачки изазван имунитет, када се висок ниво људских (или животињских), антитела специфичних за одређене патогена или токсине вештачки пренесу на особе које нису на њих имуне. Пасивна имунизација се користи када постоји велики ризик од инфекција а расположиво време није довољно да тело да развије свој сопствени имуни одговор, или да смањи симптоме у току имуносупресивних болести.[1] Пасивна заштита од неких болести је квалитетнија (нпр., малих богиња, рубеоле, тетануса) од других (нпр., дечје парализе, великог кашља). [2]

Историјат примене вештачког пасивног имунитета[уреди]

Природно стечен пасивни имунитет[уреди]

Мајчински пасивни имунитет је врста природно стеченог пасивног имунитета, и односи се на антитела -која су пренела имунитет фетусу са његове мајке у току трудноће. Мајчинска антитела (MatAb) пролазе кроз постељицу у плод преко неонаталних FcRn рецептора на ћелијама постељице. Ово се дешава око трећег месеца трудноће.[3] Имуноглобулин G је истотипно антитело које може проћи кроз постељицу.[3]

IgG (имуноглобулин G) је гама-глобулинска фракција серумских протеина и главно антитело које се јавља у секундарном имуномском одговору. Има важну улогу у одбрани организма од бактерија и вируса. Од свих класа антитела, оно једино пролази кроз постељицу и зато је најзаступљенијије од свих класа Ig антитела код новорођенчади. IgG се састоји од једне L2H2 јединице. Постоје четири поткласе IgG antitela: IgG1, IgG2, IgG3, и IgG4. Оне се међусобно разликују у неким деловима H ланаца, у броју и размештају дисулфидних мостова. IgG1 је најзаступљенији од свих антитела класе G (око65%). IgG2 се продукују као одговор на присуство полисахаридних антигена.


Имунизација новорођенчета је често потребна убрзо након рођења да спречи болести као што су туберкулоза, хепатитис Б, дечја парализа и велики кашаљ. Међутим, антитела мајке могу да инхибирају индукцију имунског одговора заштитне вакцине током прве године живота. Овај ефекат се обично превазила секундарним одговором на бустер имунизацију. [4] Пасивна имунитета се такође може обезбедити трансфером IgA антитела која се налазе у мајчином млеку и која се преносе кроз црева новорођенчади, штитећи од бактеријске инфекције новорођенче, све док оно не синтетише сопствена антитела. [5]

Вештачки пасивно стечен имунитет[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привремено индукован имунитет

Вештачки пасивно стечен имунитет је; краткорочна имунизација организма преносом антитела, која се спроводити применом једног од следећих облика;

Пасивна пренос се користи у профилактичке сврхе, код болести имунодефицијенције, као што је хипогамаглобулинемија.[6] Она се такође користи у лечењу више врста акутних инфекција, која су праћена интоксикацијом.[1] Имунитет који потиче од пасивне имунизације траје кратак временски период. Код овог облика имунизације постоји и потенцијални ризик за појаву реакције преосетљивости (анафилактички шок), и серумске болести, посебно применом гама глобулина нехуманог порекла.[5]Како пасивне имунитет пружа тренутну заштиту, тело не развија трајни имунитете, па је такав пацијент у ризику од заражавања истим патогеном због која је примио ту заштиту у каснијем периоду.[5]

Извори антитела[уреди]

Многе врсте продуката крви садрже антитела. Неки хемотерапеутски производи (нпр. опрана или реконституисана црвена крвна зрнца) садрже релативно мале количине антитела, а неки (нпр. интравенски имуноглобулини и плазма производи) садрже велику количину антитела.

Осим крвних производа који се примењују у трансфузији (нпр. цела крв, црвена крвна зрнца и тромбоцити), постоје и три главна извора антитела која се користе у хуманој медицини. То су Хомологна заједничка хумана антитела, Хомологни хумани хиперимуни глобулини, Хетерологни хиперимуни серуми.

Хомологна заједничка хумана (људска) антитела; позната и као имуноглобулин (према међународној конвенцији обележавају се са Ig). Производе се комбиновањем (заједничких) IgG антитела од делова више хиљада одраслих донора. Како потичу од много различитих донора, она садрже антитела за многе различите антигене. Првенствено се користе за профилаксу особа после њиховог излагања хепатитису и богињама и лечење појединих конгениталних недостатака имуноглобулина.

Хомологни хумани хипериммуни глобулини, су антитела која садрже висок титар специфичних антитела. Ови прдукти су произведени из плазме, хуманих донора крви са високим нивоом тражених антитела. Међутим, како су хиперимуни глобулини из људског организма, они поред специфичних садрже и друга антитела у мањој количини. Хипериммуни глобулин се користе за профилаксу особа после њиховог излагања већем броју болести, укључујући и хепатитис Б, беснило, тетанус и варичелу.

Хетерологни хиперимуни серуми, који су познати и као противотрови. Ови серуми се производе у телу животиња, најчешће коња (equine), и садрже антитела против само једног антигена. У Сједињеним Државама и другим земљама користи се антитоксини за лечење ботулизма и дифтерије. Проблем код ових производа је тај што они изазивају серумску болест, или имуну реакцију на протеине коња.

Моноклонска антитела (имуноглобулини људског порекла), поликлонски имуноглобулини, садрже много различитих врста антитела. У 1970-их, развијена је техника за њихово изоловање из Б ћелија, што је довело до развоја производње моноклонских антитела. Моноклонска антитела се производе од једног клона Б ћелија, тако да ови производи садрже антитела на само за један антиген већ и за блиско сродну групу антигена. Производи моноклонских антитела имају многобројну примену, укључујући и дијагнозу одређених врста тумора (дебелог црева, простате, јајника, дојке), лечење тумора (Б-ћелијске хроничне лимфоцитне леукемије, нехочкинов лимфом...), спречавање одбацивања трансплантата и лечење аутоимуних болести (Кронова болест, реуматоидни артритис) и неких инфективних болести.

Моноклонска антитела се користе за спречавање респираторне инфекције изазване специфичним синцицијалним вирусом (енгл. respiratory syncytial virus (RSV)). Овај производ се зове паливизумаб, (palivizumab-Synagis). Паливизумаб су хумана моноклонска антитела специфична за (RSV). Она не садрже никаква друга антитела осим (RSV) антитела, па се неће мешати у одговоре вакцина са живим вирусима.

Лиценцирани имуноглобулини[уреди]

Следећи имуноглобулини који се тренутно користи за профилаксу и имунотерапију неких инфективних болести у Сједињеним Државама и другим земљама света.[7]

Препарати одобрени за пасивну имунизацију и имунотерапију од стране америчке ФДА
БОЛЕСТ ПРОИЗВОД ИЗВОР ИНДИКАЦИЈЕ
Ботулизам Специфични коњски Ig Коњ Лечење - Рана и храном изазваног облика ботулизма, дечји ботулизам се третира хуманим ботулинским имуноглобулином (BabyBIG).
Цитомегаловирус Хипер-имуни IV Ig Хумани Профилакса - користи се најчешће код пацијената са трансплантацијом бубрега.
Дифтерија Специфични коњски Ig Коњ Лечење - дифтеријске инфекције.
Хепатитис, морбили Удружених хумани Ig Хумани серум Профилакса - Инфекције хепатитисом и морбилима, лечење урођене или стечене имунодефицијенције
Идијопатска тромбоцитопенијска пурпура,
Кавасакијева болест,
Ig имунодефицијенција
Удружених хумани Ig Хумани серум Лечење - Идијопатске тромбоцитопенијске пурпуре и Кавасаки синдрома. Превенција/лечење опортунистичких инфекција са IgG недостатком.
Беснило Рабијес Ig Хумани Профилакса - Након излагања инфекцији (примењује се заједно са вакцином против беснила).
Тетанус Тетанус Ig Хумани Лечење- Инфекције тетанусом.
Кравље богиње /Вакцинија Вакцинија Ig Хумани Лечење
Хепатитис Б Хепатитис Б Ig Хумани Профилакса - Након експозиције, код беба изложених високом ризику (примењује се са вакцином против хепатитис Б).
Варичела Варичела-зостер Ig Хумани Профилакса - Након излагања варичели особа са високим ризиком.

Извори[уреди]

  1. ^ а б ((en))Microbiology and Immunology On-Line Textbook: USC School of Medicine
  2. ^ Siegrist C-A. Vaccine immunology. In Plotkin SA, Orenstein WA, Offit PA. Vaccines, 5th ed. China: Saunders, 2008:17–36.
  3. ^ а б Coico, R., Sunshine, G., and Benjamin, E. (2003). “Immunology: A Short Course.” Pg. 48.
  4. ^ Lambert, Paul-Henri, Margaret Liu and Claire-Anne Siegrist Can successful vaccines teach us how to induce efficient protective immune responses? (Full text-html) Nature Medicine 11, S54 - S62 (2005).
  5. ^ а б в Janeway, Charles; Paul Travers, Mark Walport, and Mark Shlomchik (2001). Immunobiology; Fifth Edition. New York and London: Garland Science. ISBN 0-8153-4101-6. .
  6. ^ Keller, Margaret A. and E. Richard Stiehm Passive Immunity in Prevention and Treatment of Infectious Diseases Clinical Microbiology Reviews, October 2000, pp. 602-614, Vol. 13, No. 4
  7. ^ ((en)) Samuel Baron MD (1996) Table 8-2. U.S. Licensed Immunoglobulin For Passive Immunization Medical Microbiology Fourth Edition The University of Texas Medical Branch at Galveston

Литература[уреди]

Остали извори[уреди]

  1. Plotkin S. Vaccines, vaccination, and vaccinology. J. Infect Dis 2003; 187:1347–59.
  2. Plotkin S. Correlates of vaccine-induced immunity. Clin Infect Dis 2008; 47:401–9.

Спољашњи извори[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).