Запаљење плућа — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Unos prevoda sa RTT
Ред 17: Ред 17:
}}
}}
[[Датотека:Respiratory system.svg|мини|200п|десно|Респираторни систем]]
[[Датотека:Respiratory system.svg|мини|200п|десно|Респираторни систем]]
'''Упала плућа''' или '''пнеумонија''' је акутно, најчешће инфективно запаљење плућног паренхима које захвата алвеолне просторе и интерстицијум (простор између алвеола) [[плућа]]. Када су упалом захваћене алвеоле једног или више плућних лобуса, обољење се назива лобусна пнеумонија. Када су захваћене алвеоле једног сегмента, пнеумонија се карактерише као сегментна или лобулусна, а када је запаљење локализовано у више лобулуса истовремено говори се о бронхопнеумонији. Ова [[болест]] представља најопасније обољење [[респираторни систем|респираторног система]] и може бити узрокована различитим микроорганизмима. Јавља се у свим старосним добима, а посебно код особа са различитим хроничним [[болест]]има и оштећењима имунског система.
'''Упала плућа''' или '''пнеумонија''' је акутно, најчешће инфективно запаљење плућног паренхима које захвата алвеолне просторе и интерстицијум (простор између алвеола) [[плућа]].<ref name=RespText09>{{cite book|last=McLuckie|first=[editor] A.|title=Respiratory disease and its management|year=2009|publisher=Springer|location=New York|isbn=978-1-84882-094-4|page=51}}</ref><ref name=AcuteCare09>{{cite book |author=Leach, Richard E. |title=Acute and Critical Care Medicine at a Glance |edition=2nd |publisher=Wiley-Blackwell|year=2009 |isbn=1-4051-6139-6 |url= http://books.google.co.uk/books?id=7u_wu5VCsVQC&pg=PT168|accessdate=2011-04-21}}</ref> Када су упалом захваћене алвеоле једног или више плућних лобуса, обољење се назива лобусна пнеумонија. Када су захваћене алвеоле једног сегмента, пнеумонија се карактерише као сегментна или лобулусна, а када је запаљење локализовано у више лобулуса истовремено говори се о бронхопнеумонији. Ова [[болест]] представља најопасније обољење [[респираторни систем|респираторног система]] и може бити узрокована различитим микроорганизмима. Обично је изазива [[вирусна]] или [[бактеријска]] инфекција, а ређе други [[микроорганизми]], одређени[[лекови]] и друге болести попут [[аутоимуних обољења]].<ref name=RespText09/><ref name="isbn0-7637-6258-X">{{cite book |author=Jeffrey C. Pommerville |authorlink= |title=Alcamo's Fundamentals of Microbiology|edition=9th |publisher=Jones & Bartlett |location=Sudbury MA |year=2010 |page=323 |quote= |isbn=0-7637-6258-X |oclc=|url=http://books.google.co.uk/books?id=RJNQwQB8IxIC&pg=PA323|accessdate=}}</ref> Јавља се у свим старосним добима, а посебно код особа са различитим хроничним [[болест]]има и оштећењима имунског система.


Типични симптоми обухватају [[кашаљ]], [[бол у грудима]], [[температуру]] и [[отежано дисање]].<ref name="isbn0-8160-6397-4">{{cite book |author=Ashby, Bonnie; Turkington, Carol |title=The encyclopedia of infectious diseases|edition=3rd |publisher=Facts on File |location=New York |year=2007 |origyear= |page= 242|isbn=0-8160-6397-4|url=http://books.google.co.uk/books?id=4Xlyaipv3dIC&pg=PA242|accessdate=2011-04-21}}</ref> [[Дијагноза]] се поставља уз помоћ рендгенског снимка и анализе културе [[испљувка]]. [[Вакцине]] за спречавање одређених типова упале плућа су доступне. Лечење зависи од основног узрока. Бактеријски изазвана упала плућа се лечи [[антибиотицима]]. Ако је упала плућа тежег облика, оболела особа се обично прима на болничко лечење.
== Учесталост ==


<!—Прогноза и епидемиологија-->
Годишње, од упале плућа оболи око 450&nbsp;милиона људи, односно седам процената од укупне светске популације, док смрт наступи код око 4&nbsp;милиона људи. Иако је [[Виљем Ослер]] у 19. веку упалу плућа описао као „капетана убицу“,<ref>{{cite book|last=Osler|first=William|title=Principles and Practice of Medicine, 4th Edition|year=1901|publisher=D. Appleton and Company|location=New York|pages=108|url=http://mcgovern.library.tmc.edu/data/www/html/people/osler/PPM4th/OP400067.htm}}</ref> појава антибиотске терапије и вакцина у 20. веку је допринела већој стопи преживљавања.<ref name=Lancet11/>Ипак, у земљама у развоју, међу старијом популацијом, међу веома младим особама, као и оболелима од [[хроничних болести]], упала плућа је и даље водећи узрок смрти.<ref name=Lancet11/><ref>{{cite book|last=George|first=Ronald B.|title=Chest medicine : essentials of pulmonary and critical care medicine|year=2005|publisher=Lippincott Williams & Wilkins|location=Philadelphia, PA|isbn=9780781752732|pages=353|url=http://books.google.ca/books?id=ZzlX2zJMbdgC&pg=PA353|edition=5th ed.}}</ref>
{{TOC limit|3}}

== Учесталост ==
Упала [[плућа]] је и данас чест узрок смртности, упркос савременој антибиотској терапији. У [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] од упале [[плућа]] годишње умре 60 000 особа. Ова [[болест]] односи 10 пута више живота од свих осталих заразних [[болест]]и. У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] од упале [[плућа]] годишње оболи 2 милиона [[човек|људи]], а умре око 30 000, што пнеумонију поставља на шесто место свих узрока [[смрт]]и и сврстава међу велике јавноздравствене проблеме. У земљама у развоју инфекције доњих дисајних путева најчешћи су узрок умирања.
Упала [[плућа]] је и данас чест узрок смртности, упркос савременој антибиотској терапији. У [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] од упале [[плућа]] годишње умре 60 000 особа. Ова [[болест]] односи 10 пута више живота од свих осталих заразних [[болест]]и. У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] од упале [[плућа]] годишње оболи 2 милиона [[човек|људи]], а умре око 30 000, што пнеумонију поставља на шесто место свих узрока [[смрт]]и и сврстава међу велике јавноздравствене проблеме. У земљама у развоју инфекције доњих дисајних путева најчешћи су узрок умирања.


Особе старије од 65 година имају повећани ризик од упале [[плућа]], јер код њих постепено слабе механизми одбране од [[инфекција]] и често су изложени хроничним [[болест]]има (хронична опструктивна [[болест]] [[плућа]], [[болест]]и [[срце|срца]], [[бубрег]]а и [[јетра|јетре]], [[атеросклероза]], [[шећерна болест|дијабетес]]). Веомо често у зимским месецима различите респираторне инфекције и [[грип]] претходе појави упале [[плућа]].
Особе старије од 65 година имају повећани ризик од упале [[плућа]], јер код њих постепено слабе механизми одбране од [[инфекција]] и често су изложени хроничним [[болест]]има (хронична опструктивна [[болест]] [[плућа]], [[болест]]и [[срце|срца]], [[бубрег]]а и [[јетра|јетре]], [[атеросклероза]], [[шећерна болест|дијабетес]]). Веомо често у зимским месецима различите респираторне инфекције и [[грип]] претходе појави упале [[плућа]].

== Клиничка слика ==
Као и већина инфективних обољења и пнеумонија се карактерише присуством неспецифичних и специфичних симптома. Општи симптоми (неспецифични) слични су као код осталих инфекција, а то су [[грозница]], губитак апетита, знојење, дрхтавица, болови у мишићима и зглобовима и [[главобоља]]. Код неких болесника постоје анамнезни подаци о непосредно преболелој [[инфекција|инфекцији]] горњих дисајних путева, обично [[вирус]]ног порекла. Код [[инфекција]] изазваних пнеумококом или стафилококом тешка слика [[болест]]и може се развити у току неколико сати, док је код пнеумоније проузроковане микоплазмом развој продужен на две до три недеље. Поремећај свести и конфузност прате пнеумоније изазване пситакозом. Респираторни симптоми варирају, и зависе од имунског система особе и тежине [[болест]]и. Кашаљ се јавља код скоро свих оболелих, недостатак [[ваздух]]а осећа више од две трећине, плеурални бол око 60%, а искашљава више од половине пацијената. У почетку [[болест]]и испљувак је оскудан или га нема, а у даљем току постаје гнојав. Висока температура и дрхтавица чести су код младих особа с пнеумококном пнеумонијом, од којих трећина има херпес на уснама. Атипичне пнеумоније, почињу спорије са лакшом клиничком сликом, у односу на бактеријске јер се клинички симптоми развијају поступно. Температура расте постепено и може бити изузетно висока, али је ретко праћена дрхтавицом. Присутни су и општи симптоми, попут [[главобоља|главобоље]], бола у мишићима и зглобовима, опште слабости и умора. Кашаљ се обично запажа након 3 до 4 дана, и углавном је сув и иритабилан, без могућности искашљавања. Због некарактеристичних симптома [[дијагноза]] се поставља касније него у бактеријским пнеумонијама, често тек након рендгенског снимања [[плућа]].

===Знаци и симптоми===
{|class="wikitable" align="right"
!colspan=2| Symptoms frequency<ref name=Tint10/>
|-
! Учесталост !! симптома
|-
| Кашаљ ||<center>79–91%</center>
|-
| Замор || <center>90%</center>
|-
| Грозница || <center>71–75%</center>
|-
| Кратак дах || <center>67–75%</center>
|-
| Искашљавање || <center>60–65%</center>
|-
| Бол у грудима || <center>39–49%</center>
|-
|}
[[File:Symptoms of pneumonia.svg|thumb|left|alt=A diagram of the human body outlining the key symptoms of pneumonia|300px|Главни симптоми инфективне упале плућа]]
Код особа са инфективном упалом плућа често се јавља [[кашаљ|искашљавање]], [[грозница]] праћени [[rigors|дрхтавицом]],[[кратким дахом]], оштрим или пробадајућим [[болом у грудима]] током дубоких удаха и убрзаним [[дисањем]].<ref name=BMJ06/> Код одраслих особа, конфузија може бити најпрепознатљивији знак.<ref name=BMJ06>{{cite journal |author= Hoare Z |coauthors = Lim WS|title=Pneumonia: update on diagnosis and management |journal=BMJ | year= 2006 |pages=1077–9|pmid=16675815|doi=10.1136/bmj.332.7549.1077 |url=http://www.bmj.com/content/332/7549/1077.full.pdf |volume=332 |issue= 7549|pmc= 1458569 |format=PDF}}</ref> Најчешћи знаци и симптоми код деце млађе од 5 година су грозница, кашаљ и брзо или тешко дисање.<ref name=Develop11/>

Грозница није специфична јер се јавља код многих других честих обољења, а може бити одсутна код особа са тешким обликом обољења или код [[неухрањености]]. Поред тога, кашаљ се често не јавља код деце млађе од 2 месеца.<ref name=Develop11/> Тежи знаци и симптоми обухватају: [[цијанозу|плаву кожу]], смањену жеђ, конвулзије, често повраћање, екстремне температуре тела или [[смањени ниво свести]].<ref name=Develop11/><ref name=Clinic2011/>

Бактеријска и вирусна упала плућа обично испољавају сличне симптоме.<ref name=WHOPrevent2012/> Неки узроци су повезани са класичним, али неспецифичним клиничким карактеристикама. Упала плућа коју изазивају бактерије из групе ''[[Legionella]]'' се може јавити уз абдоминалне болове, [[дијареју]] или конфузију,<ref>{{cite journal|last=Darby|first=J|coauthors=Buising, K|title=Could it be Legionella?|journal=Australian family physician|date=October 2008 |volume=37|issue=10|pages=812–5|pmid=19002299}}</ref> док је упала плућа коју изазива бактерија ''[[Streptococcus pneumoniae]]'' повезана са испљувком црвенкасте боје,<ref>{{cite journal|last=Ortqvist|first=A|coauthors=Hedlund, J, Kalin, M|title=Streptococcus pneumoniae: epidemiology, risk factors, and clinical features|journal=Seminars in respiratory and critical care medicine|date=December 2005|volume=26|issue=6|pages=563–74|pmid=16388428|doi=10.1055/s-2005-925523}}</ref> а упала плућа коју изазива бактерија ''[[Klebsiella]]'' може имати крвави испљувак који се често описује као „желе од рибизле“.<ref name=Tint10>{{cite book |author=Tintinalli, Judith E.|title=Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide (Emergency Medicine (Tintinalli))|publisher=McGraw-Hill Companies|location=New York|year=2010|pages=480 |isbn=0-07-148480-9 |oclc= |doi= |accessdate=}}</ref> Крвави испљувак (познат по имену [[хемоптизија]]) се такође може јавити код [[туберкулозе]], упале плућа изазване грам-негативним бацилима и апсцеса плућа а често и код [[акутног бронхитиса]].<ref name=Clinic2011/> Упала плућа проузрокована микоплазмом се може јавити уз пратњу [[cervical lymphadenopathy|отицања лимфних чворова у врату]], [[боловима у зглобовима]] или [[otitis media|упалом средњег уха]].<ref name=Clinic2011/> Вирусна упала плућа је чешће праћена [[отежаним дисањем]] него што је то случај са упалом плућа изазваном бактеријском инфекцијом.<ref name=WHOPrevent2012/>


== Етиологија и патогенеза ==
== Етиологија и патогенеза ==
[[Датотека:Streptococcus pneumoniae.jpg|200п|десно|мини|Бактерија '''Streptococcus pneumoniae''', најчешћи узрочник упале плућа.]]
[[Датотека:Streptococcus pneumoniae.jpg|200п|десно|мини|Бактерија '''Streptococcus pneumoniae''', најчешћи узрочник упале плућа.]]

[[Датотека:Pneumonia_alveolus.jpg|200п|десно|мини|'''Горња слика''' показује нормално плућно ткиво посматрано под микроскопом. Бели простори су алвеоле испуњене ваздухом. '''Доња слика''' показује плућа са пнеумонијом.]]
[[Датотека:Pneumonia_alveolus.jpg|200п|десно|мини|'''Горња слика''' показује нормално плућно ткиво посматрано под микроскопом. Бели простори су алвеоле испуњене ваздухом. '''Доња слика''' показује плућа са пнеумонијом.]]

Пнеумонију могу узроковати бактерије, [[вирус]]и, гљивице, протозое, а може настати и удисањем (аспирацијом) прашине, хемијских супстанци, [[храна|хране]] или повраћеног садржаја. Најчешћи узрочник је Streptococcus pneumoniae (пнеумокок), а за њим следе Straphylococcus aureus, Streptococcus viridans, Haemophylus influenzae, Klebsiella pneumoniae и други грам-негативни бацили, Legionella pneumophila, Mycoplasma pneumoniae, вирус Influenzae А и Б, Chlamydia psittaci, Coxiella burnetti (изазивач Q-грознице), гљивице Actinomyces israeli итд. Пулмолози пнеумоније деле на типичне (бактеријске) и атипичне. Бактеријске пнеумоније најчешће узрокују следеће бактерије: пнеумокок, Haemophilus influenzae и Moraxella catarrhalis. Атипичне пнеумоније узрокују бактерије као Mycoplasma pneumoniae, Chlamydia pneumoniae, Legionella, али и респираторни [[вирус]] и оне захтевају другачији терапијски приступ у односу на бактеријске пнеумоније.
Пнеумонију могу узроковати бактерије, [[вирус]]и, гљивице, протозое, а може настати и удисањем (аспирацијом) прашине, хемијских супстанци, [[храна|хране]] или повраћеног садржаја. Најчешћи узрочник је -{''Streptococcus pneumoniae''}- (пнеумокок), а за њим следе -{''Straphylococcus aureus'', ''Streptococcus viridans'', ''Haemophylus influenzae'', ''Klebsiella pneumoniae''}- и други грам-негативни бацили, -{''Legionella pneumophila''}-, -{''Mycoplasma pneumoniae''}-, вирус '-{'Influenzae''}- А и Б, -{''Chlamydia psittaci''}-, -{''Coxiella burnetti''}- (изазивач Q-грознице), гљивице -{''Actinomyces israeli''}- итд. Пулмолози пнеумоније деле на типичне (бактеријске) и атипичне. Бактеријске пнеумоније најчешће узрокују следеће бактерије: пнеумокок, -{''Haemophilus influenzae''}- и -{''Moraxella catarrhalis''}-. Атипичне пнеумоније узрокују бактерије као -{''Mycoplasma pneumoniae'', ''Chlamydia pneumoniae'', ''Legionella'',}- али и респираторни [[вирус]] и оне захтевају другачији терапијски приступ у односу на бактеријске пнеумоније.


До обољења долази када су одбрамбени механизми [[респираторни систем|респираторног система]] поремећени или одбрамбене снаге организма смањене. Као предиспонирајући чиниоци често се наводе расхлађење организма, употреба [[алкохол]]а, примена [[анестезија|анестезије]], [[инфекција|инфекције]] горњих дисајних путева и хронични [[Хронични бронхитис|бронхитис]].
До обољења долази када су одбрамбени механизми [[респираторни систем|респираторног система]] поремећени или одбрамбене снаге организма смањене. Као предиспонирајући чиниоци често се наводе расхлађење организма, употреба [[алкохол]]а, примена [[анестезија|анестезије]], [[инфекција|инфекције]] горњих дисајних путева и хронични [[Хронични бронхитис|бронхитис]].


Инфекција алвеола настаје удисањем пнеумокока или других узрочника у слузи из горњих дисајних путева. Слуз штити пнеумококе и олакшава њихово размножавање. На лезију алвеола организам одговара лучењем серозне запаљенске течности, која се шири центрифугално и тако још више разноси узрочнике [[болест]]и. Коначно, оба плућна крила постају „консолидована“, што значи испуњена течношћу и остацима [[Ћелија (биологија)|ћелија]]. У запаљенском ексудату бактерије се такође добро разножавају и брзо се шире, а он почиње полако да се мења. Прво се фибриноген у њему претвара у нерастворни фибрин и ексудат добија црвену боју због присуства [[еритроцити|црвених крвних ћелија]] ("hepatisatio rubra"). Након тога на место [[инфекција|инфекције]] долазе [[леукоцити]], па течност постаје сива или сивожута ("hepatisatio grisea"). [[Леукоцити]] фагоцитују (уништавају) пнеумококе, а у томе им помажу и опсонини и друга [[антитела]] и макрофаги. Као резултат, долази до нормализовања [[плућа|плућног]] [[Ткиво (биологија)|ткива]], али не у свим алвеолама јер се промене у њима не развијају истовремено.
Инфекција алвеола настаје удисањем пнеумокока или других узрочника у слузи из горњих дисајних путева. Слуз штити пнеумококе и олакшава њихово размножавање. На лезију алвеола организам одговара лучењем серозне запаљенске течности, која се шири центрифугално и тако још више разноси узрочнике [[болест]]и. Коначно, оба плућна крила постају „консолидована“, што значи испуњена течношћу и остацима [[Ћелија (биологија)|ћелија]]. У запаљенском ексудату бактерије се такође добро разножавају и брзо се шире, а он почиње полако да се мења. Прво се фибриноген у њему претвара у нерастворни фибрин и ексудат добија црвену боју због присуства [[еритроцити|црвених крвних ћелија]] (-{''hepatisatio rubra''}-). Након тога на место [[инфекција|инфекције]] долазе [[леукоцити]], па течност постаје сива или сивожута (-{''Hepatisatio grisea''}-). [[Леукоцити]] фагоцитују (уништавају) пнеумококе, а у томе им помажу и опсонини и друга [[антитела]] и макрофаги. Као резултат, долази до нормализовања [[плућа|плућног]] [[Ткиво (биологија)|ткива]], али не у свим алвеолама јер се промене у њима не развијају истовремено.


Реч ''пнеумонија'' се понекад користи за сва обољења која доводе до [[запаљења]] плућа (изазваног на пример [[аутоимуним болестима]], хемијским опекотинама или реакцијама на лек); међутим, ово запаљење се прецизније нази ва [[пнеумонитис]].<ref name="isbn0-7234-3200-7">{{cite book |author=Lowe, J. F.; Stevens, Alan |authorlink=|editor= |others= |title=Pathology |edition=2nd |publisher=Mosby |location=St. Louis |year=2000 |page=197 |isbn=0-7234-3200-7|oclc= |doi= |url=http://books.google.co.uk/books?id=AfVxLi4QTZQC&pg=PA197|accessdate=}}</ref><ref>{{cite book|last=Snydman|first=editors, Raleigh A. Bowden, Per Ljungman, David R.|title=Transplant infections|year=2010|publisher=Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins|location=Philadelphia|isbn=978-1-58255-820-2|page=187|url=http://books.google.com/books?id=NWa4FJv-eBYC&pg=PA447|edition=3rd}}</ref> Узрочници су историјски подељени на „типичне“ и „атипичне“ на основу знакова, али докази још увек нису потврдили ову разлику, стога се више не наглашава.<ref name=M32/>
== Клиничка слика ==


Обољења и фактори ризика који представљају предиспозицију за упалу плућа обухватају: пушење, имунодефицијенција, алкохолизам, [[хронична опструктивна болест плућа]], [[хронична болест бубрега]] и [[болест јетре]].<ref name=Clinic2011/> употреба лекова који сузбијају киселину, као што су [[инхибитори протонске пумпе]] или [[H2 блокатори]] су повезани са повећаним ризиком<ref>{{cite journal|last=Eom|first=CS|coauthors=Jeon, CY; Lim, JW; Cho, EG; Park, SM; Lee, KS|title=Use of acid-suppressive drugs and risk of pneumonia: a systematic review and meta-analysis|journal=CMAJ : Canadian Medical Association journal = journal de l'Association medicale canadienne|date=22 February 2011|volume=183|issue=3|pages=310–9|pmid=21173070|doi=10.1503/cmaj.092129|pmc=3042441}}</ref> од упале плућа. Старост такође представља предиспозицију за упалу плућа.<ref name=Clinic2011/>
Као и већина инфективних обољења и пнеумонија се карактерише присуством неспецифичних и специфичних симптома. Општи симптоми (неспецифични) слични су као код осталих инфекција, а то су [[грозница]], губитак апетита, знојење, дрхтавица, болови у мишићима и зглобовима и [[главобоља]]. Код неких болесника постоје анамнезни подаци о непосредно преболелој [[инфекција|инфекцији]] горњих дисајних путева, обично [[вирус]]ног порекла. Код [[инфекција]] изазваних пнеумококом или стафилококом тешка слика [[болест]]и може се развити у току неколико сати, док је код пнеумоније проузроковане микоплазмом развој продужен на две до три недеље. Поремећај свести и конфузност прате пнеумоније изазване пситакозом. Респираторни симптоми варирају, и зависе од имунског система особе и тежине [[болест]]и. Кашаљ се јавља код скоро свих оболелих, недостатак [[ваздух]]а осећа више од две трећине, плеурални бол око 60%, а искашљава више од половине пацијената. У почетку [[болест]]и испљувак је оскудан или га нема, а у даљем току постаје гнојав. Висока температура и дрхтавица чести су код младих особа с пнеумококном пнеумонијом, од којих трећина има херпес на уснама. Атипичне пнеумоније, почињу спорије са лакшом клиничком сликом, у односу на бактеријске јер се клинички симптоми развијају поступно. Температура расте постепено и може бити изузетно висока, али је ретко праћена дрхтавицом. Присутни су и општи симптоми, попут [[главобоља|главобоље]], бола у мишићима и зглобовима, опште слабости и умора. Кашаљ се обично запажа након 3 до 4 дана, и углавном је сув и иритабилан, без могућности искашљавања. Због некарактеристичних симптома [[дијагноза]] се поставља касније него у бактеријским пнеумонијама, често тек након рендгенског снимања [[плућа]].

===Вируси===
Код одраслих, [[вируси]] су узрочници око једне трећине <ref name=Lancet11/> а код деце око 15% случајева упале плућа.<ref name=M31/> Најчешћи узрочници су: [[риновируси]], [[коронавируси]], [[вирус грипа]],[[респираторни синцицијални вирус]] (RSV), [[аденовирус]] и [[вирус parainfluenza]].<ref name=Lancet11/><ref name=Viral09/> [[Вирус Herpes simplex]] ретко изазива упалу плућа, осим код група попут: одојчади, оболелих од рака, прималаца органа и особа са тешким опекотинама.<ref name=Text2010>{{cite book|last=Behera|first=D.|title=Textbook of pulmonary medicine|year=2010|publisher=Jaypee Brothers Medical Pub.|location=New Delhi|isbn=8184487495|pages=391–394|url=http://books.google.ca/books?id=0TbJjd9eTp0C&pg=PA391|edition=2nd }}</ref> Пацијенти након [[трансплантације органа]] или особе код којих је на други начин нарушен имунитет имају велики удео у броју оболелих од упале плућа узроковане вирусом [[cytomegalovirus]].<ref name=M31/><ref name=Text2010/> Особе са вирусном инфекцијом могу добити секундарну инфекцију бактеријом''Streptococcus pneumoniae'', ''Staphylococcus aureus'' или ''Haemophilus influenzae'', нарочито када су присутни други здравствени проблеми.<ref name=Clinic2011/><ref name=M31/> Различити вируси су доминантни у различитим периодима у току године, на пример, током сезоне грипа, вирус грипа може изазвати преко половине свих случајева вирусне упале плућа.<ref name=M31/> Епидемија других вируса се такође повремено догађа, укључујући вирусе ''[[hantaviruses]]'' и ''[[coronavirus]]''.<ref name=M31/>

===Гљивице===
Упала плућа изазвана гљивицама није честа, али се чешће јавља код особа са [[Immunodeficiency|ослабљеним имуним системом]] услед обољења [[сиде]], [[имунисупресивних лекова]] или других медицинских проблема.<ref name=EBMED05/><ref name=Fungus2009>{{cite book|last=Maskell|first=Nick|title=Oxford desk reference.|year=2009|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=9780199239122|pages=196|url=http://books.google.ca/books?id=MfEUkzQQ1BEC&pg=PA196|coauthors=Millar, Ann}}</ref> Најчешћи узрочник су глјивице ''[[Histoplasmosis|Histoplasma capsulatum]]'', бластомицес, ''[[Cryptococcus neoformans]]'', ''[[Pneumocystis jiroveci]]'' и ''[[Coccidioides immitis]]''. [[Histoplasmosis]] су гљивице које су начешће у речном басену реке Мисисипи, а гљивица [[coccidioidomycosis]] је најчешћа на југозападу Сједињених Држава.<ref name=EBMED05/> Број забележених случајева се повећавао у другој половини 20. века услед повећања путовања и обољења која утичу на имунитет.<ref name=Fungus2009/>

===Паразити===
Различити паразити могу напасти плућа, укључујући: ''[[Toxoplasma gondii]]'', ''[[Strongyloides stercoralis]]'',''[[Ascaris lumbricoides]]'' и ''[[Plasmodium malariae]]''.<ref name=M37>Murray and Nadel (2010). Chapter 37.</ref> Ови организми обично у тело улазе директним контактом преко коже, дигестивног тракта или преко инсеката преносиоца.<ref name=M37/>Осим ''[[Paragonimus westermani]]'', већина паразита не утиче директно на плућа већ секундарно.<ref name=M37/> Неки паразити, нарочито они који припадају родовима ''Ascaris'' и''Strongyloides'' стимулишу снажне еозинофилне реакције, што може довести до [[еозинофилне упале плућа]].<ref name=M37/> Код других инфекција, као што је маларија, примарно су захваћена плућа услед системског запаљења индукованог цитокинима.<ref name=M37/> У развијеним земљама, ове инфекције се најчешће јављају код особа које се враћају са путовања или код имиграната.<ref name=M37/> Глобално, ове инфекције су најчешће код особа са имунодефицијенцијом.<ref>{{cite journal|last=Vijayan|first=VK|title=Parasitic lung infections.|journal=Current opinion in pulmonary medicine|date=2009 May|volume=15|issue=3|pages=274–82|pmid=19276810}}</ref>

===Идиопатска упала плућа===
Идиопатска интерстицијална упала плућа или незаразна упала плућа<ref>{{cite book|first=ed. in chief Richard K. Root. Eds. Francis Waldvogel|title=Clinical infectious diseases : a practical approach|year=1999|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York, NY [u.a.]|isbn=978-0-19-508103-9|page=833|url=http://books.google.com/books?id=zvCOpighJggC&pg=PA833}}</ref> спада у класу дифузних плућних болести. У њих спадају: [[дифузно оштећење алвеола]], [[организована пнеумонија]], [[неспецифична интерстицијална упала плућа]], [[лимфоцитна интерстицијална упала плућа]], [[десквамативна интерстицијска упала плућа]], [[респираторни брохниолитис интерстицијaлно обољење плућа]] и [[уобичајена интерстицијална упала плућа]].<ref>{{cite book|first=Volume editors, Ulrich Costabel|title=Diffuse parenchymal lung disease : ... 47 tables|year=2007|publisher=Karger|location=Basel|isbn=978-3-8055-8153-0|page=4|edition=[Online-Ausg.]}}</ref>

==Патофизиологија==
[[File:New Pneumonia cartoon.jpg|thumb|alt=A schematic diagram of the human lungs with an empty circle on the right representing a normal alveola and one on the right showing an alveola full of fluid as in pneumonia|Упала плућа пуни алвеоле течношћу, отежавајући оксигенизацију. Алвеола на левој страни је нормална, док је на десној страни пуна течности због упале плућа.]]
Упала плућа често почиње као [[инфекција горњег респираторног тракта]] која се премешта на доњи респираторни тракт.<ref name=PedNA09>{{cite journal|last=Ranganathan|first=SC|coauthors=Sonnappa, S|title=Pneumonia and other respiratory infections|journal=Pediatric clinics of North America|date=February 2009 |volume=56|issue=1|pages=135–56, xi|pmid=19135585|doi=10.1016/j.pcl.2008.10.005}}</ref>


===Вирусна===
Вируси доспевају у плућа на више различитих начина. Респираторни синцицијални вирус се обично добија када особа после контакта са контаминираним предметом додирне очи или нос.<ref name=M31>Murray and Nadel (2010). Chapter 31.</ref> До осталих вирусних инфекција долази у случају удисања контаминираних капљица из ваздуха кроз уста или нос.<ref name=Clinic2011/>Када једном доспеју у горње дисајне путеве, вируси проналазе пут до плућа, где продиру у ћелије које облажу дисајне путеве, алвеоле или [[плућни паренхим]].<ref name=M31/> Неки вируси, попут вируса малих богиња и херпес симплекс вируса, доспевају у плућа путем крви.<ref name=Gary2010>{{cite book|last=al.]|first=editors, Gary R. Fleisher, Stephen Ludwig ; associate editors, Richard G. Bachur ... [et|title=Textbook of pediatric emergency medicine|year=2010|publisher=Wolters Kluwer/Lippincott Williams & Wilkins Health|location=Philadelphia|isbn=1605471593|pages=914|url=http://books.google.ca/books?id=a7CqcE1ZrFkC&pg=PA914|edition=6th ed.}}</ref> Инвазија плућа може да доведе до ћелијске смрти у различитом степену.<ref name=M31/> Када се јави одговор имуног система на инфекцију, може доћи чак и до већих оштећења плућа.<ref name=M31/> [[Бела крвна зрнца]], углавном [[мононуклеарне ћелије]], најпре доводе до упале.<ref name=Gary2010/> Поред тога што доводе до оштећења плућа, многи вируси истовремено нападају и друге [[орган (анатомија)|орган]]е и на тај начин нарушавају остале телесне функције. Вируси такође чине организам подложнијим бактеријским инфекцијама; на тај начин може доћи до бактеријске пнеумоније као [[коморбидно]]г стања.<ref name=Viral09>{{cite journal|author=Figueiredo LT |title=Viral pneumonia: epidemiological, clinical, pathophysiological and therapeutic aspects |journal=J Bras Pneumol |volume=35 |issue=9 |pages=899–906 |year=2009 |month=September |pmid=19820817|doi=10.1590/S1806-37132009000900012}}</ref>

===Бактеријска===
Већина бактерија улази у плућа путем мањих [[аспирација]] организама који су настањени у грлу или носу.<ref name=Clinic2011/> Код половине просечних људи ове аспирације се дешавају током спавања.<ref name=M32/> Мада грло увек садржи бактерије,[[вирулентне|потенцијално инфективне]] бактерије живе тамо само у одређено време и под одређеним околностима.<ref name=M32/> Један мањи број врста бактерија, као што су ''[[Микобактеријум туберкулозис]]'' (лат. Mycobacterium tuberculosis) и ''[[Легионела пнеумофила]]'' (лат. Legionella pneumophila), стиже у плућа путем контаминираних капљица из ваздуха.<ref name=Clinic2011/> Бактерије се такође могу ширити путем крви.<ref name=WHOPrevent2012/> Када доспеју у плућа, бактерије могу да продиру у просторе између ћелија и између алвеола, где [[макрофаге]] и [[неутрофили]] (одбрамбена [[бела крвна зрнца]]) покушавају да инактивирају те бактерије.<ref>{{cite book|last=Hammer|first=edited by Stephen J. McPhee, Gary D.|title=Pathophysiology of disease : an introduction to clinical medicine|year=2010|publisher=McGraw-Hill Medical|location=New York|isbn=0071621679|pages=Chapter 4|edition=6th ed.}}</ref> Неутрофили такође ослобађају [[цитокине]], узрокујући опште активирање имуног система.<ref name=Fein2006>{{cite book|last=Fein|first=Alan|title=Diagnosis and management of pneumonia and other respiratory infections|year=2006|publisher=Professional Communications|location=Caddo, OK|isbn=1884735630|pages=28–29|url=http://books.google.ca/books?id=hKdcHK719qgC&pg=PA28|edition=2nd ed.}}</ref> Ово доводи до грознице, језе и замора, што је уобичајено код бактеријске пнеумоније.<ref name=Fein2006/> Неутрофили, бактерије и течност из околних крвних судова испуњавају алвеоле, што резултира консолидацијом која се види при рендгенском снимању грудног коша.<ref>{{cite book|last=Kumar|first=Vinay|title=Robbins and Cotran pathologic basis of disease.|year=2010|publisher=Saunders/Elsevier|location=Philadelphia, PA|isbn=1416031219|pages=Chapter 15|edition=8th ed.}}</ref>


== Лабораторијске промене ==
== Лабораторијске промене ==
Ред 47: Ред 104:


== Дијагноза ==
== Дијагноза ==
{{listen
| filename =Crackles pneumoniaO.ogg
| title = Crackles
| description = Crackles heard in the lungs of a person with pneumonia using a stethoscope.
| format = [[Ogg]]
}}
Дијагноза пнеумоније се обично поставља на основу комбинације физичких знакова и [[рендгенског снимања грудног коша]].<ref name=Diag10>{{cite journal|last=Lynch|first=T|coauthors=Bialy, L, Kellner, JD, Osmond, MH, Klassen, TP, Durec, T, Leicht, R, Johnson, DW|title=A systematic review on the diagnosis of pediatric bacterial pneumonia: when gold is bronze|journal=PLoS ONE|date=2010-08-06|volume=5|issue=8|pages=e11989|pmid=20700510|doi=10.1371/journal.pone.0011989|pmc=2917358|editor1-last=Huicho|editor1-first=Luis}}</ref>Међутим, тешко је утврдити њен основни узрочник, с обзиром на то да не постоји неки коначни тест којим би се могла утврдити разлика између бактеријског и небактеријског порекла.<ref name=Lancet11/><ref name=Diag10/> [[Светска здравствена организација]] дефинише пнеумонију код деце на основу клиничке слике базиране на [[кашљу]] или отежаном дисању и брзој фреквенцији дисања, увлачењу грудног коша, или смањеном нивоу свести.<ref name=WHOBook/> Убрзана фреквенција дисања се дефинише као број удисаја већи од 60 у минути код деце млађе од 2 месеца, 50 удисаја у минути код деце узраста од 2 месеца до годину дана, или више од 40 удисаја у минути код деце старости од 1 to 5 година.<ref name=WHOBook>{{cite book|last=Ezzati|first=edited by Majid|title=Comparative quantification of health risks|year=2004|publisher=Organisation mondiale de la santé|location=Genève|isbn=978-92-4-158031-1|page=70|url=http://books.google.com/books?id=ACV1jEGx4AgC&pg=PA70|coauthors=Lopez, Alan D., Rodgers, Anthony, Murray, Christopher J.L.}}</ref> Код деце, повећана фреквенција дисања и увлачење доњег дела грудног коша, много су [[sензитивност и специфичност|сензитивнији]] него слушање [[пукот]]а у грудима [[стетоскоп]]ом.<ref name=Develop11/>


Код одраслих, у блажим случајевима, испитивања углавном нису потребна<ref name=BTS09/>: веома је мали ризик за појаву пнеумоније уколико су нормални сви[[витални знаци]] и [[аускултација грудног коша|аускултација]].<ref>{{cite journal|last=Saldías|first=F|coauthors=Méndez, JI, Ramírez, D, Díaz, O|title=[Predictive value of history and physical examination for the diagnosis of community-acquired pneumonia in adults: a literature review]|journal=Revista medica de Chile|date=April 2007|volume=135|issue=4|pages=517–28|pmid=17554463}}</ref> Код особа којима је потребна хоспитализација, препоручује се [[пулсна оксиметрија]], [[радиографија грудног коша]] и [[анализе крви]]—што укључује [[комплетну крвну слику]], [[електролите у серуму]], вредности [[Ц реактивног протеина]] и евентуално [[тестове функције јетре]].<ref name=BTS09/> Дијагноза [[болести налик грипу]] се може поставити на основу одређених знакова и симптома; међутим, да би се потврдила инфекција грипа, неопходно је тестирање.<ref name=ILI05>{{cite journal|last=Call|first=SA|coauthors=Vollenweider, MA, Hornung, CA, Simel, DL, McKinney, WP|title=Does this patient have influenza?|journal=JAMA: the Journal of the American Medical Association|date=2005-02-23|volume=293|issue=8|pages=987–97|pmid=15728170|doi=10.1001/jama.293.8.987}}</ref> Из тог разлога, лечење се често заснива на присуству инфлуенце у популацији или на [[брзи дијагностички тест за грип|брзом тесту за откривање инфлуенце]].<ref name=ILI05/>
[[Дијагноза]] упале [[плућа]] се поставља након клиничког прегледа, на основу симптоматологије и физичког налаза. Осим тога лекар ће затражити ренгенски снимак [[плућа]] и [[срце|срца]], а серолошка испитивања ће показати повишен број [[леукоцити|леукоцита]] (белих крвних зрнаца) и увећану седиментацију, што је јасан доказ да се у организму одвија запаљенски процес узрокован инфективним агенсом. Аускултативним налазом примећује се пуцкетање и пенушав шум, карактеристичан за постојање течности у алвеоларном простору. Анализом спутума (испљувка) могуће је изоловати узрочника [[инфекција|инфекције]] и на основу тога прописати адекватну терапију.

===Лекарски преглед===
[[Лекарскo испитивање]] некад може да открије [[хипотензију|низак крвни притисак]], [[тахикардију|убрзани рад срца]] или ниско [[оксигенација (медицинска)|засићење кисеоником]].<ref name=Clinic2011/> Фреквенција дисања може бити бржа од нормалне, што се може јавити дан или два пре појаве осталих знакова.<ref name=Clinic2011/><ref name=M32/> Преглед грудног коша може бити нормалан, али може показати смањену експанзију грудног коша на захваћеној страни. Храпави звуци при дисању из већих дисајних путева, који се преносе кроз запаљено плућно крило, називају се [[бронх|бронхијално]] дисање, а чују се при [[аускултацији]] помоћу [[стетоскопа]].<ref name=Clinic2011/> [[Пукоти]] (пуцкетања) се могу чути изнад захваћеног подручја током [[удисања|инспирације]].<ref name=Clinic2011/> [[Перкусија (медицина)|перкусија]] може бити потмула изнад захваћеног плућног крила, а појачана, уместо смањена, [[vocal resonation|вокална резонанца]] разликује пнеумонију од [[плеуралног излива]].<ref name=BMJ06/>

===Снимање===
[[File:CTpnemonia09.JPG|thumb|alt=A black and white image show the internal organs in cross section as generated by CT. Where one would expect black on the left one seen a whiter area with black sticks through it.|ЦТ грудног коша приказује деснострану пнеумонију (с леве стране на слици).]]
[[Радиографија грудног коша]] се често користи у дијагностици.<ref name=Develop11/> Када је реч о блажим облицима болести, снимање је потребан само у случају постојања могућности за појаву компликација, код особа код којих није дошло до побољшања током лечења или код особа са нејасним узрочником.<ref name=Develop11/><ref name=BTS09>{{cite journal|last=Lim|first=WS|coauthors=Baudouin, SV, George, RC, Hill, AT, Jamieson, C, Le Jeune, I, Macfarlane, JT, Read, RC, Roberts, HJ, Levy, ML, Wani, M, Woodhead, MA, Pneumonia Guidelines Committee of the BTS Standards of Care, Committee|title=BTS guidelines for the management of community acquired pneumonia in adults: update 2009|journal=Thorax|date=October 2009 |volume=64 |issue=Suppl 3|pages=iii1–55|pmid=19783532|doi=10.1136/thx.2009.121434}}</ref> Уколико је особа болесна у толикој мери да јој је потребна хоспитализација, препоручује се радиографија грудног коша.<ref name=BTS09/> Налази нису увек у корелацији са степеном тежине болести и не одређују поуздану разлику између бактеријске инфекције и вирусне инфекције.<ref name=Develop11/>

На основу рендгенских приказа, може се разликовати [[лобарна пнеумонија]], [[бронхопнеумонија]] (такође позната као лобуларна пнеумонија) и [[интерстицијална пнеумонија]].<ref>{{cite book|last=Helms|first=editors, William E. Brant, Clyde A.|title=Fundamentals of diagnostic radiology|publisher=Wolters Kluwer/Lippincott Williams & Wilkins|location=Philadelphia|isbn=9781608319114|pages=435|url=http://books.google.ca/books?id=o_4eoeOinNgC&pg=PA435|edition=4th ed.}}</ref> Бактеријска, ванболничка стечена пнеумонија, у класичном смислу је приказ [[консолидације плућног крила]] једног [[бронхопулмоналног сегмента|сегментног режња плућног крила]] што је познато као лобарна пнеумонија.<ref name=Rad07/>Међутим, налази могу бити различити, па су за остале типове пнеумоније уобичајени неки други прикази.<ref name=Rad07/> Аспирациона пнеумонија се може представити билателарним затамњењимa, првенствено у базама плућа и са десне стране.<ref name=Rad07/> Радиографски снимци вирусне пнеумоније могу изгледати нормално, са прекомерном надутошћу, да имају билатералне неуједначене површине или да имају сличан изглед као код бактеријске пнеумоније са лобарном консолидацијом.<ref name=Rad07/> Радиолошки налази се можда неће користити у раним стадијумима болести, посебно у случају дехидратације; или ће можда њихово тумачење бити тешко код особа које су [[гојазност|гојазне]] или имају историју плућне болести.<ref name=Clinic2011/> [[ЦТ скенирање]] може дати додатне информације код нејасних случајева.<ref name=Rad07/>

===Микробиологија===
Код пацијената на ванболничкој нези, утврђивање узрочника није исплативо и обично се не мења начин надзора.<ref name=Develop11/> Када код особа нема одговара на терапију, потребно је размотрити [[културу спутума]], а код особа са хроничним продуктивним кашљем требало би урадити културу бактерије ''[[Микобактеријум туберкулозис]]''.<ref name=BTS09/> Тестирања на друге специфичне организме могу се препоручити у случају епидемија, из разлога заштите јавног здравља.<ref name=BTS09/> Код особа које су хоспитализоване због тешког степена болести, препоручује се анализа спутума и [[хемокултура]],<ref name=BTS09/> као и тестирање урина на [[антиген]]е ''легионела'' и ''стрептокока''.<ref name=IDSA2007/> Вирусне инфекције се могу потврдити детекцијом вируса или његовог антигена путем [[културе]] или [[ланчане реакције полимеразе]](ПЛР), поред осталих техника.<ref name=Lancet11/> Узрочник се утврђује рутинским микробиолошким тестовима само у 15 % случајева.<ref name=BMJ06/>

===Класификација===
[[Пнеумонитис]] се односи на [[упалу]] плућа; пнеумонија се односи на пнеумонитис, обично узрокован инфекцијом, мада некад може бити и неинфективан, чија је додатна карактеристика [[плућна консолидација]].<ref>{{cite book|title=Stedman's medical dictionary.|year=2006|publisher=Lippincott Williams & Wilkins|location=Philadelphia|isbn=978-0-7817-6450-6|edition=28th}}</ref>Пнеумонија се најчешће класификује на основу места и начина настанка: [[ванболнички стечена пнеумонија|ванболнички стечена]], [[аспирациона пнеумонија|аспирациона]], [[пнеумонија повезана са здравственом негом|повезана са здравственом негом]], [[болнички стечена пнеумонија|болнички стечена]] и [[пнеумонија повезана са механичком вентилацијом]].<ref name=Rad07>{{cite journal|last=Sharma|first=S|coauthors=Maycher, B, Eschun, G|title=Radiological imaging in pneumonia: recent innovations|journal=Current Opinion in Pulmonary Medicine|date=May 2007|volume=13|issue=3|pages=159–69|pmid=17414122|doi=10.1097/MCP.0b013e3280f3bff4}}</ref> Пнеумонија се такође може разврстати и према захваћеном подручју у плућима: [[лобарна пнеумонија]], [[бронхијална пнеумонија]] и [[акутна интерстицијална пнеумонија]];<ref name=Rad07/> као и према организмима проузроковачима.<ref>{{cite journal|last=Dunn|first=L|title=Pneumonia: classification, diagnosis and nursing management|journal=Nursing standard (Royal College of Nursing (Great Britain) : 1987)|date=2005 June 29-July 5|volume=19|issue=42|pages=50–4|pmid=16013205}}</ref> Пнеумонија код деце се може додатно класификовати на основу знакова и симптома као умерена, тешка или веома тешка пнеумонија.<ref>{{cite book|last=organization|first=World health|title=Pocket book of hospital care for children : guidelines for the management of common illnesses with limited resources.|year=2005|publisher=World Health Organization|location=Geneva|isbn=978-92-4-154670-6|page=72|url=http://books.google.com/books?id=xbkbRG5XYxsC&pg=PA72}}</ref>

===Диференцијална дијагноза===
Неколико обољења се може јавити са сличним знацима и симптомима као код пнеумоније, као што су: [[хронична опструктивна болест плућа]](ХОБП), [[астма]], [[едем плућа]], [[бронхиектазије]], [[рак плућа]] и [[плућна емболија]].<ref name=BMJ06/> За разлику од пнеумоније, за астму и ХОБП карактеристични су [[звиждуци]], за едем плућа карактеристичан је абнормални[[електрокардиограм (ЕКГ)]], код рака и бронхиоекстазија се јавља дуготрајни кашаљ, а пулмонарну емболију представља акутна појава оштрог бола у грудима и [[краткоћа даха]].<ref name=BMJ06/>

==Превентива==
Превентива обухвата [[вакцинацију]], еколошке мере и одговарајуће лечење других здравствених проблема.<ref name=Develop11/> Верује се да би у случају да се спроводе одговарајуће превентивне мере на глобалном нивоу, морталитет код деце могао бити смањен за 400.000, а да је одговарајуће лечење опште доступно, смртност деце би се могла смањити за још 600.000.<ref name=WHOPrevent2012/>

===Вакцинација===
[[Вакцинација]] је превентива против одређених бактеријских и вирусних пнеумонија, како код деце тако и код одраслих. [[Вакцине за спречавање грипа]] су умерено ефикасне код инфлуенце типа А и Б.<ref name=Lancet11/><ref>{{cite journal|last=Jefferson|first=T|coauthors=Di Pietrantonj, C, Rivetti, A, Bawazeer, GA, Al-Ansary, LA, Ferroni, E|title=Vaccines for preventing influenza in healthy adults|journal=Cochrane database of systematic reviews|date=2010-07-07|issue=7|pages=CD001269|pmid=20614424|doi=10.1002/14651858.CD001269.pub4|editor1-last=Jefferson|editor1-first=Tom}}</ref> [[Центар за контролу и превенцију болести]] препоручује годишњу вакцинацију сваке особе старије од 6&nbsp;месеци.<ref>{{cite web|title=Seasonal Influenza (Flu)|url=http://www.cdc.gov/flu/|work=Center for Disease Control and Prevention|accessdate=29 June 2011}}</ref> Имунизацијом здравствених радника смањује се ризик од вирусне пнеумоније међу њиховим пацијентима.<ref name=IDSA2007>{{cite journal|last=Mandell|first=LA|coauthors=Wunderink, RG; Anzueto, A; Bartlett, JG; Campbell, GD; Dean, NC; Dowell, SF; File TM, Jr; Musher, DM; Niederman, MS; Torres, A; Whitney, CG; Infectious Diseases Society of, America; American Thoracic, Society|title=Infectious Diseases Society of America/American Thoracic Society consensus guidelines on the management of community-acquired pneumonia in adults|journal=Clinical infectious diseases : an official publication of the Infectious Diseases Society of America|date=1 March 2007 |volume=44 |issue=Suppl 2|pages=S27–72|pmid=17278083|doi=10.1086/511159}}</ref> Када дође до епидемије грипа, лекови као што су [[амантадин]] или [[римантадин]] могу бити од помоћи у превенцији грипа.<ref name=jefferson>{{cite journal |author=Jefferson T | coauthors = Deeks JJ, Demicheli V, Rivetti D, Rudin M |title=Amantadine and rimantadine for preventing and treating influenza A in adults|journal=Cochrane Database Syst Rev |issue=3 |pages=CD001169 |year=2004 |pmid=15266442|doi=10.1002/14651858.CD001169.pub2|editor1-last=Jefferson |editor1-first=Tom}}</ref> Није познато да ли су [[занамивир]] или [[оселтамивир]] ефикасни, због чињенице што је компанија која производи оселтамивир одбила да податке о испитивању лека да на независну анализу.<ref>{{cite journal|last=Jefferson|first=T|coauthors=Jones, MA; Doshi, P; Del Mar, CB; Heneghan, CJ; Hama, R; Thompson, MJ|title=Neuraminidase inhibitors for preventing and treating influenza in healthy adults and children|journal=Cochrane database of systematic reviews |date=18 January 2012|volume=1|pages=CD008965|doi=10.1002/14651858.CD008965.pub3|pmid=22258996|editor1-last=Jefferson|editor1-first=Tom}}</ref>
Постоје ваљани докази за вакцине против „[[хемофилус инфлуенце]]“ и „[[стрептокока пнеумоније]]“ који говоре у прилог њиховом коришћењу.<ref name=PedNA09/> Вакцинацијом деце против „стрептокока пнеумоније“ се допринело смањењу јављања заразе код одраслих, јер се многи одрасли заражавају преко деце. [[Полисахаридна вакцина против пнеумокока| вакцина против „стрептококе пнеумоније“ ]] је доступна за одрасле и установљено је да смањује ризик од [[инвазивне пнеумококне болести]].<ref>{{cite journal|last=Moberley|first=SA|coauthors=Holden, J, Tatham, DP, Andrews, RM|title=Vaccines for preventing pneumococcal infection in adults|journal=Cochrane database of systematic reviews|date=2008-01-23|issue=1|pages=CD000422|pmid=18253977|doi=10.1002/14651858.CD000422.pub2|editor1-last=Andrews|editor1-first=Ross M}}</ref> Друге вакцине које служе као мера превентиве против упале плућа су: [[вакцина против великог кашља|велики кашаљ]], [[вакцина против варичела |варичеле]], и [[вакцина против малих богиња|мале богиње]].<ref name=CDCPrev2012/>

===Друго ===
Препоручују се и [[укидање пушења]]<ref name=BTS09/> као и смањење [[загађења ваздуха]] у просторијама, као што је кување на дрва или користећи[[измет|животињски измет]] унутар просторија.<ref name=Develop11/><ref name=WHOPrevent2012/> Пушење се показало као највећи фактор ризика за пнеумококну упалу плућа код иначе здравих одраслих особа.<ref name=IDSA2007/> Хигујена руку као и покривање уста приликом кашљања могу такође да буду превентивне мере.<ref name=CDCPrev2012/> Ако оболеле особе носе [[хируршке маске]] то такође може да спречи болест.<ref name=IDSA2007/>

Адекватно лечење основне болести (попут [[ХИВ-а/СИДA-e]], [[шећерне болести и [[неухрањености]]) може да смањи ризик од упале плућа.<ref name=WHOPrevent2012>{{cite web|title=Pneumonia (Fact sheet N°331)|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs331/en/|work=World Health Organization|date=August 2012}}</ref><ref name=CDCPrev2012>{{cite web|title=Pneumonia Can Be Prevented — Vaccines Can Help|url=http://www.cdc.gov/features/Pneumonia/|work=Centers for Disease Control and Prevention|accessdate=22 October 2012}}</ref><ref>{{cite journal|last=Gray|first=DM|coauthors=Zar, HJ|title=Community-acquired pneumonia in HIV-infected children: a global perspective|journal=Current opinion in pulmonary medicine|date=May 2010|volume=16|issue=3|pages=208–16|pmid=20375782|doi=10.1097/MCP.0b013e3283387984}}</ref> Код деце млађе од 6&nbsp;месеци уколико се прехрањују искључиво дојењем, то смањује ризик и озбиљност болести.<ref name=WHOPrevent2012/> Код обоелих особа од ХИВ-а/СИДА-е и особа са количином КД4 мањом од 200 ћелија/uL, антибиотик[[триметоприм/сулфаметоксазол]] смањују ризик од „[[пнеумоцистичне пнеумоније]]“<ref>{{cite journal|last=Huang|first=L|coauthors=Cattamanchi, A; Davis, JL; den Boon, S; Kovacs, J; Meshnick, S; Miller, RF; Walzer, PD; Worodria, W; Masur, H; International HIV-associated Opportunistic Pneumonias (IHOP), Study; Lung HIV, Study|title=HIV-associated Pneumocystis pneumonia|journal=Proceedings of the American Thoracic Society|date=June 2011 |volume=8|issue=3|pages=294–300|pmid=21653531|doi=10.1513/pats.201009-062WR|pmc=3132788}}</ref> и може да буде користан у превенцији код особа код којих је имунитет ослабљен али нису оболели од ХИВ-а.<ref>{{cite journal |author=Green H, Paul M, Vidal L, Leibovici L |title=Prophylaxis for Pneumocystis pneumonia (PCP) in non-HIV immunocompromised patients|journal=Cochrane Database Syst Rev |volume= |issue=3 |pages=CD005590 |year=2007 |pmid=17636808|doi=10.1002/14651858.CD005590.pub2 |url= |editor1-last=Green |editor1-first=Hefziba}}</ref>

Тестирање трудница на [[стрептококе групе Б]] и „[[хламидију трахоматис]]“ и уколико је потребно лечење давањем [[антибиотика]], смањује степен упале плућа код новорођенчади;<ref>{{cite journal|last=Taminato|first=M|coauthors=Fram, D; Torloni, MR; Belasco, AG; Saconato, H; Barbosa, DA|title=Screening for group B Streptococcus in pregnant women: a systematic review and meta-analysis|journal=Revista latino-americana de enfermagem|date=November–December 2011|volume=19|issue=6|pages=1470–8|pmid=22249684}}</ref><ref>{{cite journal|last=Darville|first=T|title=Chlamydia trachomatis infections in neonates and young children|journal=Seminars in pediatric infectious diseases|date=October 2005|volume=16|issue=4|pages=235–44|pmid=16210104|doi=10.1053/j.spid.2005.06.004}}</ref> а превентивне мере у циљу спречавања преноса ХИВ-а са мајке на дете такође могу да буду ефикасне.<ref>{{cite book|title=Global Action Plan for Prevention and Control of Pneumonia (GAPP)|year=2009|publisher=World Health Organization|url=http://whqlibdoc.who.int/hq/2009/WHO_FCH_CAH_NCH_09.04_eng.pdf}}</ref>Сукција уста и грла новорођенчади помоћу обојене [[меконијумом]] [[плодове воде]]-није установљено да смањује стопу [[аспирацијске пнеумоније]] и потенцијално може да нашкоди,<ref name=Rog2009>{{cite journal|last=Roggensack|first=A|coauthors=Jefferies, AL; Farine, D; Basso, M; Delisle, MF; Hudon, L; Mundle, WR; Murphy-Kaulbeck, LC; Ouellet, A; Pressey, T|title=Management of meconium at birth|journal=Journal of obstetrics and gynaecology Canada : JOGC = Journal d'obstetrique et gynecologie du Canada : JOGC|date=April 2009 |volume=31|issue=4|pages=353–4, 355–7|pmid=19497156}}</ref> стога се ова примена не препоручује у већини ситуација.<ref name=Rog2009/> Код старијих слабијег здравња, добра орална хигијена може да смањи ризик од аспирационе пнеумоније.<ref>{{cite journal|last=van der Maarel-Wierink|first=CD|coauthors=Vanobbergen, JN; Bronkhorst, EM; Schols, JM; de Baat, C|title=Oral health care and aspiration pneumonia in frail older people: a systematic literature review|journal=Gerodontology|date=6 March 2012|pmid=22390255|doi=10.1111/j.1741-2358.2012.00637.x|pages=no}}</ref>


== Лечење ==
== Лечење ==
{|class="wikitable" align="right"
|-
!colspan=2| CURB-65
|-
! Симтом !! Бодови
|-
| „'C“'onfusion ||<center>1</center>
|-
| „'U“'rea>7&nbsp;mmol/l ||<center>1</center>
|-
| „'R“'espiratory rate>30 ||<center>1</center>
|-
| [[Крвни притисак|S“'B“'P]]<90mmHg, D“'B“'P<60mmHg||<center>1</center>
|-
| Age>=„'65“' ||<center>1</center>
|-
|}
Обично су за потпун опоравак довољни антибиотици за оралну примену, одмарање, једноставни [[аналгетици]] и узимање течности.<ref name=BTS09/> Међутим, особама који болују од других болести, старијима или особама које имају значајних проблема са дисањем ће можда бити потребно прогресивније лечење. Уколико се симптоми погоршају, упала плућа не побољша у току лечења код куће или настану компликације, потоји могућност потребе за болничким лечењем.<ref name=BTS09/> Широм света око од 7 до 13 одсто случајева код деце резултира болничким лечењем, <ref name=Develop11/>док у развијеним земљама између 22 и 42 одсто одраслих бивају примљени у болницу у случају запаљења плућа које су добили у контакту са околином. <ref name=BTS09/> Резултат [[CURB-65]] је користан за одређивање потребе за болничким лечењем код одраслих.<ref name=BTS09/> Ако је резултат 0 или 1, пацијенти обично могу да се лече код куће, ако је 2, потребно је кратко лечење у болници или темељно надгледање болести, ако је 3 –5 препоручује се болничко лечење.<ref name=BTS09/> Код деце, оних са [[диспнеом|респираторним недостатком]] или засићењем кисеоником мање од 90 одсто, је потребно болничко лечење.<ref name=PIDS11>{{cite journal|last=Bradley|first=JS|coauthors=Byington, CL, Shah, SS, Alverson, B, Carter, ER, Harrison, C, Kaplan, SL, Mace, SE, McCracken GH, Jr, Moore, MR, St Peter, SD, Stockwell, JA, Swanson, JT|title=The Management of Community-Acquired Pneumonia in Infants and Children Older Than 3 Months of Age: Clinical Practice Guidelines by the Pediatric Infectious Diseases Society and the Infectious Diseases Society of America|journal=Clinical infectious diseases : an official publication of the Infectious Diseases Society of America|date=2011-08-31|pmid =21880587|volume= 53|issue= 7|pages= e25–76|doi=10.1093/cid/cir531}}</ref> Корисност [[физиотерапије грудног коша]] код упале плућа још увек није утврђена.<ref>{{cite journal|last=Yang|first=M|coauthors=Yuping, Y, Yin, X, Wang, BY, Wu, T, Liu, GJ, Dong, BR|title=Chest physiotherapy for pneumonia in adults|journal=Cochrane database of systematic reviews |date=2010-02-17|issue= 2|pages=CD006338|pmid=20166082|doi= 10.1002/14651858.CD006338.pub2 |editor1-last=Dong|editor1-first=Bi Rong}}</ref> [[Механичко проветравање|неинвазивно проветравање]] може да има позитиван учинак на оне који су примљени на лечење на [[одељењу интензивне неге]].ref>{{cite journal|last=Zhang|first=Y|coauthors=Fang, C; Dong, BR; Wu, T; Deng, JL|title=Oxygen therapy for pneumonia in adults|journal=Cochrane database of systematic reviews |date=14 March 2012|volume=3|pages=CD006607|pmid=22419316|doi=10.1002/14651858.CD006607.pub4|editor1-last=Dong|editor1-first=Bi Rong}}</ref> [[Лекови за кашаљ]] који се могу добити без рецепта се нису показали ефикасним, <ref name=Chang2012>{{cite journal |author=Chang CC, Cheng AC, Chang AB |title=Over-the-counter (OTC) medications to reduce cough as an adjunct to antibiotics for acute pneumonia in children and adults |journal=Cochrane Database Syst Rev |volume=2 |issue= |pages=CD006088 |year=2012 |pmid=22336815|doi=10.1002/14651858.CD006088.pub3 |editor1-last=Chang |editor1-first=Christina C}}</ref> нити употреба [[цинка]] код деце.<ref>{{cite journal|last=Haider|first=BA|coauthors=Lassi, ZS; Ahmed, A; Bhutta, ZA|title=Zinc supplementation as an adjunct to antibiotics in the treatment of pneumonia in children 2 to 59 months of age|journal=Cochrane database of systematic reviews |date=5 October 2011|issue=10|pages=CD007368|pmid=21975768|doi=10.1002/14651858.CD007368.pub2|editor1-last=Bhutta|editor1-first=Zulfiqar A}}</ref>Не постоји довољно доказа за [[муколитике]].<ref name=Chang2012/>

===Бактеријска ===
[[Антибиотиц]]и побољшавају резултате код оболелих од бактеријске упале плућа.<ref name=CochraneTx10/> Избор антибиотика зависи првобитно од карактеристика оболеле особе, попут година, претходног здравственог стања и локације на којој је дошло до заразе. У Великој Британији, се препоручује [[емпиријска терапија|емпиријко лечење]] помоћу [[амоксицилина]], као леком избора, [[за упалу плућа добијену у контакту са околином]], и помоћу [[доксициклина]] или [[кларитромицина]] као алтернативе.<ref name=BTS09/> У [[Северној Америци]], где су заступљени „нетипични“ облици упале плућа добијене у контакту са околином, [[макролид]]и (као што је [[азитромицин]] или [[еритромицин]]) и доксициклин су заменили амоксицилин као лек избора за одрасле.<ref name=EOP10/><ref name=Lutfiyya>{{cite journal |author=Lutfiyya MN | coauthors = Henley E, Chang LF, Reyburn SW |title=Diagnosis and treatment of community-acquired pneumonia |journal=Am Fam Physician |volume=73 |issue=3 |pages=442–50 |year=2006|month=February |pmid=16477891 |url=http://www.aafp.org/afp/2006/0201/p442.pdf |format=PDF}}</ref> Код деце са блажим или умереним симптомима, амоксицилин остаје лек избора.<ref name=PIDS11/> Употреба [[флорокинолона]] за лакше случајеве се не саветује због могућих нуспојава и стварања отпорности, уз чињеницу да не постоји ни нека већа клиничка корист.<ref name=EOP10/><ref>{{cite journal|last=Eliakim-Raz|first=N|coauthors=Robenshtok, E; Shefet, D; Gafter-Gvili, A; Vidal, L; Paul, M; Leibovici, L|title=Empiric antibiotic coverage of atypical pathogens for community-acquired pneumonia in hospitalized adults|journal=Cochrane database of systematic reviews |date=12 September 2012|volume=9|pages=CD004418|pmid=22972070|doi=10.1002/14651858.CD004418.pub4|editor1-last=Eliakim-Raz|editor1-first=Noa}}</ref>Трајање лечења је традиционално било од седам до десет дана, али растући број доказа указује да су краткотрајнија лечења (три до пет дана) ефикасна на сличан начин.<ref>{{cite journal |author=Scalera NM | coauthors = File TM |title=How long should we treat community-acquired pneumonia? |journal=Curr. Opin. Infect. Dis. |volume=20 |issue=2 |pages=177–81 |year=2007|month=April |pmid= 17496577|doi= 10.1097/QCO.0b013e3280555072}}</ref> За [[упалу плућа добијену у болници]] се препоручује укључивање треће и четврте генерације [[цефалоспоринса]], [[карбапенема]], [[флуорокинолона]], [[аминогликосида]] и [[ванкомицина]].<ref name=HAPGuideline>{{cite journal |author=[[American Thoracic Society]]; [[Infectious Diseases Society of America]] |title=Guidelines for the management of adults with hospital-acquired, ventilator-associated, and healthcare-associated pneumonia |journal=Am J Respir Crit Care Med |volume=171 |issue=4 |pages=388–416 |year=2005|month=February |pmid=15699079 |doi=10.1164/rccm.200405-644ST}}</ref> Ови антибиотици се често дају као [[итравеска терапија|интравенозно]] и користе се у комбинацији.<ref name=HAPGuideline/> Код особа које се лече у болници, 90 одсто осећа побољшања од узимања прве дозе антибиотика.<ref name=M32/>

===Вирусна ===
При лечењу [[вирусне упале плућа]] коју изазивају вируси грипа ([[инфлуенца A]] и [[инфлуенца Б]]) могу да се употребљавају [[неураминдски инхибитори]] .<ref name=Lancet11/> Нема посебних[[антивирусних лекова|antiviral]] лекова који се препоручују за друге врсте вирусних упала плућа насталих у контакту са околином укључујући [[САРС|САРС коронавирус]], [[аденовирус]], [[хантавирус]], и вирус [[параинфлуенце]].<ref name=Lancet11/> Инфлуенца A може да се лечи помоћу [[римантадина]] или [[амантадина]], док инфлуенца A или B може да се лечи помоћу [[оселтамивира]], [[занамивира]] или [[перавимира]].<ref name=Lancet11/> Они су најделотворнији ако се почне са лечењем у року од 48 сати од појаве симптома.<ref name=Lancet11/> Многе варијанте [[H5N1]] грипа A, познате под именом [[птичја инфлуенца]] или „птичији грип“ показале су отпорност према римантадину и аментадину.<ref name=Lancet11/> Неки стручњаци препоручују упоребу антибиотика код виралне упале плућа пошто је немогуће искључити појаву компликоване бактеријске инфекције.<ref name=Lancet11/> [[британско тораксно удружење]] препоручује да се не употребљавају антибиотици код особа са блажим облицима болести.<ref name=Lancet11/> Постоје котроверзна мишљења о коришћењу [[кортикостероида]].<ref name=Lancet11/>

===Аспирација ===
Уопштено, [[хемијски пнеумонитис|аспирациони пнеумонитис]] се лечи на конзервативни начин помоћу антибиотика који су намењени само за [[аспирациону упалу плућа]].<ref name=PA2011>{{cite journal|last=Marik|first=PE|title=Pulmonary aspiration syndromes|journal=Current Opinion in Pulmonary Medicine|date=May 2011|volume=17|issue=3|pages=148–54|pmid=21311332|doi=10.1097/MCP.0b013e32834397d6}}</ref> Избор антибиотика зависи од неколико фактора, укључујућу и организам на који се сумња да је узрочник и да ли је упала плућа добијена у контакту са околином или се развила у болничком окружењу. Заједничко мишљење укључује [[клиндамицин]], комбинацију [[бета-лактам антибиотика]] и [[метронидазола]] или [[аминогликозид]].<ref name=OConnor>
{{cite journal |author=O'Connor S |title=Aspiration pneumonia and pneumonitis |journal=Australian Prescriber |volume=26|issue=1 |year=2003 |pages=14–7 |url=http://www.australianprescriber.com/magazine/26/1/14/7}}</ref>
[[Кортикостероид]]и се понекад употребљавају код аспирационe упале плућа, али постоји мало доказа који би потврдили његову ефикасност.<ref name=PA2011/>

==Прогноза ==
Већина врста бактерјске упале плућа ће се лечењем стабилизовати у року од 3–6&nbsp;дана.<ref name=Behera2010>{{cite book|last=Behera|first=D.|title=Textbook of pulmonary medicine|year=2010|publisher=Jaypee Brothers Medical Pub.|location=New Delhi|isbn=9788184487497|pages=296–297|url=http://books.google.ca/books?id=0TbJjd9eTp0C&pg=PA296|edition=2nd}}</ref> Често прође неколико недеља пре него што симптоми нестану.<ref name=Behera2010/> Рендгенски налази су обично чисти у року од четири недеље, а смртност је ниска (мање од 1 одсто).<ref name=Clinic2011/><ref name=C6/> Код старијих или особа које имају других проблема са плућима опоравак може да потраје дуже од 12&nbsp;недеља.<!-- <ref name=Clinic2011/> --> Код особа којима је потребно болничко лечење, смртност може да досегне 10 одсто, а код особа којима је потребна интензивна нега може да досегне 30–50 одсто.<ref name=Clinic2011/> Упала плућа је најчешћа [[нозокомијална инфекција|инфекција која се добија у болници]] која може да резултира смрћу.<ref name=M32>Murray and Nadel (2010). Chapter 32.</ref> Пре појаве антибиотика, смртност је типично била 30 одсто код особа које су биле на болничком лечењу.<ref name=EBMED05/>

До компликација моће да дође нарочито код старијих и особа са другим здравственим проблемима.<ref name=C6/> Ти проблеми између осталог могу да укључују и: [[емпијем]], [[апсцес плућа [[бронхиолитис облитеранс]], [[акутни синдром респираторног недостатка]], [[сепсу]] и погоршање основних здравственх проблема.<ref name=C6>Cunha (2010). Pages6-18.</ref>

===Клиничка правила прогнозе ===
Клиничка правила прогнозе су развијена да објективније предвићају исходе упале плућа.<ref name=M32/> Та правила се често користе при одлучивању да ли ће особа да буде послата на болничко лечење.<ref name=M32/>
* [[Индекс озбиљности упале плућа]] (или „PSI резултат)<ref name=M32/>
* [[CURB-65]] резултат, који узима у обзир озбиљност симптома, било коју основну болест и године<ref>{{cite journal|last=Rello|first=J|title=Demographics, guidelines, and clinical experience in severe community-acquired pneumonia.|journal=Critical care (London, England)|year=2008|volume=12 Suppl 6|pages=S2|pmid=19105795}}</ref>

===Плеурални излив, емпијем и апсцес ===
[[File:Pleural effusion.jpg|thumb|alt=Рендгенски снимак који приказује грудни кош у хоризонталном положају. Црно подручје које се налази ниже је десно плућно крило, које је мање и испод којег се налази беље подручје пулмоналног излива. Црвене стрелице означавају њихову величину.| [[Плеурални излив]]: као што се види на рендгенском снимку грудног коша. Стрелица А ознначава наслаге течности на десној страни грудног коша. Стрелица Б означава ширину десног плућног крила. Запремина плућа је смањена због накупљања течности око плућа.]]
Код упале плућа, [[плеурални излив|накупљање течности]] се може формирати у [[плеуралној дупљи|простору који окружује плућа]].<ref name=Yu2011>{{cite journal|last=Yu|first=H|title=Management of pleural effusion, empyema, and lung abscess.|journal=Seminars in interventional radiology|date=2011 Mar|volume=28|issue=1|pages=75–86|pmid=22379278}}</ref> Понекад микроорганизми инфицирају ову течност проузрокујући [[плеурални емпијем |емпијем]].<ref name=Yu2011/> Да би се емпијем разликовао од чешћег једноставног [[парапнеумонијског излива]], течност се може прикупити иглом ([[торакоцентеза]]), и испитати.<ref name=Yu2011/> Ако се докаже присуство емпијема, неопходна је потпуна дренажа течности, што често захтева [[грудну цевчицу|катетер за дренажу]].<ref name=Yu2011/> У озбиљним случајевима емпијема, [[декортикација|операција]] може бити потребна.<ref name=Yu2011/> Ако се заражена течност не дренира, инфекција може потрајати, јер антибиотици не продиру добро у плеуралну дупљу. Ако је течност стерилна, треба да се дренира само ако проузрокује симптоме или ако се не реши.<ref name=Yu2011/>

Ретко, бактерије у плућима формирају џеп инфициране течности који се назива [[плућни апцес]].<ref name=Yu2011/> Плућни апцеси се обично могу видети на рендгену плућа али често је неопходан ЦТ снимак грудног коша ради потврђивања дијагнозе.<ref name=Yu2011/>Апцеси се обично јављају код [[аспирационе пнеумоније]], и често садрже неколико врста бактерија. Дуготрајни антибиотици су обично довољни за лечење плућног апцеса, али понекад дренажу мора извршити [[операција|хирург]] или [[интервентна радиологија|радиолог]].<ref name=Yu2011/>

===Респираторна и циркулаторна инсуфицијенција===
Упала плућа може изазвати респираторну инсуфицијенцију покретањем [[синдрома акутне респираторне инсуфицијенције]] (АРСД), која је резултат комбинације инфекције и запаљенског одговора.<!-- <ref name=M31/> --> Плућа се брзо испуњавају течношћу и постају крута.<!-- <ref name=M31/> --> Ова крутост, комбинована са озбиљним сметњама у екстраховању кисеоника због алвеоларне течности, може захтевати дуге периоде [[механичке вентилације]] за преживљавање.<ref name=M31/>

[[Сепса]] је могућа компликација упале плућа али се обично јавља код људи са слабим имунитетом или [[хипоспленизмом]].<!-- <ref name=C250/> --> Организми који најчешће имају удела у томе су ''Streptococcus pneumoniae'', ''Haemophilus influenzae'' и ''Klebsiella pneumoniae''.<!-- <ref name=C250/> --> Други узроци симптома које треба узети у обзир су [[инфаркт миокарда]] или [[пулмонална емболија]].<ref name=C250>Cunha (2010). Pages 250-251.</ref>

==Епидемиологија ==
[[Image:Lower respiratory infections world map - DALY - WHO2004.svg|thumb|225px|alt=Карта света са далеко више тамно црвене боје у Африци, наранџасте у деловима Азије и Јужне Америке, и жуте у Европи и Северној Америци|[[Подешавање старости|Старосна стандардизација]] стопе смртности: [[инфекција доњег респираторног тракта]] на 100.000&nbsp;становника 2004. године.<ref>{{cite web|url=http://www.who.int/healthinfo/global_burden_disease/estimates_country/en/index.html |title=WHO Disease and injury country estimates |year=2004 |publisher = [[World Health Organization]] (WHO) |accessdate=11 November 2009}}</ref>
{{Multicol}}
{{legend|#b3b3b3|no data}}
{{legend|#ffff65|<100}}
{{legend|#fff200|100–700}}
{{legend|#ffdc00|700–1400}}
{{legend|#ffc600|1400–2100}}
{{legend|#ffb000|2100–2800}}
{{legend|#ff9a00|2800–3500}}
{{Multicol-break}}
{{legend|#ff8400|3500–4200}}
{{legend|#ff6e00|4200–4900}}
{{legend|#ff5800|4900–5600}}
{{legend|#ff4200|5600–6300}}
{{legend|#ff2c00|6300–7000}}
{{legend|#cb0000|>7000}}
{{Multicol-end}}]]

Упала плућа је уобичајена болест која погађа у просеку 450&nbsp;милиона људи годишње и јавља се у свим деловима света.<ref name=Lancet11>{{cite journal|last=Ruuskanen|first=O|coauthors=Lahti, E, Jennings, LC, Murdoch, DR|title=Viral pneumonia|journal=Lancet|date=2011-04-09|volume=377|issue=9773|pages=1264–75|pmid=21435708|doi=10.1016/S0140-6736(10)61459-6}}</ref>Она је главни узрок смрти међу свим старосним групама који доводи до 4&nbsp;милиона смрти (7% укупне смртности у свету) годишње.<ref name=Lancet11/><ref name=CochraneTx10/> Стопа је највећа код деце млађе од пет година, и код одраслих старијих од 75&nbsp;година.<ref name=Lancet11/> Јавља се пет пута чешће у [[свету у развоју]] него у[[развијеном свету]].<ref name=Lancet11/> Вирусна упала плућа је одговорна за 200&nbsp;милиона случајева болести.<ref name=Lancet11/> У Сједињеним Државама, по подацима до 2009. године, упала плућа је 8-и<sup>.</sup> водећи узрок смрти.<ref name=Clinic2011>{{cite journal|last=Nair|first=GB|coauthors=Niederman, MS|title=Community-acquired pneumonia: an unfinished battle|journal=The Medical clinics of North America|date=November 2011|volume=95|issue=6|pages=1143–61|pmid=22032432|doi=10.1016/j.mcna.2011.08.007}}</ref>

===Деца ===
Упала плућа се 2008. године јавила код приближно 156&nbsp;милиона деце (151&nbsp;милиона у свету у развоју и 5&nbsp;милиона у развијеном свету).<ref name=Lancet11/> Проузроковала је 1,6&nbsp;милиона смрти, или 28–34% свих смрти деце до пет година, од којих се 95% јавило у свету у развоју.<ref name=Lancet11/><ref name=Develop11>{{cite journal|last=Singh|first=V|coauthors=Aneja, S|title=Pneumonia — management in the developing world|journal=Paediatric respiratory reviews|date=March 2011 |volume=12|issue=1|pages=52–9|pmid=21172676|doi=10.1016/j.prrv.2010.09.011}}</ref>Земље које су највише оптерећене болешћу укључују: Индију (43&nbsp;милиона), Кину (21&nbsp;милиона) и Пакистан (10&nbsp;милиона).<ref>{{cite journal|last=Rudan|first=I|coauthors=Boschi-Pinto, C, Biloglav, Z, Mulholland, K, Campbell, H|title=Epidemiology and etiology of childhood pneumonia|journal=Bulletin of the World Health Organization|date=May 2008|volume=86|issue=5|pages=408–16|pmid=18545744|doi=10.2471/BLT.07.048769|pmc=2647437}}</ref> То је водећи узрок смрти међу децом у [[земљама са ниским стандардом]].<ref name=Lancet11/><ref name=CochraneTx10>{{cite journal |author=Kabra SK |coauthors = Lodha R, Pandey RM |title=Antibiotics for community-acquired pneumonia in children |journal=Cochrane Database Syst Rev |volume=3 |issue= 3|pages=CD004874 |year=2010 |pmid=20238334 |doi=10.1002/14651858.CD004874.pub3 |editor1-last=Kabra|editor1-first=Sushil K }}</ref> Многе од ових смрти се јављају код [[неонатални период|новорођенчади]]. [[Светска здравствена организација]] процењује да је једна од три смрти код новорођенчади проузрокована упалом плућа.<ref name=garenne>{{cite journal|author=Garenne M | coauthors = Ronsmans C, Campbell H |title=The magnitude of mortality from acute respiratory infections in children under 5 years in developing countries |journal=World Health Stat Q |volume=45 |issue=2–3 |pages=180–91 |year=1992|pmid=1462653 }}</ref> Око половина ових смрти се теоретски може спречити, јер их узрокују бактерије против којих је доступна ефикасна вакцина.<ref>{{cite journal |author=WHO |title=Pneumococcal vaccines. WHO position paper|journal=Wkly. Epidemiol. Rec. |volume=74 |issue=23 |pages=177–83 |year=1999 |pmid=10437429 }}</ref>

==Историја ==
[[Image:WPA Pneumonia Poster.jpg|thumb|alt=Постер са ајкулом у средини са натписом: "Упала плућа напада као ајкула људождер коју предводи риба пратиброд - прехлада"|лево|[[Администрација напретка радова|WPA]] постер, 1936/1937]]

Упала плућа је била уобичајена болест током људске историје. <ref name=History03>{{cite book|last=al.]|first=Ralph D. Feigin ... [et|title=Textbook of pediatric infectious diseases|year=2003|publisher=W. B. Saunders|location=Philadelphia|isbn=978-0-7216-9329-3|page=299|edition=5th|url=http://books.google.com/books?id=G6k0tpPMRsIC&pg=PA299}}</ref> Симптоме је описао [[Хипократ]] (око 460. – 370. п.н.е):<ref name=History03/>"Перипнеумонија, и плеуритична обољења, дакле, треба посматрати: Ако је грозница акутна, и ако постоје болови на једној или другој страни, или на обе, и ако шишти када кашље, и испљувак је плаве или модре боје, или слично разређен, пенушав или црвенкаст или има било какву карактеристику другачију од уобичајене... Када је упала плућа на врхунцу, случај нема лека ако се не очисти, и лоше је ако има диспнеју, и урин је разређен и оштрог мириса, и ако се презнојава по врату и глави, јер је такво презнојавање лоше будући да потиче од гушења, кркљања и насилне болести која је узела маха."<ref name=hippo>Hippocrates ''On Acute Diseases'' [[s:On Regimen in Acute Diseases|wikisource link]]</ref> Међутим, Хипократ је помињао упалу плућа као болест "којој су име дали стари." Такође је пријавио резултате хируршке дренаже емпијема. [[Мајмонид]] (1135–1204 н.е.) је приметио: "Основни симптоми који се јављају код упале плућа и који никада не изостају су следећи: акутна грозница, пробадајући [[плеуритички]] бол на страни, кратко и убрзано дисање, испрекидани [[пулс]] и кашаљ."<ref name=maimo>Maimonides, ''Fusul Musa'' ("''Pirkei Moshe''").</ref> Овај клинички опис је врло сличан онима који се налазе у савременим уџбеницима, и одражава обим медицинског знања у [[Средњем веку]] до 19<sup>.</sup> века.

[[Едвин Клебс]] је први приметио бактерије у дисајним путевима особа које су умрле од упале плућа 1875. године.<ref name=klebs>{{cite journal |author=Klebs E |title=Beiträge zur Kenntniss der pathogenen Schistomyceten. VII Die Monadinen|journal=Arch. Exptl. Pathol. Parmakol. |volume=4 |issue=5/6 |pages=40–488 |date=1875-12-10}}</ref> Почетни рад на идентификацији два уобичајена бактеријска узрочника ''Streptococcus pneumoniae'' и ''Klebsiella pneumoniae'' су извршили [[Карл Фридлендер]]<ref name=fried>{{cite journal |author=Friedländer C |title=Über die Schizomyceten bei der acuten fibrösen Pneumonie |journal=Virchow's Arch pathol. Anat. U. Physiol. |volume=87 |issue=2 |pages=319–324 |date=1882-02-04|doi=10.1007/BF01880516}}</ref> и [[Алберт Френкел (1848-1916)|Алберт Френкел]]<ref name=fraenkel>{{cite journal|author=Fraenkel A |title=Über die genuine Pneumonie, Verhandlungen des Congress für innere Medicin |journal=Dritter Congress|volume=3 |pages=17–31 |date=1884-04-21}}</ref> 1882. односно 1884. године. Фридлендеров почетни рад је увео [[метода бојења по Граму|бојење по Граму]], фундаментални лабораторијски тест који се користи и данас за идентификацију и категоризацију бактерија. Реферат [[Кристијана Грама]] којим је описана процедура 1884. године је помогао да се диференцирају две бактерије и показао да упалу плућа може проузроковати више микроорганизама а не само један.<ref name=gram>{{cite journal |author=Gram C |title=Über die isolierte Färbung der Schizomyceten in Schnitt- und Trocken-präparaten |journal=Fortschr. Med |volume=2 |issue=6 |pages=185–9|date=1884-03-15}}</ref>


Сер [[Вилијам Ослер]], познат као "отац модерне медицине", проценио је смрт и инвалидитет који је проузрокован упалом плућа, описујући је као "капетаном смртних људи“ 1918. године, будући да је заузела место [[туберкулозе]] као један од водећих узрока смрти тога времена. Тако се прво изразио [[Џон Бањан]] говорећи о "сушици" (туберкулози).<ref>{{cite book|last=al.]|first=edited by J.F. Tomashefski, Jr ... [et|title=Dail and Hammar's pulmonary pathology.|year=2008|publisher=Springer|location=New York|isbn=978-0-387-98395-0|page=228|url=http://books.google.com/books?id=j-eYLc1BA3oC&pg=PA228|edition=3rd}}</ref><ref>{{cite book |author=William Osler, Thomas McCrae |title=The principles and practice of medicine: designed for the use of practitioners and students of medicine |publisher=D. Appleton |year=1920 |page=78|edition=9th
Правац у лечењу пнеумоније зависиће од изолованог узрочника. Бактеријска пнеумонија се лечи антибиотицима као што су пеницилини, макролиди и цефалоспорини. Неопходно је придржавати се упутстава лекара и динамике узимања терапије, јер у супротном може доћи до неизлечења и поновног повратка [[болест]]и. Код атипичне пнеумоније препоручује се витаминска терапија са пуно уноса течности у организам. Одређене врсте вирусне упале [[плућа]] могу се лечити неким антивирусним лековима, јер антибиотици не делују на [[вирус]]е. Изузетак представља атипична пнеумонија изазвана Mycoplasmom pneumoniae и она се лечи. Битан аспект у лечењу пнеумоније представља и симптоматска терапија (терапија која отклања симптоме). Лекари препоручују примену антипиретика (лекови за снижавање телесне температуре) и [[лек]]ова који ће омогућити лакше искашљавање. Понекад је потребно дуже време да би се болесник опоравио од вирусне него од бактеријске пнеумоније.
|quote=[http://books.google.com/books?lr=&id=JLTgoEc9QOAC&q=Captain+of+the+Men+of+Death&pgis=1#search_anchor One of the most widespread and fatal of all acute diseases, pneumonia has become the "Captain of the Men of Death," to use the phrase applied by John Bunyan to consumption.]}}</ref> Ослер је такође описао упалу плућа као "пријатеља старих" будући да је смрт често била брза и безболна у односу на много спорије и болније начине умирања.<ref name=EBMED05>{{cite journal|last=Ebby|first=Orin|title=Community-Acquired Pneumonia: From Common Pathogens To Emerging Resistance|journal=Emergency Medicine Practice|year=2005|month=Dec|volume=7|issue=12|url=https://www.ebmedicine.net/topics.php?paction=showTopic&topic_id=118}}</ref>


Неколико дешавања 1900-их је помогло да се побољша исход оболелих од упале плућа. Доласком [[пеницилина]] и других антибиотика, модерних хируршких техника, и интензивне неге у 20<sup>.</sup> веку, смртност од упале плућа се приближила 30%, уз нагли пад у развијеном свету. Вакцинација одојчади против''[[Haemophilus influenzae]]''типа Б је почела 1988. и довела је до драматичног пада у случајевима убрзо након тога.<ref name=adams>{{cite journal |author=Adams WG| coauthors = Deaver KA, Cochi SL, ''et al.'' |title=Decline of childhood Haemophilus influenzae type B (Hib) disease in the Hib vaccine era |journal=JAMA |volume=269 |issue=2 |pages=221–6 |year=1993 |month=January |pmid=8417239|doi=10.1001/jama.269.2.221}}</ref> Вакцинација против ''Streptococcus pneumoniae'' код одраслих је почела 1977. године, а код деце 2000. што је резултирало сличним падом.<ref name=whit>{{cite journal |author=Whitney CG | coauthors = Farley MM, Hadler J,''et al.'' |title=Decline in invasive pneumococcal disease after the introduction of protein-polysaccharide conjugate vaccine|journal=N. Engl. J. Med. |volume=348 |issue=18 |pages=1737–46 |year=2003 |month=May |pmid=12724479 |doi=10.1056/NEJMoa022823}}</ref>
== Прогноза ==


==Друштво и култура ==
Прогноза зависи од више фактора. Пре свега од имуног стања организма болесне особе, старосне доби, узрочника, тежине [[болест]]и и присутности неких других хроничних [[болест]]и. Зато је неопходно да се старије особе здраво хране, одмарају и воде рачуна о општем [[здравље|здрављу]], а да се и на прву појаву симптома обрате лекару. Важан фактор у превенцији је и правовремена вакцинација. Посебно тешку клиничку слику имају пушачи због већ компромитоване плућне вентилације, и стога се препоручује престанак пушења код ових болесника.
{{see also|Списак значајних случајева пнеумоније}}
Због велике оптерећености болешћу у земљама у развоју и релативно ниске свести о болести у развијеним земљама, глобална здравствена заједница је прогласила 12<sup>.</sup> новембар [[Светским даном борбе против упале плућа]], када забринути грађани и доносиоци одлука треба дa предузму акцију против болести.<ref>{{cite web|title=World Pneumonia Day Official Website|url=http://worldpneumoniaday.org/|work=World Pneumonia Day Official Website|publisher=Fiinex|accessdate=13 August 2011}}</ref> Глобални економски трошкови заједнице оболеле од упале плућа процењују се на 17&nbsp;милијарди долара.<ref name=Clinic2011/>


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 16. фебруар 2014. у 23:36

Упала плућа
An X-ray: showing a white wedge in the right lung field of a chest X-ray.
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностпулмонологија, инфектологија
МКБ-10J12, J13, J14, J15,J16, J17, J18, P23
МКБ-9-CM480-486, 770.0
DiseasesDB10166
MedlinePlus000145
eMedicinetopic list
Patient UK[https://patient.info/doctor/pneumonia-pro pneumonia-pro Запаљење плућа]
MeSHD011014
Респираторни систем

Упала плућа или пнеумонија је акутно, најчешће инфективно запаљење плућног паренхима које захвата алвеолне просторе и интерстицијум (простор између алвеола) плућа.[1][2] Када су упалом захваћене алвеоле једног или више плућних лобуса, обољење се назива лобусна пнеумонија. Када су захваћене алвеоле једног сегмента, пнеумонија се карактерише као сегментна или лобулусна, а када је запаљење локализовано у више лобулуса истовремено говори се о бронхопнеумонији. Ова болест представља најопасније обољење респираторног система и може бити узрокована различитим микроорганизмима. Обично је изазива вирусна или бактеријска инфекција, а ређе други микроорганизми, одређенилекови и друге болести попут аутоимуних обољења.[1][3] Јавља се у свим старосним добима, а посебно код особа са различитим хроничним болестима и оштећењима имунског система.

Типични симптоми обухватају кашаљ, бол у грудима, температуру и отежано дисање.[4] Дијагноза се поставља уз помоћ рендгенског снимка и анализе културе испљувка. Вакцине за спречавање одређених типова упале плућа су доступне. Лечење зависи од основног узрока. Бактеријски изазвана упала плућа се лечи антибиотицима. Ако је упала плућа тежег облика, оболела особа се обично прима на болничко лечење.

<!—Прогноза и епидемиологија--> Годишње, од упале плућа оболи око 450 милиона људи, односно седам процената од укупне светске популације, док смрт наступи код око 4 милиона људи. Иако је Виљем Ослер у 19. веку упалу плућа описао као „капетана убицу“,[5] појава антибиотске терапије и вакцина у 20. веку је допринела већој стопи преживљавања.[6]Ипак, у земљама у развоју, међу старијом популацијом, међу веома младим особама, као и оболелима од хроничних болести, упала плућа је и даље водећи узрок смрти.[6][7]

Учесталост

Упала плућа је и данас чест узрок смртности, упркос савременој антибиотској терапији. У Уједињеном Краљевству од упале плућа годишње умре 60 000 особа. Ова болест односи 10 пута више живота од свих осталих заразних болести. У САД од упале плућа годишње оболи 2 милиона људи, а умре око 30 000, што пнеумонију поставља на шесто место свих узрока смрти и сврстава међу велике јавноздравствене проблеме. У земљама у развоју инфекције доњих дисајних путева најчешћи су узрок умирања.

Особе старије од 65 година имају повећани ризик од упале плућа, јер код њих постепено слабе механизми одбране од инфекција и често су изложени хроничним болестима (хронична опструктивна болест плућа, болести срца, бубрега и јетре, атеросклероза, дијабетес). Веомо често у зимским месецима различите респираторне инфекције и грип претходе појави упале плућа.

Клиничка слика

Као и већина инфективних обољења и пнеумонија се карактерише присуством неспецифичних и специфичних симптома. Општи симптоми (неспецифични) слични су као код осталих инфекција, а то су грозница, губитак апетита, знојење, дрхтавица, болови у мишићима и зглобовима и главобоља. Код неких болесника постоје анамнезни подаци о непосредно преболелој инфекцији горњих дисајних путева, обично вирусног порекла. Код инфекција изазваних пнеумококом или стафилококом тешка слика болести може се развити у току неколико сати, док је код пнеумоније проузроковане микоплазмом развој продужен на две до три недеље. Поремећај свести и конфузност прате пнеумоније изазване пситакозом. Респираторни симптоми варирају, и зависе од имунског система особе и тежине болести. Кашаљ се јавља код скоро свих оболелих, недостатак ваздуха осећа више од две трећине, плеурални бол око 60%, а искашљава више од половине пацијената. У почетку болести испљувак је оскудан или га нема, а у даљем току постаје гнојав. Висока температура и дрхтавица чести су код младих особа с пнеумококном пнеумонијом, од којих трећина има херпес на уснама. Атипичне пнеумоније, почињу спорије са лакшом клиничком сликом, у односу на бактеријске јер се клинички симптоми развијају поступно. Температура расте постепено и може бити изузетно висока, али је ретко праћена дрхтавицом. Присутни су и општи симптоми, попут главобоље, бола у мишићима и зглобовима, опште слабости и умора. Кашаљ се обично запажа након 3 до 4 дана, и углавном је сув и иритабилан, без могућности искашљавања. Због некарактеристичних симптома дијагноза се поставља касније него у бактеријским пнеумонијама, често тек након рендгенског снимања плућа.

Знаци и симптоми

Symptoms frequency[8]
Учесталост симптома
Кашаљ
79–91%
Замор
90%
Грозница
71–75%
Кратак дах
67–75%
Искашљавање
60–65%
Бол у грудима
39–49%
A diagram of the human body outlining the key symptoms of pneumonia
Главни симптоми инфективне упале плућа

Код особа са инфективном упалом плућа често се јавља искашљавање, грозница праћени дрхтавицом,кратким дахом, оштрим или пробадајућим болом у грудима током дубоких удаха и убрзаним дисањем.[9] Код одраслих особа, конфузија може бити најпрепознатљивији знак.[9] Најчешћи знаци и симптоми код деце млађе од 5 година су грозница, кашаљ и брзо или тешко дисање.[10]

Грозница није специфична јер се јавља код многих других честих обољења, а може бити одсутна код особа са тешким обликом обољења или код неухрањености. Поред тога, кашаљ се често не јавља код деце млађе од 2 месеца.[10] Тежи знаци и симптоми обухватају: плаву кожу, смањену жеђ, конвулзије, често повраћање, екстремне температуре тела или смањени ниво свести.[10][11]

Бактеријска и вирусна упала плућа обично испољавају сличне симптоме.[12] Неки узроци су повезани са класичним, али неспецифичним клиничким карактеристикама. Упала плућа коју изазивају бактерије из групе Legionella се може јавити уз абдоминалне болове, дијареју или конфузију,[13] док је упала плућа коју изазива бактерија Streptococcus pneumoniae повезана са испљувком црвенкасте боје,[14] а упала плућа коју изазива бактерија Klebsiella може имати крвави испљувак који се често описује као „желе од рибизле“.[8] Крвави испљувак (познат по имену хемоптизија) се такође може јавити код туберкулозе, упале плућа изазване грам-негативним бацилима и апсцеса плућа а често и код акутног бронхитиса.[11] Упала плућа проузрокована микоплазмом се може јавити уз пратњу отицања лимфних чворова у врату, боловима у зглобовима или упалом средњег уха.[11] Вирусна упала плућа је чешће праћена отежаним дисањем него што је то случај са упалом плућа изазваном бактеријском инфекцијом.[12]

Етиологија и патогенеза

Бактерија Streptococcus pneumoniae, најчешћи узрочник упале плућа.
Горња слика показује нормално плућно ткиво посматрано под микроскопом. Бели простори су алвеоле испуњене ваздухом. Доња слика показује плућа са пнеумонијом.

Пнеумонију могу узроковати бактерије, вируси, гљивице, протозое, а може настати и удисањем (аспирацијом) прашине, хемијских супстанци, хране или повраћеног садржаја. Најчешћи узрочник је Streptococcus pneumoniae (пнеумокок), а за њим следе Straphylococcus aureus, Streptococcus viridans, Haemophylus influenzae, Klebsiella pneumoniae и други грам-негативни бацили, Legionella pneumophila, Mycoplasma pneumoniae, вирус ''Influenzae А и Б, Chlamydia psittaci, Coxiella burnetti (изазивач Q-грознице), гљивице Actinomyces israeli итд. Пулмолози пнеумоније деле на типичне (бактеријске) и атипичне. Бактеријске пнеумоније најчешће узрокују следеће бактерије: пнеумокок, Haemophilus influenzae и Moraxella catarrhalis. Атипичне пнеумоније узрокују бактерије као Mycoplasma pneumoniae, Chlamydia pneumoniae, Legionella, али и респираторни вирус и оне захтевају другачији терапијски приступ у односу на бактеријске пнеумоније.

До обољења долази када су одбрамбени механизми респираторног система поремећени или одбрамбене снаге организма смањене. Као предиспонирајући чиниоци често се наводе расхлађење организма, употреба алкохола, примена анестезије, инфекције горњих дисајних путева и хронични бронхитис.

Инфекција алвеола настаје удисањем пнеумокока или других узрочника у слузи из горњих дисајних путева. Слуз штити пнеумококе и олакшава њихово размножавање. На лезију алвеола организам одговара лучењем серозне запаљенске течности, која се шири центрифугално и тако још више разноси узрочнике болести. Коначно, оба плућна крила постају „консолидована“, што значи испуњена течношћу и остацима ћелија. У запаљенском ексудату бактерије се такође добро разножавају и брзо се шире, а он почиње полако да се мења. Прво се фибриноген у њему претвара у нерастворни фибрин и ексудат добија црвену боју због присуства црвених крвних ћелија (hepatisatio rubra). Након тога на место инфекције долазе леукоцити, па течност постаје сива или сивожута (Hepatisatio grisea). Леукоцити фагоцитују (уништавају) пнеумококе, а у томе им помажу и опсонини и друга антитела и макрофаги. Као резултат, долази до нормализовања плућног ткива, али не у свим алвеолама јер се промене у њима не развијају истовремено.

Реч пнеумонија се понекад користи за сва обољења која доводе до запаљења плућа (изазваног на пример аутоимуним болестима, хемијским опекотинама или реакцијама на лек); међутим, ово запаљење се прецизније нази ва пнеумонитис.[15][16] Узрочници су историјски подељени на „типичне“ и „атипичне“ на основу знакова, али докази још увек нису потврдили ову разлику, стога се више не наглашава.[17]

Обољења и фактори ризика који представљају предиспозицију за упалу плућа обухватају: пушење, имунодефицијенција, алкохолизам, хронична опструктивна болест плућа, хронична болест бубрега и болест јетре.[11] употреба лекова који сузбијају киселину, као што су инхибитори протонске пумпе или H2 блокатори су повезани са повећаним ризиком[18] од упале плућа. Старост такође представља предиспозицију за упалу плућа.[11]

Вируси

Код одраслих, вируси су узрочници око једне трећине [6] а код деце око 15% случајева упале плућа.[19] Најчешћи узрочници су: риновируси, коронавируси, вирус грипа,респираторни синцицијални вирус (RSV), аденовирус и вирус parainfluenza.[6][20] Вирус Herpes simplex ретко изазива упалу плућа, осим код група попут: одојчади, оболелих од рака, прималаца органа и особа са тешким опекотинама.[21] Пацијенти након трансплантације органа или особе код којих је на други начин нарушен имунитет имају велики удео у броју оболелих од упале плућа узроковане вирусом cytomegalovirus.[19][21] Особе са вирусном инфекцијом могу добити секундарну инфекцију бактеријомStreptococcus pneumoniae, Staphylococcus aureus или Haemophilus influenzae, нарочито када су присутни други здравствени проблеми.[11][19] Различити вируси су доминантни у различитим периодима у току године, на пример, током сезоне грипа, вирус грипа може изазвати преко половине свих случајева вирусне упале плућа.[19] Епидемија других вируса се такође повремено догађа, укључујући вирусе hantaviruses и coronavirus.[19]

Гљивице

Упала плућа изазвана гљивицама није честа, али се чешће јавља код особа са ослабљеним имуним системом услед обољења сиде, имунисупресивних лекова или других медицинских проблема.[22][23] Најчешћи узрочник су глјивице Histoplasma capsulatum, бластомицес, Cryptococcus neoformans, Pneumocystis jiroveci и Coccidioides immitis. Histoplasmosis су гљивице које су начешће у речном басену реке Мисисипи, а гљивица coccidioidomycosis је најчешћа на југозападу Сједињених Држава.[22] Број забележених случајева се повећавао у другој половини 20. века услед повећања путовања и обољења која утичу на имунитет.[23]

Паразити

Различити паразити могу напасти плућа, укључујући: Toxoplasma gondii, Strongyloides stercoralis,Ascaris lumbricoides и Plasmodium malariae.[24] Ови организми обично у тело улазе директним контактом преко коже, дигестивног тракта или преко инсеката преносиоца.[24]Осим Paragonimus westermani, већина паразита не утиче директно на плућа већ секундарно.[24] Неки паразити, нарочито они који припадају родовима Ascaris иStrongyloides стимулишу снажне еозинофилне реакције, што може довести до еозинофилне упале плућа.[24] Код других инфекција, као што је маларија, примарно су захваћена плућа услед системског запаљења индукованог цитокинима.[24] У развијеним земљама, ове инфекције се најчешће јављају код особа које се враћају са путовања или код имиграната.[24] Глобално, ове инфекције су најчешће код особа са имунодефицијенцијом.[25]

Идиопатска упала плућа

Идиопатска интерстицијална упала плућа или незаразна упала плућа[26] спада у класу дифузних плућних болести. У њих спадају: дифузно оштећење алвеола, организована пнеумонија, неспецифична интерстицијална упала плућа, лимфоцитна интерстицијална упала плућа, десквамативна интерстицијска упала плућа, респираторни брохниолитис интерстицијaлно обољење плућа и уобичајена интерстицијална упала плућа.[27]

Патофизиологија

A schematic diagram of the human lungs with an empty circle on the right representing a normal alveola and one on the right showing an alveola full of fluid as in pneumonia
Упала плућа пуни алвеоле течношћу, отежавајући оксигенизацију. Алвеола на левој страни је нормална, док је на десној страни пуна течности због упале плућа.

Упала плућа често почиње као инфекција горњег респираторног тракта која се премешта на доњи респираторни тракт.[28]


Вирусна

Вируси доспевају у плућа на више различитих начина. Респираторни синцицијални вирус се обично добија када особа после контакта са контаминираним предметом додирне очи или нос.[19] До осталих вирусних инфекција долази у случају удисања контаминираних капљица из ваздуха кроз уста или нос.[11]Када једном доспеју у горње дисајне путеве, вируси проналазе пут до плућа, где продиру у ћелије које облажу дисајне путеве, алвеоле или плућни паренхим.[19] Неки вируси, попут вируса малих богиња и херпес симплекс вируса, доспевају у плућа путем крви.[29] Инвазија плућа може да доведе до ћелијске смрти у различитом степену.[19] Када се јави одговор имуног система на инфекцију, може доћи чак и до већих оштећења плућа.[19] Бела крвна зрнца, углавном мононуклеарне ћелије, најпре доводе до упале.[29] Поред тога што доводе до оштећења плућа, многи вируси истовремено нападају и друге органе и на тај начин нарушавају остале телесне функције. Вируси такође чине организам подложнијим бактеријским инфекцијама; на тај начин може доћи до бактеријске пнеумоније као коморбидног стања.[20]

Бактеријска

Већина бактерија улази у плућа путем мањих аспирација организама који су настањени у грлу или носу.[11] Код половине просечних људи ове аспирације се дешавају током спавања.[17] Мада грло увек садржи бактерије,потенцијално инфективне бактерије живе тамо само у одређено време и под одређеним околностима.[17] Један мањи број врста бактерија, као што су Микобактеријум туберкулозис (лат. Mycobacterium tuberculosis) и Легионела пнеумофила (лат. Legionella pneumophila), стиже у плућа путем контаминираних капљица из ваздуха.[11] Бактерије се такође могу ширити путем крви.[12] Када доспеју у плућа, бактерије могу да продиру у просторе између ћелија и између алвеола, где макрофаге и неутрофили (одбрамбена бела крвна зрнца) покушавају да инактивирају те бактерије.[30] Неутрофили такође ослобађају цитокине, узрокујући опште активирање имуног система.[31] Ово доводи до грознице, језе и замора, што је уобичајено код бактеријске пнеумоније.[31] Неутрофили, бактерије и течност из околних крвних судова испуњавају алвеоле, што резултира консолидацијом која се види при рендгенском снимању грудног коша.[32]

Лабораторијске промене

Пнеумонија. A: Снимак нормалних плућа. B: Снимак плућа са сенкама узрокованих пнеумонијом на десном плућном крилу (лева страна на слици).

Код болесника са пнеумококном и другим бактеријским пнеумонијама обично постоји леукоцитоза (повећан број леукоцита) са нарочито повећаним бројем неутрофилних гранулоцита. Рендгенски налаз може да укаже на распоред и проширеност пнеумонијских процеса. Узрочници болести могу се изоловати у крви и испљувку, а понекад је повећан и титар хладних аглутинина и аглутинина за нехемолитички стрептокок. Такође се понекад могу доказати и антитела против микоплазме или нпр. пролазна лажно позитивна Васерманова реакција итд. Вентилацијски тестови откривају поремећај респирације рестрикцијског типа. Типична пнеумонија пролази кроз 4 стадијума са испљувком рђасте боје или прошараним тракама крви у стадијуму црвене хепатизације.

Дијагноза

Crackles
Crackles heard in the lungs of a person with pneumonia using a stethoscope.
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Дијагноза пнеумоније се обично поставља на основу комбинације физичких знакова и рендгенског снимања грудног коша.[33]Међутим, тешко је утврдити њен основни узрочник, с обзиром на то да не постоји неки коначни тест којим би се могла утврдити разлика између бактеријског и небактеријског порекла.[6][33] Светска здравствена организација дефинише пнеумонију код деце на основу клиничке слике базиране на кашљу или отежаном дисању и брзој фреквенцији дисања, увлачењу грудног коша, или смањеном нивоу свести.[34] Убрзана фреквенција дисања се дефинише као број удисаја већи од 60 у минути код деце млађе од 2 месеца, 50 удисаја у минути код деце узраста од 2 месеца до годину дана, или више од 40 удисаја у минути код деце старости од 1 to 5 година.[34] Код деце, повећана фреквенција дисања и увлачење доњег дела грудног коша, много су сензитивнији него слушање пукота у грудима стетоскопом.[10]

Код одраслих, у блажим случајевима, испитивања углавном нису потребна[35]: веома је мали ризик за појаву пнеумоније уколико су нормални свивитални знаци и аускултација.[36] Код особа којима је потребна хоспитализација, препоручује се пулсна оксиметрија, радиографија грудног коша и анализе крви—што укључује комплетну крвну слику, електролите у серуму, вредности Ц реактивног протеина и евентуално тестове функције јетре.[35] Дијагноза болести налик грипу се може поставити на основу одређених знакова и симптома; међутим, да би се потврдила инфекција грипа, неопходно је тестирање.[37] Из тог разлога, лечење се често заснива на присуству инфлуенце у популацији или на брзом тесту за откривање инфлуенце.[37]

Лекарски преглед

Лекарскo испитивање некад може да открије низак крвни притисак, убрзани рад срца или ниско засићење кисеоником.[11] Фреквенција дисања може бити бржа од нормалне, што се може јавити дан или два пре појаве осталих знакова.[11][17] Преглед грудног коша може бити нормалан, али може показати смањену експанзију грудног коша на захваћеној страни. Храпави звуци при дисању из већих дисајних путева, који се преносе кроз запаљено плућно крило, називају се бронхијално дисање, а чују се при аускултацији помоћу стетоскопа.[11] Пукоти (пуцкетања) се могу чути изнад захваћеног подручја током инспирације.[11] перкусија може бити потмула изнад захваћеног плућног крила, а појачана, уместо смањена, вокална резонанца разликује пнеумонију од плеуралног излива.[9]

Снимање

A black and white image show the internal organs in cross section as generated by CT. Where one would expect black on the left one seen a whiter area with black sticks through it.
ЦТ грудног коша приказује деснострану пнеумонију (с леве стране на слици).

Радиографија грудног коша се често користи у дијагностици.[10] Када је реч о блажим облицима болести, снимање је потребан само у случају постојања могућности за појаву компликација, код особа код којих није дошло до побољшања током лечења или код особа са нејасним узрочником.[10][35] Уколико је особа болесна у толикој мери да јој је потребна хоспитализација, препоручује се радиографија грудног коша.[35] Налази нису увек у корелацији са степеном тежине болести и не одређују поуздану разлику између бактеријске инфекције и вирусне инфекције.[10]

На основу рендгенских приказа, може се разликовати лобарна пнеумонија, бронхопнеумонија (такође позната као лобуларна пнеумонија) и интерстицијална пнеумонија.[38] Бактеријска, ванболничка стечена пнеумонија, у класичном смислу је приказ консолидације плућног крила једног сегментног режња плућног крила што је познато као лобарна пнеумонија.[39]Међутим, налази могу бити различити, па су за остале типове пнеумоније уобичајени неки други прикази.[39] Аспирациона пнеумонија се може представити билателарним затамњењимa, првенствено у базама плућа и са десне стране.[39] Радиографски снимци вирусне пнеумоније могу изгледати нормално, са прекомерном надутошћу, да имају билатералне неуједначене површине или да имају сличан изглед као код бактеријске пнеумоније са лобарном консолидацијом.[39] Радиолошки налази се можда неће користити у раним стадијумима болести, посебно у случају дехидратације; или ће можда њихово тумачење бити тешко код особа које су гојазне или имају историју плућне болести.[11] ЦТ скенирање може дати додатне информације код нејасних случајева.[39]

Микробиологија

Код пацијената на ванболничкој нези, утврђивање узрочника није исплативо и обично се не мења начин надзора.[10] Када код особа нема одговара на терапију, потребно је размотрити културу спутума, а код особа са хроничним продуктивним кашљем требало би урадити културу бактерије Микобактеријум туберкулозис.[35] Тестирања на друге специфичне организме могу се препоручити у случају епидемија, из разлога заштите јавног здравља.[35] Код особа које су хоспитализоване због тешког степена болести, препоручује се анализа спутума и хемокултура,[35] као и тестирање урина на антигене легионела и стрептокока.[40] Вирусне инфекције се могу потврдити детекцијом вируса или његовог антигена путем културе или ланчане реакције полимеразе(ПЛР), поред осталих техника.[6] Узрочник се утврђује рутинским микробиолошким тестовима само у 15 % случајева.[9]

Класификација

Пнеумонитис се односи на упалу плућа; пнеумонија се односи на пнеумонитис, обично узрокован инфекцијом, мада некад може бити и неинфективан, чија је додатна карактеристика плућна консолидација.[41]Пнеумонија се најчешће класификује на основу места и начина настанка: ванболнички стечена, аспирациона, повезана са здравственом негом, болнички стечена и пнеумонија повезана са механичком вентилацијом.[39] Пнеумонија се такође може разврстати и према захваћеном подручју у плућима: лобарна пнеумонија, бронхијална пнеумонија и акутна интерстицијална пнеумонија;[39] као и према организмима проузроковачима.[42] Пнеумонија код деце се може додатно класификовати на основу знакова и симптома као умерена, тешка или веома тешка пнеумонија.[43]

Диференцијална дијагноза

Неколико обољења се може јавити са сличним знацима и симптомима као код пнеумоније, као што су: хронична опструктивна болест плућа(ХОБП), астма, едем плућа, бронхиектазије, рак плућа и плућна емболија.[9] За разлику од пнеумоније, за астму и ХОБП карактеристични су звиждуци, за едем плућа карактеристичан је абнормалниелектрокардиограм (ЕКГ), код рака и бронхиоекстазија се јавља дуготрајни кашаљ, а пулмонарну емболију представља акутна појава оштрог бола у грудима и краткоћа даха.[9]

Превентива

Превентива обухвата вакцинацију, еколошке мере и одговарајуће лечење других здравствених проблема.[10] Верује се да би у случају да се спроводе одговарајуће превентивне мере на глобалном нивоу, морталитет код деце могао бити смањен за 400.000, а да је одговарајуће лечење опште доступно, смртност деце би се могла смањити за још 600.000.[12]

Вакцинација

Вакцинација је превентива против одређених бактеријских и вирусних пнеумонија, како код деце тако и код одраслих. Вакцине за спречавање грипа су умерено ефикасне код инфлуенце типа А и Б.[6][44] Центар за контролу и превенцију болести препоручује годишњу вакцинацију сваке особе старије од 6 месеци.[45] Имунизацијом здравствених радника смањује се ризик од вирусне пнеумоније међу њиховим пацијентима.[40] Када дође до епидемије грипа, лекови као што су амантадин или римантадин могу бити од помоћи у превенцији грипа.[46] Није познато да ли су занамивир или оселтамивир ефикасни, због чињенице што је компанија која производи оселтамивир одбила да податке о испитивању лека да на независну анализу.[47] Постоје ваљани докази за вакцине против „хемофилус инфлуенце“ и „стрептокока пнеумоније“ који говоре у прилог њиховом коришћењу.[28] Вакцинацијом деце против „стрептокока пнеумоније“ се допринело смањењу јављања заразе код одраслих, јер се многи одрасли заражавају преко деце. вакцина против „стрептококе пнеумоније“ је доступна за одрасле и установљено је да смањује ризик од инвазивне пнеумококне болести.[48] Друге вакцине које служе као мера превентиве против упале плућа су: велики кашаљ, варичеле, и мале богиње.[49]

Друго

Препоручују се и укидање пушења[35] као и смањење загађења ваздуха у просторијама, као што је кување на дрва или користећиживотињски измет унутар просторија.[10][12] Пушење се показало као највећи фактор ризика за пнеумококну упалу плућа код иначе здравих одраслих особа.[40] Хигујена руку као и покривање уста приликом кашљања могу такође да буду превентивне мере.[49] Ако оболеле особе носе хируршке маске то такође може да спречи болест.[40]

Адекватно лечење основне болести (попут ХИВ-а/СИДA-e, [[шећерне болести и неухрањености) може да смањи ризик од упале плућа.[12][49][50] Код деце млађе од 6 месеци уколико се прехрањују искључиво дојењем, то смањује ризик и озбиљност болести.[12] Код обоелих особа од ХИВ-а/СИДА-е и особа са количином КД4 мањом од 200 ћелија/uL, антибиотиктриметоприм/сулфаметоксазол смањују ризик од „пнеумоцистичне пнеумоније“[51] и може да буде користан у превенцији код особа код којих је имунитет ослабљен али нису оболели од ХИВ-а.[52]

Тестирање трудница на стрептококе групе Б и „хламидију трахоматис“ и уколико је потребно лечење давањем антибиотика, смањује степен упале плућа код новорођенчади;[53][54] а превентивне мере у циљу спречавања преноса ХИВ-а са мајке на дете такође могу да буду ефикасне.[55]Сукција уста и грла новорођенчади помоћу обојене меконијумом плодове воде-није установљено да смањује стопу аспирацијске пнеумоније и потенцијално може да нашкоди,[56] стога се ова примена не препоручује у већини ситуација.[56] Код старијих слабијег здравња, добра орална хигијена може да смањи ризик од аспирационе пнеумоније.[57]

Лечење

CURB-65
Симтом Бодови
„'C“'onfusion
1
„'U“'rea>7 mmol/l
1
„'R“'espiratory rate>30
1
S“'B“'P<90mmHg, D“'B“'P<60mmHg
1
Age>=„'65“'
1

Обично су за потпун опоравак довољни антибиотици за оралну примену, одмарање, једноставни аналгетици и узимање течности.[35] Међутим, особама који болују од других болести, старијима или особама које имају значајних проблема са дисањем ће можда бити потребно прогресивније лечење. Уколико се симптоми погоршају, упала плућа не побољша у току лечења код куће или настану компликације, потоји могућност потребе за болничким лечењем.[35] Широм света око од 7 до 13 одсто случајева код деце резултира болничким лечењем, [10]док у развијеним земљама између 22 и 42 одсто одраслих бивају примљени у болницу у случају запаљења плућа које су добили у контакту са околином. [35] Резултат CURB-65 је користан за одређивање потребе за болничким лечењем код одраслих.[35] Ако је резултат 0 или 1, пацијенти обично могу да се лече код куће, ако је 2, потребно је кратко лечење у болници или темељно надгледање болести, ако је 3 –5 препоручује се болничко лечење.[35] Код деце, оних са респираторним недостатком или засићењем кисеоником мање од 90 одсто, је потребно болничко лечење.[58] Корисност физиотерапије грудног коша код упале плућа још увек није утврђена.[59] неинвазивно проветравање може да има позитиван учинак на оне који су примљени на лечење на одељењу интензивне неге.ref>Zhang, Y (14. 3. 2012). Dong, Bi Rong, ур. „Oxygen therapy for pneumonia in adults”. Cochrane database of systematic reviews. 3: CD006607. PMID 22419316. doi:10.1002/14651858.CD006607.pub4.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)</ref> Лекови за кашаљ који се могу добити без рецепта се нису показали ефикасним, [60] нити употреба цинка код деце.[61]Не постоји довољно доказа за муколитике.[60]

Бактеријска

Антибиотици побољшавају резултате код оболелих од бактеријске упале плућа.[62] Избор антибиотика зависи првобитно од карактеристика оболеле особе, попут година, претходног здравственог стања и локације на којој је дошло до заразе. У Великој Британији, се препоручује емпиријко лечење помоћу амоксицилина, као леком избора, за упалу плућа добијену у контакту са околином, и помоћу доксициклина или кларитромицина као алтернативе.[35] У Северној Америци, где су заступљени „нетипични“ облици упале плућа добијене у контакту са околином, макролиди (као што је азитромицин или еритромицин) и доксициклин су заменили амоксицилин као лек избора за одрасле.[63][64] Код деце са блажим или умереним симптомима, амоксицилин остаје лек избора.[58] Употреба флорокинолона за лакше случајеве се не саветује због могућих нуспојава и стварања отпорности, уз чињеницу да не постоји ни нека већа клиничка корист.[63][65]Трајање лечења је традиционално било од седам до десет дана, али растући број доказа указује да су краткотрајнија лечења (три до пет дана) ефикасна на сличан начин.[66] За упалу плућа добијену у болници се препоручује укључивање треће и четврте генерације цефалоспоринса, карбапенема, флуорокинолона, аминогликосида и ванкомицина.[67] Ови антибиотици се често дају као интравенозно и користе се у комбинацији.[67] Код особа које се лече у болници, 90 одсто осећа побољшања од узимања прве дозе антибиотика.[17]

Вирусна

При лечењу вирусне упале плућа коју изазивају вируси грипа (инфлуенца A и инфлуенца Б) могу да се употребљавају неураминдски инхибитори .[6] Нема посебнихantiviral лекова који се препоручују за друге врсте вирусних упала плућа насталих у контакту са околином укључујући САРС коронавирус, аденовирус, хантавирус, и вирус параинфлуенце.[6] Инфлуенца A може да се лечи помоћу римантадина или амантадина, док инфлуенца A или B може да се лечи помоћу оселтамивира, занамивира или перавимира.[6] Они су најделотворнији ако се почне са лечењем у року од 48 сати од појаве симптома.[6] Многе варијанте H5N1 грипа A, познате под именом птичја инфлуенца или „птичији грип“ показале су отпорност према римантадину и аментадину.[6] Неки стручњаци препоручују упоребу антибиотика код виралне упале плућа пошто је немогуће искључити појаву компликоване бактеријске инфекције.[6] британско тораксно удружење препоручује да се не употребљавају антибиотици код особа са блажим облицима болести.[6] Постоје котроверзна мишљења о коришћењу кортикостероида.[6]

Аспирација

Уопштено, аспирациони пнеумонитис се лечи на конзервативни начин помоћу антибиотика који су намењени само за аспирациону упалу плућа.[68] Избор антибиотика зависи од неколико фактора, укључујућу и организам на који се сумња да је узрочник и да ли је упала плућа добијена у контакту са околином или се развила у болничком окружењу. Заједничко мишљење укључује клиндамицин, комбинацију бета-лактам антибиотика и метронидазола или аминогликозид.[69] Кортикостероиди се понекад употребљавају код аспирационe упале плућа, али постоји мало доказа који би потврдили његову ефикасност.[68]

Прогноза

Већина врста бактерјске упале плућа ће се лечењем стабилизовати у року од 3–6 дана.[70] Често прође неколико недеља пре него што симптоми нестану.[70] Рендгенски налази су обично чисти у року од четири недеље, а смртност је ниска (мање од 1 одсто).[11][71] Код старијих или особа које имају других проблема са плућима опоравак може да потраје дуже од 12 недеља. Код особа којима је потребно болничко лечење, смртност може да досегне 10 одсто, а код особа којима је потребна интензивна нега може да досегне 30–50 одсто.[11] Упала плућа је најчешћа инфекција која се добија у болници која може да резултира смрћу.[17] Пре појаве антибиотика, смртност је типично била 30 одсто код особа које су биле на болничком лечењу.[22]

До компликација моће да дође нарочито код старијих и особа са другим здравственим проблемима.[71] Ти проблеми између осталог могу да укључују и: емпијем, [[апсцес плућа бронхиолитис облитеранс, акутни синдром респираторног недостатка, сепсу и погоршање основних здравственх проблема.[71]

Клиничка правила прогнозе

Клиничка правила прогнозе су развијена да објективније предвићају исходе упале плућа.[17] Та правила се често користе при одлучивању да ли ће особа да буде послата на болничко лечење.[17]

Плеурални излив, емпијем и апсцес

Рендгенски снимак који приказује грудни кош у хоризонталном положају. Црно подручје које се налази ниже је десно плућно крило, које је мање и испод којег се налази беље подручје пулмоналног излива. Црвене стрелице означавају њихову величину.
Плеурални излив: као што се види на рендгенском снимку грудног коша. Стрелица А ознначава наслаге течности на десној страни грудног коша. Стрелица Б означава ширину десног плућног крила. Запремина плућа је смањена због накупљања течности око плућа.

Код упале плућа, накупљање течности се може формирати у простору који окружује плућа.[73] Понекад микроорганизми инфицирају ову течност проузрокујући емпијем.[73] Да би се емпијем разликовао од чешћег једноставног парапнеумонијског излива, течност се може прикупити иглом (торакоцентеза), и испитати.[73] Ако се докаже присуство емпијема, неопходна је потпуна дренажа течности, што често захтева катетер за дренажу.[73] У озбиљним случајевима емпијема, операција може бити потребна.[73] Ако се заражена течност не дренира, инфекција може потрајати, јер антибиотици не продиру добро у плеуралну дупљу. Ако је течност стерилна, треба да се дренира само ако проузрокује симптоме или ако се не реши.[73]

Ретко, бактерије у плућима формирају џеп инфициране течности који се назива плућни апцес.[73] Плућни апцеси се обично могу видети на рендгену плућа али често је неопходан ЦТ снимак грудног коша ради потврђивања дијагнозе.[73]Апцеси се обично јављају код аспирационе пнеумоније, и често садрже неколико врста бактерија. Дуготрајни антибиотици су обично довољни за лечење плућног апцеса, али понекад дренажу мора извршити хирург или радиолог.[73]

Респираторна и циркулаторна инсуфицијенција

Упала плућа може изазвати респираторну инсуфицијенцију покретањем синдрома акутне респираторне инсуфицијенције (АРСД), која је резултат комбинације инфекције и запаљенског одговора. Плућа се брзо испуњавају течношћу и постају крута. Ова крутост, комбинована са озбиљним сметњама у екстраховању кисеоника због алвеоларне течности, може захтевати дуге периоде механичке вентилације за преживљавање.[19]

Сепса је могућа компликација упале плућа али се обично јавља код људи са слабим имунитетом или хипоспленизмом. Организми који најчешће имају удела у томе су Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae и Klebsiella pneumoniae. Други узроци симптома које треба узети у обзир су инфаркт миокарда или пулмонална емболија.[74]

Епидемиологија

Карта света са далеко више тамно црвене боје у Африци, наранџасте у деловима Азије и Јужне Америке, и жуте у Европи и Северној Америци
Старосна стандардизација стопе смртности: инфекција доњег респираторног тракта на 100.000 становника 2004. године.[75] Шаблон:Multicol
  no data
  <100
  100–700
  700–1400
  1400–2100
  2100–2800
  2800–3500
Шаблон:Multicol-break
  3500–4200
  4200–4900
  4900–5600
  5600–6300
  6300–7000
  >7000
Шаблон:Multicol-end

Упала плућа је уобичајена болест која погађа у просеку 450 милиона људи годишње и јавља се у свим деловима света.[6]Она је главни узрок смрти међу свим старосним групама који доводи до 4 милиона смрти (7% укупне смртности у свету) годишње.[6][62] Стопа је највећа код деце млађе од пет година, и код одраслих старијих од 75 година.[6] Јавља се пет пута чешће у свету у развоју него уразвијеном свету.[6] Вирусна упала плућа је одговорна за 200 милиона случајева болести.[6] У Сједињеним Државама, по подацима до 2009. године, упала плућа је 8-и. водећи узрок смрти.[11]

Деца

Упала плућа се 2008. године јавила код приближно 156 милиона деце (151 милиона у свету у развоју и 5 милиона у развијеном свету).[6] Проузроковала је 1,6 милиона смрти, или 28–34% свих смрти деце до пет година, од којих се 95% јавило у свету у развоју.[6][10]Земље које су највише оптерећене болешћу укључују: Индију (43 милиона), Кину (21 милиона) и Пакистан (10 милиона).[76] То је водећи узрок смрти међу децом у земљама са ниским стандардом.[6][62] Многе од ових смрти се јављају код новорођенчади. Светска здравствена организација процењује да је једна од три смрти код новорођенчади проузрокована упалом плућа.[77] Око половина ових смрти се теоретски може спречити, јер их узрокују бактерије против којих је доступна ефикасна вакцина.[78]

Историја

Постер са ајкулом у средини са натписом: "Упала плућа напада као ајкула људождер коју предводи риба пратиброд - прехлада"
WPA постер, 1936/1937

Упала плућа је била уобичајена болест током људске историје. [79] Симптоме је описао Хипократ (око 460. – 370. п.н.е):[79]"Перипнеумонија, и плеуритична обољења, дакле, треба посматрати: Ако је грозница акутна, и ако постоје болови на једној или другој страни, или на обе, и ако шишти када кашље, и испљувак је плаве или модре боје, или слично разређен, пенушав или црвенкаст или има било какву карактеристику другачију од уобичајене... Када је упала плућа на врхунцу, случај нема лека ако се не очисти, и лоше је ако има диспнеју, и урин је разређен и оштрог мириса, и ако се презнојава по врату и глави, јер је такво презнојавање лоше будући да потиче од гушења, кркљања и насилне болести која је узела маха."[80] Међутим, Хипократ је помињао упалу плућа као болест "којој су име дали стари." Такође је пријавио резултате хируршке дренаже емпијема. Мајмонид (1135–1204 н.е.) је приметио: "Основни симптоми који се јављају код упале плућа и који никада не изостају су следећи: акутна грозница, пробадајући плеуритички бол на страни, кратко и убрзано дисање, испрекидани пулс и кашаљ."[81] Овај клинички опис је врло сличан онима који се налазе у савременим уџбеницима, и одражава обим медицинског знања у Средњем веку до 19. века.

Едвин Клебс је први приметио бактерије у дисајним путевима особа које су умрле од упале плућа 1875. године.[82] Почетни рад на идентификацији два уобичајена бактеријска узрочника Streptococcus pneumoniae и Klebsiella pneumoniae су извршили Карл Фридлендер[83] и Алберт Френкел[84] 1882. односно 1884. године. Фридлендеров почетни рад је увео бојење по Граму, фундаментални лабораторијски тест који се користи и данас за идентификацију и категоризацију бактерија. Реферат Кристијана Грама којим је описана процедура 1884. године је помогао да се диференцирају две бактерије и показао да упалу плућа може проузроковати више микроорганизама а не само један.[85]

Сер Вилијам Ослер, познат као "отац модерне медицине", проценио је смрт и инвалидитет који је проузрокован упалом плућа, описујући је као "капетаном смртних људи“ 1918. године, будући да је заузела место туберкулозе као један од водећих узрока смрти тога времена. Тако се прво изразио Џон Бањан говорећи о "сушици" (туберкулози).[86][87] Ослер је такође описао упалу плућа као "пријатеља старих" будући да је смрт често била брза и безболна у односу на много спорије и болније начине умирања.[22]

Неколико дешавања 1900-их је помогло да се побољша исход оболелих од упале плућа. Доласком пеницилина и других антибиотика, модерних хируршких техника, и интензивне неге у 20. веку, смртност од упале плућа се приближила 30%, уз нагли пад у развијеном свету. Вакцинација одојчади противHaemophilus influenzaeтипа Б је почела 1988. и довела је до драматичног пада у случајевима убрзо након тога.[88] Вакцинација против Streptococcus pneumoniae код одраслих је почела 1977. године, а код деце 2000. што је резултирало сличним падом.[89]

Друштво и култура

Види још: Списак значајних случајева пнеумоније

Због велике оптерећености болешћу у земљама у развоју и релативно ниске свести о болести у развијеним земљама, глобална здравствена заједница је прогласила 12. новембар Светским даном борбе против упале плућа, када забринути грађани и доносиоци одлука треба дa предузму акцију против болести.[90] Глобални економски трошкови заједнице оболеле од упале плућа процењују се на 17 милијарди долара.[11]

Референце

  1. ^ а б McLuckie, [editor] A. (2009). Respiratory disease and its management. New York: Springer. стр. 51. ISBN 978-1-84882-094-4. 
  2. ^ Leach, Richard E. (2009). Acute and Critical Care Medicine at a Glance (2nd изд.). Wiley-Blackwell. ISBN 1-4051-6139-6. Приступљено 2011-04-21. 
  3. ^ Jeffrey C. Pommerville (2010). Alcamo's Fundamentals of Microbiology (9th изд.). Sudbury MA: Jones & Bartlett. стр. 323. ISBN 0-7637-6258-X. 
  4. ^ Ashby, Bonnie; Turkington, Carol (2007). The encyclopedia of infectious diseases (3rd изд.). New York: Facts on File. стр. 242. ISBN 0-8160-6397-4. Приступљено 2011-04-21. 
  5. ^ Osler, William (1901). Principles and Practice of Medicine, 4th Edition. New York: D. Appleton and Company. стр. 108. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ Ruuskanen, O (2011-04-09). „Viral pneumonia”. Lancet. 377 (9773): 1264—75. PMID 21435708. doi:10.1016/S0140-6736(10)61459-6.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  7. ^ George, Ronald B. (2005). Chest medicine : essentials of pulmonary and critical care medicine (5th ed. изд.). Philadelphia, PA: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 353. ISBN 9780781752732. 
  8. ^ а б Tintinalli, Judith E. (2010). Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide (Emergency Medicine (Tintinalli)). New York: McGraw-Hill Companies. стр. 480. ISBN 0-07-148480-9. 
  9. ^ а б в г д ђ Hoare Z (2006). „Pneumonia: update on diagnosis and management” (PDF). BMJ. 332 (7549): 1077—9. PMC 1458569 Слободан приступ. PMID 16675815. doi:10.1136/bmj.332.7549.1077.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Singh, V (март 2011). „Pneumonia — management in the developing world”. Paediatric respiratory reviews. 12 (1): 52—9. PMID 21172676. doi:10.1016/j.prrv.2010.09.011.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  11. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о Nair, GB (новембар 2011). „Community-acquired pneumonia: an unfinished battle”. The Medical clinics of North America. 95 (6): 1143—61. PMID 22032432. doi:10.1016/j.mcna.2011.08.007.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  12. ^ а б в г д ђ е „Pneumonia (Fact sheet N°331)”. World Health Organization. август 2012. 
  13. ^ Darby, J (октобар 2008). „Could it be Legionella?”. Australian family physician. 37 (10): 812—5. PMID 19002299.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  14. ^ Ortqvist, A (децембар 2005). „Streptococcus pneumoniae: epidemiology, risk factors, and clinical features”. Seminars in respiratory and critical care medicine. 26 (6): 563—74. PMID 16388428. doi:10.1055/s-2005-925523.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  15. ^ Lowe, J. F.; Stevens, Alan (2000). Pathology (2nd изд.). St. Louis: Mosby. стр. 197. ISBN 0-7234-3200-7. 
  16. ^ Snydman, editors, Raleigh A. Bowden, Per Ljungman, David R. (2010). Transplant infections (3rd изд.). Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. стр. 187. ISBN 978-1-58255-820-2. 
  17. ^ а б в г д ђ е ж з Murray and Nadel (2010). Chapter 32.
  18. ^ Eom, CS (22. 2. 2011). „Use of acid-suppressive drugs and risk of pneumonia: a systematic review and meta-analysis”. CMAJ : Canadian Medical Association journal = journal de l'Association medicale canadienne. 183 (3): 310—9. PMC 3042441 Слободан приступ. PMID 21173070. doi:10.1503/cmaj.092129.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  19. ^ а б в г д ђ е ж з и Murray and Nadel (2010). Chapter 31.
  20. ^ а б Figueiredo LT (2009). „Viral pneumonia: epidemiological, clinical, pathophysiological and therapeutic aspects”. J Bras Pneumol. 35 (9): 899—906. PMID 19820817. doi:10.1590/S1806-37132009000900012.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  21. ^ а б Behera, D. (2010). Textbook of pulmonary medicine (2nd изд.). New Delhi: Jaypee Brothers Medical Pub. стр. 391—394. ISBN 8184487495. 
  22. ^ а б в г Ebby, Orin (2005). „Community-Acquired Pneumonia: From Common Pathogens To Emerging Resistance”. Emergency Medicine Practice. 7 (12).  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  23. ^ а б Maskell, Nick (2009). Oxford desk reference. Oxford: Oxford University Press. стр. 196. ISBN 9780199239122.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  24. ^ а б в г д ђ Murray and Nadel (2010). Chapter 37.
  25. ^ Vijayan, VK (2009 May). „Parasitic lung infections.”. Current opinion in pulmonary medicine. 15 (3): 274—82. PMID 19276810.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  26. ^ Clinical infectious diseases : a practical approach. New York, NY [u.a.]: Oxford Univ. Press. 1999. стр. 833. ISBN 978-0-19-508103-9.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  27. ^ Diffuse parenchymal lung disease : ... 47 tables ([Online-Ausg.] изд.). Basel: Karger. 2007. стр. 4. ISBN 978-3-8055-8153-0.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  28. ^ а б Ranganathan, SC (фебруар 2009). „Pneumonia and other respiratory infections”. Pediatric clinics of North America. 56 (1): 135—56, xi. PMID 19135585. doi:10.1016/j.pcl.2008.10.005.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  29. ^ а б al.], editors, Gary R. Fleisher, Stephen Ludwig ; associate editors, Richard G. Bachur ... [et (2010). Textbook of pediatric emergency medicine (6th ed. изд.). Philadelphia: Wolters Kluwer/Lippincott Williams & Wilkins Health. стр. 914. ISBN 1605471593. 
  30. ^ Hammer, edited by Stephen J. McPhee, Gary D. (2010). Pathophysiology of disease : an introduction to clinical medicine (6th ed. изд.). New York: McGraw-Hill Medical. стр. Chapter 4. ISBN 0071621679. 
  31. ^ а б Fein, Alan (2006). Diagnosis and management of pneumonia and other respiratory infections (2nd ed. изд.). Caddo, OK: Professional Communications. стр. 28—29. ISBN 1884735630. 
  32. ^ Kumar, Vinay (2010). Robbins and Cotran pathologic basis of disease. (8th ed. изд.). Philadelphia, PA: Saunders/Elsevier. стр. Chapter 15. ISBN 1416031219. 
  33. ^ а б Lynch, T (2010-08-06). Huicho, Luis, ур. „A systematic review on the diagnosis of pediatric bacterial pneumonia: when gold is bronze”. PLoS ONE. 5 (8): e11989. PMC 2917358 Слободан приступ. PMID 20700510. doi:10.1371/journal.pone.0011989.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  34. ^ а б Ezzati, edited by Majid (2004). Comparative quantification of health risks. Genève: Organisation mondiale de la santé. стр. 70. ISBN 978-92-4-158031-1.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  35. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Lim, WS (октобар 2009). „BTS guidelines for the management of community acquired pneumonia in adults: update 2009”. Thorax. 64 (Suppl 3): iii1—55. PMID 19783532. doi:10.1136/thx.2009.121434.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  36. ^ Saldías, F (април 2007). „[Predictive value of history and physical examination for the diagnosis of community-acquired pneumonia in adults: a literature review]”. Revista medica de Chile. 135 (4): 517—28. PMID 17554463.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  37. ^ а б Call, SA (2005-02-23). „Does this patient have influenza?”. JAMA: the Journal of the American Medical Association. 293 (8): 987—97. PMID 15728170. doi:10.1001/jama.293.8.987.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  38. ^ Helms, editors, William E. Brant, Clyde A. Fundamentals of diagnostic radiology (4th ed. изд.). Philadelphia: Wolters Kluwer/Lippincott Williams & Wilkins. стр. 435. ISBN 9781608319114. 
  39. ^ а б в г д ђ е Sharma, S (мај 2007). „Radiological imaging in pneumonia: recent innovations”. Current Opinion in Pulmonary Medicine. 13 (3): 159—69. PMID 17414122. doi:10.1097/MCP.0b013e3280f3bff4.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  40. ^ а б в г Mandell, LA (1. 3. 2007). „Infectious Diseases Society of America/American Thoracic Society consensus guidelines on the management of community-acquired pneumonia in adults”. Clinical infectious diseases : an official publication of the Infectious Diseases Society of America. 44 (Suppl 2): S27—72. PMID 17278083. doi:10.1086/511159.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  41. ^ Stedman's medical dictionary. (28th изд.). Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. 2006. ISBN 978-0-7817-6450-6. 
  42. ^ Dunn, L (2005 June 29-July 5). „Pneumonia: classification, diagnosis and nursing management”. Nursing standard (Royal College of Nursing (Great Britain) : 1987). 19 (42): 50—4. PMID 16013205.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  43. ^ organization, World health (2005). Pocket book of hospital care for children : guidelines for the management of common illnesses with limited resources. Geneva: World Health Organization. стр. 72. ISBN 978-92-4-154670-6. 
  44. ^ Jefferson, T (2010-07-07). Jefferson, Tom, ур. „Vaccines for preventing influenza in healthy adults”. Cochrane database of systematic reviews (7): CD001269. PMID 20614424. doi:10.1002/14651858.CD001269.pub4.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  45. ^ „Seasonal Influenza (Flu)”. Center for Disease Control and Prevention. Приступљено 29. 6. 2011. 
  46. ^ Jefferson T (2004). Jefferson, Tom, ур. „Amantadine and rimantadine for preventing and treating influenza A in adults”. Cochrane Database Syst Rev (3): CD001169. PMID 15266442. doi:10.1002/14651858.CD001169.pub2.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  47. ^ Jefferson, T (18. 1. 2012). Jefferson, Tom, ур. „Neuraminidase inhibitors for preventing and treating influenza in healthy adults and children”. Cochrane database of systematic reviews. 1: CD008965. PMID 22258996. doi:10.1002/14651858.CD008965.pub3.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  48. ^ Moberley, SA (2008-01-23). Andrews, Ross M, ур. „Vaccines for preventing pneumococcal infection in adults”. Cochrane database of systematic reviews (1): CD000422. PMID 18253977. doi:10.1002/14651858.CD000422.pub2.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  49. ^ а б в „Pneumonia Can Be Prevented — Vaccines Can Help”. Centers for Disease Control and Prevention. Приступљено 22. 10. 2012. 
  50. ^ Gray, DM (мај 2010). „Community-acquired pneumonia in HIV-infected children: a global perspective”. Current opinion in pulmonary medicine. 16 (3): 208—16. PMID 20375782. doi:10.1097/MCP.0b013e3283387984.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  51. ^ Huang, L (јун 2011). „HIV-associated Pneumocystis pneumonia”. Proceedings of the American Thoracic Society. 8 (3): 294—300. PMC 3132788 Слободан приступ. PMID 21653531. doi:10.1513/pats.201009-062WR.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  52. ^ Green H, Paul M, Vidal L, Leibovici L (2007). Green, Hefziba, ур. „Prophylaxis for Pneumocystis pneumonia (PCP) in non-HIV immunocompromised patients”. Cochrane Database Syst Rev (3): CD005590. PMID 17636808. doi:10.1002/14651858.CD005590.pub2. 
  53. ^ Taminato, M (November—December 2011). „Screening for group B Streptococcus in pregnant women: a systematic review and meta-analysis”. Revista latino-americana de enfermagem. 19 (6): 1470—8. PMID 22249684.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  54. ^ Darville, T (октобар 2005). „Chlamydia trachomatis infections in neonates and young children”. Seminars in pediatric infectious diseases. 16 (4): 235—44. PMID 16210104. doi:10.1053/j.spid.2005.06.004. 
  55. ^ Global Action Plan for Prevention and Control of Pneumonia (GAPP) (PDF). World Health Organization. 2009. 
  56. ^ а б Roggensack, A (април 2009). „Management of meconium at birth”. Journal of obstetrics and gynaecology Canada : JOGC = Journal d'obstetrique et gynecologie du Canada : JOGC. 31 (4): 353—4, 355—7. PMID 19497156.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  57. ^ van der Maarel-Wierink, CD (6. 3. 2012). „Oral health care and aspiration pneumonia in frail older people: a systematic literature review”. Gerodontology: no. PMID 22390255. doi:10.1111/j.1741-2358.2012.00637.x.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  58. ^ а б Bradley, JS (2011-08-31). „The Management of Community-Acquired Pneumonia in Infants and Children Older Than 3 Months of Age: Clinical Practice Guidelines by the Pediatric Infectious Diseases Society and the Infectious Diseases Society of America”. Clinical infectious diseases : an official publication of the Infectious Diseases Society of America. 53 (7): e25—76. PMID 21880587. doi:10.1093/cid/cir531.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  59. ^ Yang, M (2010-02-17). Dong, Bi Rong, ур. „Chest physiotherapy for pneumonia in adults”. Cochrane database of systematic reviews (2): CD006338. PMID 20166082. doi:10.1002/14651858.CD006338.pub2.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  60. ^ а б Chang CC, Cheng AC, Chang AB (2012). Chang, Christina C, ур. „Over-the-counter (OTC) medications to reduce cough as an adjunct to antibiotics for acute pneumonia in children and adults”. Cochrane Database Syst Rev. 2: CD006088. PMID 22336815. doi:10.1002/14651858.CD006088.pub3. 
  61. ^ Haider, BA (5. 10. 2011). Bhutta, Zulfiqar A, ур. „Zinc supplementation as an adjunct to antibiotics in the treatment of pneumonia in children 2 to 59 months of age”. Cochrane database of systematic reviews (10): CD007368. PMID 21975768. doi:10.1002/14651858.CD007368.pub2.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  62. ^ а б в Kabra SK (2010). Kabra, Sushil K, ур. „Antibiotics for community-acquired pneumonia in children”. Cochrane Database Syst Rev. 3 (3): CD004874. PMID 20238334. doi:10.1002/14651858.CD004874.pub3.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  63. ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом EOP10.
  64. ^ Lutfiyya MN (2006). „Diagnosis and treatment of community-acquired pneumonia” (PDF). Am Fam Physician. 73 (3): 442—50. PMID 16477891.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  65. ^ Eliakim-Raz, N (12. 9. 2012). Eliakim-Raz, Noa, ур. „Empiric antibiotic coverage of atypical pathogens for community-acquired pneumonia in hospitalized adults”. Cochrane database of systematic reviews. 9: CD004418. PMID 22972070. doi:10.1002/14651858.CD004418.pub4.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  66. ^ Scalera NM (2007). „How long should we treat community-acquired pneumonia?”. Curr. Opin. Infect. Dis. 20 (2): 177—81. PMID 17496577. doi:10.1097/QCO.0b013e3280555072.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  67. ^ а б American Thoracic Society; Infectious Diseases Society of America (2005). „Guidelines for the management of adults with hospital-acquired, ventilator-associated, and healthcare-associated pneumonia”. Am J Respir Crit Care Med. 171 (4): 388—416. PMID 15699079. doi:10.1164/rccm.200405-644ST.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  68. ^ а б Marik, PE (мај 2011). „Pulmonary aspiration syndromes”. Current Opinion in Pulmonary Medicine. 17 (3): 148—54. PMID 21311332. doi:10.1097/MCP.0b013e32834397d6. 
  69. ^ O'Connor S (2003). „Aspiration pneumonia and pneumonitis”. Australian Prescriber. 26 (1): 14—7. 
  70. ^ а б Behera, D. (2010). Textbook of pulmonary medicine (2nd изд.). New Delhi: Jaypee Brothers Medical Pub. стр. 296—297. ISBN 9788184487497. 
  71. ^ а б в Cunha (2010). Pages6-18.
  72. ^ Rello, J (2008). „Demographics, guidelines, and clinical experience in severe community-acquired pneumonia.”. Critical care (London, England). 12 Suppl 6: S2. PMID 19105795. 
  73. ^ а б в г д ђ е ж з Yu, H (2011 Mar). „Management of pleural effusion, empyema, and lung abscess.”. Seminars in interventional radiology. 28 (1): 75—86. PMID 22379278.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  74. ^ Cunha (2010). Pages 250-251.
  75. ^ „WHO Disease and injury country estimates”. World Health Organization (WHO). 2004. Приступљено 11. 11. 2009. 
  76. ^ Rudan, I (мај 2008). „Epidemiology and etiology of childhood pneumonia”. Bulletin of the World Health Organization. 86 (5): 408—16. PMC 2647437 Слободан приступ. PMID 18545744. doi:10.2471/BLT.07.048769.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  77. ^ Garenne M (1992). „The magnitude of mortality from acute respiratory infections in children under 5 years in developing countries”. World Health Stat Q. 45 (2–3): 180—91. PMID 1462653.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  78. ^ WHO (1999). „Pneumococcal vaccines. WHO position paper”. Wkly. Epidemiol. Rec. 74 (23): 177—83. PMID 10437429. 
  79. ^ а б al.], Ralph D. Feigin ... [et (2003). Textbook of pediatric infectious diseases (5th изд.). Philadelphia: W. B. Saunders. стр. 299. ISBN 978-0-7216-9329-3. 
  80. ^ Hippocrates On Acute Diseases wikisource link
  81. ^ Maimonides, Fusul Musa ("Pirkei Moshe").
  82. ^ Klebs E (1875-12-10). „Beiträge zur Kenntniss der pathogenen Schistomyceten. VII Die Monadinen”. Arch. Exptl. Pathol. Parmakol. 4 (5/6): 40—488. 
  83. ^ Friedländer C (1882-02-04). „Über die Schizomyceten bei der acuten fibrösen Pneumonie”. Virchow's Arch pathol. Anat. U. Physiol. 87 (2): 319—324. doi:10.1007/BF01880516. 
  84. ^ Fraenkel A (1884-04-21). „Über die genuine Pneumonie, Verhandlungen des Congress für innere Medicin”. Dritter Congress. 3: 17—31. 
  85. ^ Gram C (1884-03-15). „Über die isolierte Färbung der Schizomyceten in Schnitt- und Trocken-präparaten”. Fortschr. Med. 2 (6): 185—9. 
  86. ^ al.], edited by J.F. Tomashefski, Jr ... [et (2008). Dail and Hammar's pulmonary pathology. (3rd изд.). New York: Springer. стр. 228. ISBN 978-0-387-98395-0. 
  87. ^ William Osler, Thomas McCrae (1920). The principles and practice of medicine: designed for the use of practitioners and students of medicine (9th изд.). D. Appleton. стр. 78. „One of the most widespread and fatal of all acute diseases, pneumonia has become the "Captain of the Men of Death," to use the phrase applied by John Bunyan to consumption.” 
  88. ^ Adams WG (1993). „Decline of childhood Haemophilus influenzae type B (Hib) disease in the Hib vaccine era”. JAMA. 269 (2): 221—6. PMID 8417239. doi:10.1001/jama.269.2.221.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  89. ^ Whitney CG (2003). „Decline in invasive pneumococcal disease after the introduction of protein-polysaccharide conjugate vaccine”. N. Engl. J. Med. 348 (18): 1737—46. PMID 12724479. doi:10.1056/NEJMoa022823.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  90. ^ „World Pneumonia Day Official Website”. World Pneumonia Day Official Website. Fiinex. Приступљено 13. 8. 2011. 

Литература

  • www.stetoskop.info, уз дозволу аутора. Овлаштење можете видети овде
  • С. Стефановић и сарадници: „Специјална клиничка физиологија“, Београд-Загреб 1980.
  • Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: „Медицинска физиологија“, Београд 1999.
  • Љ. Бабић, Р. Борота, А. Лучић: „Приручник практичних и семинарских вежби из патолошке физиологије“, Нови Сад 2004. ISBN 86-7197-217-8
  • Министарство за здравље на Р. Македонија, Инфектологија, Упатства за практикување медицина заснована на докази [1], Приступљено 5. 2. 2013
  • Murray and Nadel's textbook of respiratory medicine (5th изд.). Philadelphia, PA: Saunders/Elsevier. 2010. ISBN 1416047107.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  • Edited by Burke A. Cunha (2010). Pneumonia essentials (3rd изд.). Sudbury, MA: Physicians' Press. ISBN 0763772208. 

Види још

Спољашње везе

Запаљење плућа на Викимедијиној остави.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link GA Шаблон:Link GA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Запаљење_плућа&oldid=9584952”