Ауто-пут Братство и јединство

С Википедије, слободне енциклопедије


Ауто-пут

Братство и јединство
Основни подаци
Држава: СФР Југославија
Врста:
Е-пут:
Дужина: 1.182 km
Време изградње: 1946—1990
Деоница
Почетак: Јесенице
Кроз/поред:
Крај: Ђевђелија
Приказ

Ауто-пут код Оточца, Словенија, 2005. г.

Ауто-пут Братство и јединство био је главна југословенска путна саобраћајница која је повезивала четири од шест република и једну покрајину бивше Југославије. Простирао се од Јесеница преко Љубљане, Новог Места, Загреба, Славонског Брода, Сремске Митровице, Београда, Ниша, Скопља до македонско-грчке границе.

Називи[уреди | уреди извор]

  • срп. ‍ Ауто-пут Братство и јединство
  • хрв. ‍ Autocesta Bratstvo i jedinstvo
  • мкд. ‍ Автопат Братство и единство
  • sloven. ‍ Avtocesta Bratstvo in enotnost

Историјат[уреди | уреди извор]

Изградња је започета после Другог светског рата како би се Југославија добро саобраћајно повезала, јер је до тад имала само локалне и регионалне путеве слабог квалитета. У изградњи ауто-пута су учествовале омладинске радне бригаде, које су сачињавали југословенски и инострани омладинци и припадници Југословенске народне армије. Скоро 300.000 људи је учествовало у изградњи. Прва изграђена деоница је била Загреб-Београд у дужини од 382 km, отворена 27. јула 1950. године.

У пролеће 1959. године започиње изградња деонице између Ниша и Параћина. Следеће, 1960. године граде се деонице Ниш-Грделица и Удово-Ђевђелија. Пут у дужини од 113 km те године је градило 48.557 омладинаца. Деоницу ауто-пута Грделица-Скопље 1961. године у укупној дужини од 138 km градило је 46.699 омладинаца. Године 1962. започињу последњи радови на ауто-путу да би следеће 1963. године млади завршили последњу деоницу ауто-пута између Осипаонице и Београда. Тако је 251.737 бригадира за шест година повезало Љубљану с Ђевђелијом.

Иако се овај пут звао ауто-пут, имао је само две саобраћајне траке (свака за по један смер). Раскрснице са локалним путевима су углавном биле ван нивоа, мада је било и раскрсница у нивоу и серпентина. Пут је био предвиђен за око 9.000 аутомобила дневно, а касније и до 40.000 возила. Већи део пута је био изграђен од бетонских плоча, а негде је било асфалта. Године 1991. ауто-пут је изграђен у пуном профилу 2 траке + зауставна у сваком смеру на секцијама Крањ-Љубљана (20 км), Загреб-Славонски Брод (207 км) и Сремска Митровица-Београд-Ниш (277 км).

Од средине 1991. до јесени 1995. године, ауто-пут је био затворен на српско-хрватској граници услед ратних дешавања. Данас је ауто-пут у потпуности изграђен.

Овај ауто-пут се у потпуност покрива трасу касније установљеног паневропског коридора 10, на његовом делу кроз бивше републике СФР Југославије, а такође одговара и путевима из европске мреже путева:

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Auto-put_Bratstvo_i_jedinstvo&oldid=26729187”