Ново Место

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Ново Место слв. Novo mesto
Поглед на стари део Новог Места са Крке
Основни подаци
Држава	Словенија
Становништво
Становништво	22.415 (2002. године)
Густина становништва	137 ст./km²
Положај
Координате	45°47′53″N 15°09′46″E
Надморска висина	190,3 m
Површина	298,5 km²
Ново Место Ново Место на мапи Словеније
Остали подаци
Градоначелник	Алојз Мухич
Веб-страна	novomesto.si

Ново Место (слов. Novo mesto, у преводу на српски: Нови Град) је један од већих градова у Словенији и најважније насеље Регије Југоисточне Словеније, односно дела државе између Љубљане и Загреба. Ново Место је и управно средиште истоимене општине Ново Место.

Положај

Градска саборна црква св. Николе

Град Ново Место налази се у југоисточном делу земље, на пола пута између Љубљане и Загреба. Од престонице Љубљане Ново Место је удљено 65 km.

Природне одлике

Рељеф: Ново Место се сместило у средишу покрајине Долењске, у долини реке Крке, на месту преласка њене долине из клисурастог дела у шире поље. Око града пружа се побрежје, а најстарији део града се и зове "Брег", због положаја на брегу изнад Крке.

Клима: У граду влада умерено континетална клима.

Воде: Кроз град протиче река Крка и дели град на стари и нови део.

Историја

Подручје Новом Места било је насељено од праисторије. Међутим, тек 1365. године се на брегу изнад Крке оснива утврда, првобитно позната као Рудолфово по оснивачу Рудолфу IV Хабзбуршком.

Новосоновано насеље се због доброг положаја брзо почело развијати, али су сељачке буне, заразе и развој јужније постављеног Карловца током 16. века довели до назадовања места. Овакво стање трајало је до 18. века, када се поново јавља развој трговине и занатства. Развој се наставио и у 19. веку оснивањем бројних културних установа, прве индустрије и проласком железнице.

Ново Место је више векова био у поседу Хабзбурговаца. 1918. године оно добија данашњи назив (иако је он коришћен много у свакодневном говору) и прикључује се Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославија, да би данас био један од водећих градова Словеније.

Становништво

Град Ново Место данас има око 22.000 становника и по броју је то пети град у држави. Као и у свим већим градовима Словеније удео несловеначког становништва (највише из других републике бивше Југославије) је приметан, иако етнички Словенци чине далеко најбројније становништво града и околине.

Привреда

Ново Место је један од словеначких градова са најбурнијим развојем током последњих 100ак година. Разлог овоме је развоја саобраћајних веза Словеније са Истоком, које су се очитовале изградњом савременог аутопута поред насеља. Захваљујући добром положају у граду се развиал првенствено лака индустрија, али и индустрија возила и козметичка индустрија.

Околина Новог Места је виноградарски крај.

Види још

• Општина Ново Место
• Долењска

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ново Место

• Novo mesto, званична страница општине Ново Место (на словеначком)