Ново Место
| Ново Место словен. Novo mesto | |
|---|---|
 Поглед на Ново Место | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Словенија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2013. | 23.212 |
| — густина | 77,76 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 48′ 00″ С; 15° 10′ 03″ И / 45.800111° С; 15.167528° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 190,3 m |
| Површина | 298,5 km2 |
  Ново Место Ново Место на карти Словеније | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Алојз Мухич |
| Регистарска ознака | NM |
| Веб-сајт | |
| novomesto.si | |
Ново Место (словен. Novo mesto, у преводу на српски: Нови Град) је један од већих градова у Словенији и најважније насеље Регије Југоисточне Словеније, односно дела државе између Љубљане и Загреба. Ново Место је и управно средиште истоимене општине Ново Место.[1]
Положај[уреди | уреди извор]
Град Ново Место налази се у југоисточном делу земље, на пола пута између Љубљане и Загреба. Од престонице Љубљане Ново Место је удаљено 70 km.
Природне одлике[уреди | уреди извор]
Рељеф: Ново Место се сместило у средишту покрајине Долењске, у долини реке Крке, на месту преласка њене долине из клисурастог дела у шире поље. Око града пружа се побрежје, а најстарији део града се и зове „Брег“, због положаја на брегу изнад Крке.
Клима: У граду влада умерено континентална клима.
Воде: Кроз град протиче река Крка и дели град на стари и нови део.
Историја[уреди | уреди извор]
Подручје Новог Места било је насељено од праисторије. Међутим, тек 1365. године се на брегу изнад Крке оснива утврда, првобитно позната као Рудолфово по оснивачу Рудолфу IV Хабзбуршком.
Новоосновано насеље се због доброг положаја брзо почело развијати, али су сељачке буне, заразе и развој јужније постављеног Карловца током 16. века довели до назадовања места. Овакво стање трајало је до 18. века, када се поново јавља развој трговине и занатства. Развој се наставио и у 19. веку оснивањем бројних културних установа, прве индустрије и проласком железнице.
Ново Место је више векова био у поседу Хабзбурговаца. 1918. године оно добија данашњи назив (иако је он коришћен много у свакодневном говору) и прикључује се Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославија, да би данас био један од водећих градова Словеније.
Становништво[уреди | уреди извор]
Град Ново Место данас има око 23.212 становника и по броју је то пети град у држави.[2] Као и у свим већим градовима Словеније удео несловеначког становништва 30% (највише из других републике бивше Југославије) је приметан, иако етнички Словенци чине далеко најбројније становништво града и околине.
Привреда[уреди | уреди извор]
Ново Место је један од словеначких градова са најбурнијим развојем током последњих 100ак година. Разлог овоме је развој саобраћајних веза Словеније са Истоком, које су се испољавале изградњом савременог ауто-пута поред насеља. Захваљујући добром положају у граду се развила првенствено лака индустрија, али и индустрија возила и козметичка индустрија.
Околина Новог Места је виноградарски крај.
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Старо језгро Новог Места -
Градска саборна црква св. Николе -
Градска кућа
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Municipality Novo mesto”. Statistical Office of the Republic of Slovenia. Приступљено 1. 2. 2022.
- ^ „Novo mesto | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2023-01-25.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
