Ново Место
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Ново Место сл. Novo mesto |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Словенија |
| Становништво | |
| Становништво | 22.415 (2002. године) |
| Густина становништва | 137 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Надморска висина | 190,3 m |
| Површина | 298,5 km² |
 Ново Место
Ново Место на мапи Словеније
|
|
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Алојз Мухич |
| Веб-страна | novomesto.si |
Ново Место (свк. Novo mesto, у преводу на српски: Нови Град) је један од већих градова у Словенији и најважније насеље Регије Југоисточне Словеније, односно дела државе између Љубљане и Загреба. Ново Место је и управно средиште истоимене општине Ново Место.
Садржај |
Положај [уреди]
Град Ново Место налази се у југоисточном делу земље, на пола пута између Љубљане и Загреба. Од престонице Љубљане Ново Место је удљено 70 km.
Природне одлике [уреди]
Рељеф: Ново Место се сместило у средишу покрајине Долењске, у долини реке Крке, на месту преласка њене долине из клисурастог дела у шире поље. Око града пружа се побрежје, а најстарији део града се и зове „Брег“, због положаја на брегу изнад Крке.
Клима: У граду влада умерено континетална клима.
Воде: Кроз град протиче река Крка и дели град на стари и нови део.
Историја [уреди]
Подручје Новом Места било је насељено од праисторије. Међутим, тек 1365. године се на брегу изнад Крке оснива утврда, првобитно позната као Рудолфово по оснивачу Рудолфу IV Хабзбуршком.
Новосоновано насеље се због доброг положаја брзо почело развијати, али су сељачке буне, заразе и развој јужније постављеног Карловца током 16. века довели до назадовања места. Овакво стање трајало је до 18. века, када се поново јавља развој трговине и занатства. Развој се наставио и у 19. веку оснивањем бројних културних установа, прве индустрије и проласком железнице.
Ново Место је више векова био у поседу Хабзбурговаца. 1918. године оно добија данашњи назив (иако је он коришћен много у свакодневном говору) и прикључује се Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославија, да би данас био један од водећих градова Словеније.
Становништво [уреди]
Град Ново Место данас има око 22.000 становника и по броју је то пети град у држави. Као и у свим већим градовима Словеније удео несловеначког становништва 30% (највише из других републике бивше Југославије) је приметан, иако етнички Словенци чине далеко најбројније становништво града и околине.
Привреда [уреди]
Ново Место је један од словеначких градова са најбурнијим развојем током последњих 100ак година. Разлог овоме је развоја саобраћајних веза Словеније са Истоком, које су се очитовале изградњом савременог ауто-пута поред насеља. Захваљујући добром положају у граду се развиал првенствено лака индустрија, али и индустрија возила и козметичка индустрија.
Околина Новог Места је виноградарски крај.
Збирка слика [уреди]
-
Старо језгро Новог Места
-
Градска саборна црква св. Николе
-
Градска кућа
-
Градска гимназија
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Novo mesto, званична страница општине Ново Место ((sl))
|
||||||||||||||||||||
Ајдовшчина | Блед | Бовец | Брежице | Цеље | Церкница | Чрномељ | Домжале | Дравоград | Горња Радгона | Гросупље | Храстник | Идрија | Илирска Бистрица | Изола | Јесенице | Камник | Кочевје | Копар | Костањевица на Крки | Крањ | Кршко | Лашко | Лендава | Литија | Логатец | Љубљана | Љутомер | Марибор | Медводе | Менгеш | Метлика | Межица | Мурска Собота | Нова Горица | Ново Место | Ормож | Пиран | Постојна | Преваље | Птуј | Радече | Радовљица | Равне на Корошкем | Рибница | Рогашка Слатина | Руше | Севница | Сежана | Словенска Бистрица | Словењ Градец | Словенске Коњице | Шемпетер при Горици | Шентјур | Шкофја Лока | Шоштањ | Толмин | Трбовље | Требње | Тржич | Велење | Вишња Гора | Врхника | Загорје об Сави | Жалец | Железники | Жири
