Гасотрансмитер
Гасотрансмитери су гасовити молекули који се синтетишу у телу. Ова група молекула обухвата азот-моноксид, водоник сулфид, угљен-моноксид, и у мањој мери Азотсубоксид.
Гасотрансмитери су фамилија ендогених гасовитих сигналних молекула. Ови гасови деле многе заједничке карактеристике у погледу производње и функције, али испољавају своје дејство на јединствене начине. Они се разликују од класичних сигналних молекула у људском телу. Први наговештаји да гас има директно дејство на фармаколошким рецепторима и да стога делује као неуротрансмитер су изнети 1981, у резултатима клиничких испитивања азот-моноксида.[1][2][3] Ин витро експерименти су потврдили та опажања.[4][5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Гиллман МА, Лицхтигфелд ФЈ (1981). „А цомпарисон оф тхе еффецтс оф морпхине сулпхате анд нитроус оxиде аналгесиа он цхрониц паин статес ин ман”. Ј. Неурол. Сци. 49 (1): 41—5. ПМИД 7205318. дои:10.1016/0022-510X(81)90186-6.
- ^ Гиллман МА, Лицхтигфелд ФЈ (1981). „Тхе симиларитy оф тхе ацтион оф нитроус оxиде анд морпхине”. Паин. 10 (1): 110. ПМИД 7232008.
- ^ Гиллман МА, Лицхтигфелд ФЈ (1983). „Нитроус оxиде интерацтс wитх опиоид рецепторс: море евиденце”. Анестхесиологy. 58 (5): 483—4. ПМИД 6301312.
- ^ Daras C, Cantrill R, Gillman MA. (3H)Naloxone displacement: evidence for nitrous oxide as opioid receptor agonist. Eur J Pharmacol 89:177-178.
- ^ Ori C., Ford-Rice F and London E.D. Effects of nitrous oxide and halothane on mu and kappa opioid receptors in guinea-pig brain. Anesthesiology 70: 541-544,1989.