Anandamid
| Anandamid | |
|---|---|
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | N-arahidonoil tanolamin arahidonoil etanolamid |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 94421-68-8 |
| PubHem | 5281969 |
| HemPauk | 4445241  |
| MeSH | |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C22H37NO2 |
| Molarna masa | 347.53 g/mol |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Anandamid, N-arahidonoil tanolamin ili AEA, je endogeni kanabinoidni neurotransmiter. Njega su izolovali i opisali češki analitički hemičar Lumír Ondrej Hanuš i američki molekularni farmakolog Vilijam Antoni Devan 1992. Ime je potiče od Sanskritske reči ananda, što znači blaženstvo, oduševljenje, i amid.[1][2]
On se može sintetisati iz N-arahidonoil fosfatidiletanolamina na više načina.[3] Njega prvenstveno degradira enzim FAAH, koji konvertuje anandamid u etanolamin i arahidonsku kiselinu. Usled toga, FAAH inhibitori dovode do povišenih nivoa anandamida i imaju terapeutsku primenu.[4][5]
Садржај |
Fiziološke funkcije [уреди]
Efekti anandamida mogu da budu bilo centralni, u mozgu, ili periferni, u drugim delovima tela. Ti distinktni efekti su posredovani prvenstveno CB1 kanabinoidnim receptorima u centralnom nervnom sistemu, i CB2 kanabinoidnim receptorima na periferiji.[6] Na periferiji anandamid uglavnom učestvuje u funkcijama imunskog sistema. Kanabinoidni receptori su originalno otkriveni na osnovu njihove senzitivnosti na Δ9-tetrahidrokanabinol (Δ9-THC), koji je psihoaktivni kanabinoid nađen u kanabisu. Otkriće anandamida potiče iz CB1 i CB2 istraživanja, kaja su delom bila zasnovana na stanovištu da mora da postoji prirodna (endogena) hemikalija koja se vezuje za te receptore.
Reference [уреди]
- ^ Devane WA, Hanus L, Breuer A, Pertwee RG, Stevenson LA, Griffin G, Gibson D, Mandelbaum A, Etinger A, Mechoulam R (December 1992). „Isolation and structure of a brain constituent that binds to the cannabinoid receptor“. Science 258 (5090): 1946–9. DOI:10.1126/science.1470919. PMID 1470919.
- ^ Mechoulam R, Fride E (1995). „The unpaved road to the endogenous brain cannabinoid ligands, the anandamides“. In Pertwee RG. Cannabinoid receptors. Boston: Academic Press. стр. 233–258. ISBN 0-12-551460-3.
- ^ Wang J, Ueda N (September 2009). „Biology of endocannabinoid synthesis system“. Prostaglandins & Other Lipid Mediators 89 (3-4): 112–9. DOI:10.1016/j.prostaglandins.2008.12.002. PMID 19126434.
- ^ Gaetani S, Dipasquale P, Romano A, Righetti L, Cassano T, Piomelli D, Cuomo V (2009). „The endocannabinoid system as a target for novel anxiolytic and antidepressant drugs“. International Review of Neurobiology 85: 57–72. DOI:10.1016/S0074-7742(09)85005-8. PMID 19607961.
- ^ Hwang J, Adamson C, Butler D, Janero DR, Makriyannis A, Bahr BA (April 2010). „Enhancement of endocannabinoid signaling by fatty acid amide hydrolase inhibition: a neuroprotective therapeutic modality“. Life Sciences 86 (15-16): 615–23. DOI:10.1016/j.lfs.2009.06.003. PMID 19527737.
- ^ Pacher P, Batkai S, Kunos G (2006). „The endocannabinoid system as an emerging target of pharmacotherapy.“. Pharmacol Rev.. DOI:10.1124/pr.58.3.2. PMC 2241751. PMID 16968947.
Vidi još [уреди]
Spoljašnje veze [уреди]
- Could anandamide be the missing link to "runner's high"? Accessed 2008-10-18
|
||||||||||||||||||||||||||
