Bufotenin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Bufotenin
(IUPAC) ime
3-(2-dimetilaminoetil)-1H-indol-5-ol
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 487-93-4
ATC kod nije dodeljen
PubChem[1][2] 10257
DrugBank DB01445
ChemSpider[3] 9839
KEGG[4] C08299 YesY
ChEBI CHEBI:3210 YesY
ChEMBL[5] CHEMBL416526 YesY
Hemijski podaci
Formula C12H16N2O 
Mol. masa 204,268 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Sinonimi N,N-dimetil-5-hidroksitriptamin, 5-hidroksi-dimetiltriptamin, bufotenin, cebilcin
Fizički podaci
Tačka topljenja 146–147 °C (295–297 °F)
Tačka ključanja 320 °C (608 °F)
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća  ?
Pravni status Schedule I (SAD)
Način primene Parenteralno

Bufotenin (5-OH-DMT), je triptamin koji je srodan sa neurotransmiterom serotoninom. On je alkaloid prisutan u koži nekih vrsta žaba; u pečurkama, višim biljkama, i sisarima.[6]

Ime bufotenin potiče od Bufo roda žaba, koji obuhvata nekoliko vrsta psihoaktivnih žaba, posebno Bufo alvarius, koje izlučuju bufotoksine.[7] Bufotenin je sličan po hemijskoj strukturi sa psihodelicima psilocin (4-HO-DMT), 5-MeO-DMT, i DMT, hemikalijama koje se takođe javljaju u pojedinim gljivama, biljkama, i vrstama životinja kao bufotenin. Psihoaktivnost bufotenina je bila osporavana, mada nedavna istraživanja sugeriraju da je njegovo dejstvo slično sa 5-MeO-DMT.

Nomenklatura[уреди]

Bufotenin je takođe poznat pod hemijskim imenima: 5-hidroksi-N,N-dimetiltriptamin (5-OH-DMT), N,N-dimetil-5-hidroksitriptamin, dimetil serotonin,[8] i mapin.[8]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ^ CID 10257. PubChem. Accessed on May 6, 2007.
  7. ^ Bufo Alvarius. AmphibiaWeb. Accessed on May 6, 2007.
  8. ^ а б „DEA Drug Scheduling“. U.S. Drug Enforcement Agency Приступљено 11. 8. 2007.. 

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]