Инхибитори нуклеинских киселина
Инхибитори нуклеинских киселина су врсте антибактеријских средстава која функционишу путем инхибиције производње нуклеинских киселина.
Постоје две главне класе: ДНК инхибитори и РНК инхибитори.[1]
Антифунгални флуцитозини функционишу на сличан начин.
ДНА инхибитори[уреди | уреди извор]
ДНК инхибитори (као што су кинолони) дејствују на ДНК гиразу као топоизомеразни инхибитори.[2][3]
Постоји још једна група ДНК инхибитора, укључујући нитрофурантоин и метронидазол, који имају дејство на анаеробичне бактерије.[4] Тхесе ацт бy генератинг метаболитес тхат аре инцорпоратед инто ДНА страндс, wхицх тхен аре море проне то бреакаге.[5] Ови лекови су селективно токсични за анаеробичне организме, али могу имати ефекат и на људске ћелије.
РНК инхибитори[уреди | уреди извор]
РНК инхибитори (као што је рифампин), испољавају утицај на РНК-зависну РНК полимеразу.[2]
Антифолати (ДНК, РНК, и протеин)[уреди | уреди извор]
Антифолати дејствују првенствено као обострани РНК и ДНК инхибитори, и они се често групишу са инхибиторима нуклеинских киселина у уџбеницима. Међутим, они исто тако дејствују индиректно као инхибитори протеинске синтезе (зато што тетрахидрофолат исто тако учествује у синтези амино киселина серина и метионина), тако да се они некад разматрају као посебна категорија, антиметаболита.[6] Међутим, термин "антиметаболит", кад се дословно користи, се може односити на многе класе лекова.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2010. г. Приступљено 10. 04. 2010.
- ^ а б Антибиотицс
- ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). „Цхаптер 51. Антинеопластиц агентс; цамптотхецин аналогс”. Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.
- ^ Ралпх, ЕД (1978). „Тхе бацтерицидал ацтивитy оф нитрофурантоин анд метронидазоле агаинст анаеробиц бацтериа”. Тхе Јоурнал оф антимицробиал цхемотхерапy. 4 (2): 177—84. ПМИД 25874. дои:10.1093/јац/4.2.177.
- ^ П. Денyер, Степхен; Ходгес, Норман А.; П. Горман, Сеан (2004). Хуго анд Русселл'с пхармацеутицал мицробиологy. Оxфорд: Блацкwелл Сциенце. стр. 215. ИСБН 978-0-632-06467-0.
- ^ БСЦИ 424 Патхогениц Мицробиологy - Мецханисмс оф Антибиотиц Ацтион анд Ресистанце