Inhibitori nukleinskih kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ilustracija DNK, RNK, i protein sinteze. Prve dve strukture su nukleinske kiseline.

Inhibitori nukleinskih kiselina su vrste antibakterijskih sredstava koja funkcionišu putem inhibicije proizvodnje nukleinskih kiselina.

Postoje dve glavne klase: DNK inhibitori i RNK inhibitori.[1]

Antifungalni flucitozini funkcionišu na sličan način.

DNA inhibitori[уреди]

DNK inhibitori (kao što su kinoloni) dejstvuju na DNK girazu kao topoizomerazni inhibitori.[2][3]

Postoji još jedna grupa DNK inhibitora, uključujući nitrofurantoin i metronidazol, koji imaju dejstvo na anaerobične bakterije.[4] These act by generating metabolites that are incorporated into DNA strands, which then are more prone to breakage.[5] Ovi lekovi su selektivno toksični za anaerobične organizme, ali mogu imati efekat i na ljudske ćelije.

RNK inhibitori[уреди]

RNK inhibitori (kao što je rifampin), ispoljavaju uticaj na RNK-zavisnu RNK polimerazu.[2]

Antifolati (DNK, RNK, i protein)[уреди]

Antifolati dejstvuju prvenstveno kao obostrani RNK i DNK inhibitori, i oni se često grupišu sa inhibitorima nukleinskih kiselina u udžbenicima. Međutim, oni isto tako dejstvuju indirektno kao inhibitori proteinske sinteze (zato što tetrahidrofolat isto tako učestvuje u sintezi amino kiselina serina i metionina), tako da se oni nekad razmatraju kao posebna kategorija, antimetabolita.[6] Međutim, termin "antimetabolit", kad se doslovno koristi, se može odnositi na mnoge klase lekova.

Референце[уреди]

  1. ^ http://www.ccsf.edu/Departments/Biology/ctoebe/antibiotics.htm
  2. ^ а б Antibiotics
  3. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 51. Antineoplastic agents; camptothecin analogs“. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 ed.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  4. ^ Ralph, ED (1978). „The bactericidal activity of nitrofurantoin and metronidazole against anaerobic bacteria“. The Journal of antimicrobial chemotherapy 4 (2): 177–84. DOI:10.1093/jac/4.2.177. PMID 25874. 
  5. ^ P. Denyer, Stephen; Hodges, Norman A.; P. Gorman, Sean (2004). Hugo and Russell's pharmaceutical microbiology. Oxford: Blackwell Science. стр. 215. ISBN 0-632-06467-6. 
  6. ^ BSCI 424 Pathogenic Microbiology - Mechanisms of Antibiotic Action and Resistance

Литература[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]